Ministar infrestrukture Tomislav Momirović optužio je ekološke organizacije u Srbiji da rade za strane interese, protiv sopstvene države, za moćne pojedince koji žele da za „male pare“ privatizuju velika energetska postrojenja.
Momirović je izjavio da ekološki aktivisti vrlo dobro znaju da bi plate u Loznici, Krupnju, Malom Zvorniku i Badanovcima pod Rio Tintom porasle za 20 do 30 odsto u odnosu na primanja u Lazarevcu, Lajkovcu i Obrenovcu, te da je motiv ljudi koji propagiraju borbu za zdravu životnu sredinu zapravo sprečavanje ekonomskog napretka Srbije.
– Kada tako velika kompanija dođe, vi ulazite u sistem globalne bezbednosti. To znači da nema više rata. Ali, ti ljudi koji agresivno napadaju taj projekt, oni to znaju, ali im to nije bitno. Njihov pravi cilj je da se zatvori Kolubara, da se zatvori Kostolac, da se zatvori termoelektrana ‘Nikola Tesla’ i da se privatizuje Đerdap za male pare – kazao je ministar.
On je ponovio da se ove “organizacije finansiraju iz inostranstva” i da one “pošteno rade svoj nečasni posao”.
– Da budem potpuno otvoren, mi to nećemo nikada dozvoliti, jer to je preduslov ekonomskog razvoja ove zemlje i mi želimo da plate i ekonomski standard poraste, a onda naravno i kulturni i socijalni i mi ćemo insistirati na tome – optužio je ministar čitav jedan narastajući i ekološki prosvećeni deo društva da neguje nazadne ideje.
Momirović nije propustio priliku da još jednom predstavi predsednika Srbije kao ličnost koja donosi neverovatne pozitivne promene i uspehe ovom narodu i državi. Kako kaže, vlast zna da bi bilo lepše umesto auto-puteva zasaditi neku šumu, ali da je cilj ekonomski prosperitet.
– Naravno da bi to mnogo više prijalo medama i zekama, ali mi moramo da investiramo u budućnost, u ekonomiju ove zemlje i nećemo to ispustiti iz ruke, a sve ono što se nije investiralo u prethodnim decenijama, što je omogućilo da se socijalni standard naših građana sroza na najniži nivo, što je bila realnost dok predsednik Republike nije preuzeo vladu Republike Srbije i dok nije počeo da se ostvaruje ovaj politički program, to se više neće dešavati – nastavio je Momirović u dobro poznatom maniru.
Kako kaže, ljudi će tek videti kakve boljitke na polju ekologije donose “revolucionarni projekti”. Ekološka budućnost, sudeći po njegovim rečima, direktno zavisi od ovakvih projekata.
– Investicije će se nastaviti i njih ima mnogo više nego ikada u istoriji ove zemlje. Ako se ljudima čini da one idu sporo, preuzimam deo odgovornosti na sebe, pošto ih ja vodim, ali to su toliko velike i revolucionarne investicije. One će takav kvalitativan pomak napred napraviti, da to ne može da krene jednim pucnjem prstima – zaključio je Momirović.
Njegove reči dolaze samo dan nakon najave novog “Ekološkog ustanka”, u septembru u Beogradu. Pobunjeni građani Loznice i Gornjih Nedeljica nemaju nameru da odustanu od borbe protiv rudnika litijuma, a nije retkost da otvoreno upozoravaju Vladu i predsednika da će izazvati “građanski rat”.
Izgleda da je “građanski rat” taj revolucionarci projekat i vlast, po svemu do sada viđenom, stoji direktno na strani neprijatelja svojih građana i prirode. Dok ceo svet naglo zaokreće ka ekološki održivim rešenjima, Srbija hrli ka metodama i strategijama karakterističnim za neke prošle vekove u kojima je teška industrija i zagađenje okoline bio modalitet nekakvog uspeha.
Vlasti su obećale velikoj multinacionalnoj kompaniji nešto što moraju da ispune, da im obezbede uslove za eksploataciju litijuma, odnosno jadarita, a odredbe tog ugovora i delove usmenog dogovora za sada nemamo priliku da vidimo i čujemo.
Zbog toga aktivisti svakodnevno apeluju na sugrađane da ne dozvole uništavanje prirodnih resursa, njihovo prodavanje stranim kompanijama koje su dobro poznate, u celom svetu, kao surovi kapitalisti koji za sobom ostavljaju isušenu zemlju, obojene reke, razorene kulturne spomenike i leševe nastradalih ljudi koji se bore za kap čiste vode. Ostaje pitanje, odakle će piti vodu ovaj naš ekonomski tigar?
Dodaj komentar