Pored koronavirusa, najvažnija i goruća tema u svetskim okvirima je bez svake sumnje ekologija i zaštita životne sredine. Svest ljudi budi se sporo, ali je evidentan napredak u odnosu na period od pre samo nekoliko godina.
Sve je više aktivista, udruženja, ali i običnih individua, koji svi zajedno čine jedan entuzijastičan front za očuvanje prirode koja je napadnuta od strane kapitala i profita koji ne razmišlja o posledicama. Rio Tinto, male hidroelektrane, zagađen i otrovan vazduh samo su neki od problema koji su se nad nama nadvili svih ovih godina.
Pored ovih izazova, na nacionalnom nivou, postoje i lokalni problemi, štetočine, ali i ljudi koji se bore da zaustave višegodišnju nemarnost, kriminal i ekocid za koji nikada niko nije odgovarao. Takva je situacija u Prokuplju i celom Topličkom okrugu. Nekada opština, Prokuplje sada uživa status grada, a problemi se nagomilavaju. Tu više nije bitno ime partije na vlasti, već nepostojanje inicijative i želje da se nešto konkretno i ispravno uradi za lokalnu zajednicu, za svoj grad i svoje Topličane.
Toplica – protočna septička jama
Prokuplje je poznato po svom Gvozdenom puku, po svom Hisaru, staroj crkvi Svetog Prokopija, po lepim ljudima, meraku i hedonizmu. Po mnogobrojnim velikanima koji su živeli, stvarali ili se makar samo rodili u ovom gradu.
Poznato je Prokuplje i po svojoj reci Toplici, koja se rado spominje i veliča u ovom kraju, ali se zapravo jako malo vodi računa o jednom takvom biseru prirode. Tužna je slika mutne, prljave i zagađene reke okovane đubretom sa obala, ali i unutar nje, među njenim topličkim kamenjem. Umesto da reka Toplica bude čuvana, mažena i pažena, da se iskoriste svi njeni potencijali i lekovita svojstva, od nje je napravljena protočna septička jama u kojoj završava sve što firmama, pojedincima i njihovim domaćinstvima nije potrebno. Nažalost, Toplica danas liči na Mekong koji sam imao prilike da vidim prilikom posete glavnom gradu Kambodže, Pnom Penu.
O čemu se radi? Zašto niko nije zaustavio i sankcionisao trovače reka, od kojih neki to kontinuirano rade punih šest decenija?! Šta to Prokuplje krije, može li se Toplica oporaviti od nas samih i zašto „spavamo“ popričali smo sa Bobanom Stojkovićem, predsednikom Udruženja građana – Zaštitimo reku Toplicu.
Ovo udruženje nastalo je septembra 2020. godine, a neposredan povod bila je želja da se zaustavi nezakonita eksploatacija, odnosno preciznije rečeno, krađa šljunka i peska iz korita i sa obala ove reke, započinje Stojković razgovor za Luftiku.
– Povod za nastanak udruženja je bila dugogodišnja krađa šljunka sa reke Toplice, a pre samog registrovanja udruženja mi smo se, kao građani, organizovali u jednoj Fejsbuk grupi kako bismo delili informacije o dešavanjima na terenu, priča Boban Stojković.
Problemi u kišnom periodu
On napominje da se radi o višegodišnjoj krađi sa kojom su meštani lokalnih sela pokušali da se izbore teranjem kradljivaca koji iskopavaju korito i priobalje Toplice, ali da se te osobe jednostavno prebacuju iz jednog u drugo selo i samo nastavljaju sa istom praksom.
– Oni odu u neko drugo selo, neki drugi atar, gde kupe njive za par stotina evra. Ljudima danas znači svaki dinar – objašnjava princip po kom funkcionišu poslovne zamisli onih koji ne stavljaju ruku u nečiji džep, već u budućnost i bezbednost svih Topličana.
Toplica unazad više godina pravi ozbiljne probleme u kišnim periodima, jer se mnogo puta izlivala i plavila delove grada i okolnih sela, a retko se u prethodnim godinama događalo da u gradu ne bude proglašena i vanredna situacija. Ovakva nesavesna postupanja i iskopavanja u i oko same reke povećavaju opasnost od novih katastrofalnih posledica poplava.
Zbog nelegalnog iskopavanja predsednik udruženja Zaštitimo reku Toplicu podneo je krivičnu prijavu protiv firme „Savić trans“ koja je, po rečima Stojkovića, do nedavno kopala u ataru sela Viča.
– Vodna inspekcija je obišla predmetnu lokaciju i konstatovala sledeće: Da se lokacija nalazi u neposrednoj blizini levoobalnog nasipa na reci Toplici, koji je obuhvaćen operativnim planom odbrane od poplava za 2021. godinu. Znači, oni u takvom području kopaju i kradu šljunak i niko im ništa ne može. Inspektor je obišao lokaciju, konstatovao da ’Savić trans’ ne poseduje vodni akt, što i nije moguće jer Toplica ne spada među reke gde je eksploatacija zakonski moguća – kaže Stojković, ali naglašava da nakon toga nikakvi dalji koraci od strane nadležnih nisu preduzeti.
– Konstatovao i tu smo završili, to je to. Niti je podignuta nikakva krivična prijava – kaže Stojković.
Gradonačelnik se plaši da pošalje molbu direktoru
Ali pre ove trenutno aktuelne i bez dileme vrlo važne teme, želeo sam da saznam šta su predstavnici vlasti u Prokuplju učinili da se institucionalno reši problem zagađenja i neuređenosti reke Toplice, čija je lepota skrivena i degradirana ljudskim faktorom. Boban nam ukazuje da sistemskih i dugoročnih rešenja i dalje nema, da se reaguje ad hoc i nažalost samo kada se dogodi katastrofa ili još gore tragedija.
– Grad i gradonačelnik mogu da pokrenu inicijativu i daju nalog Srbija Vodama da se uredi rečno korito, kao i pritoke koje se ulivaju u Toplicu. Srbija Vode je jedina ovlašćena da uređuje rečno korito. Stičem utisak da se ovde neko od nekoga plaši. Kao da se gradonačelnik Prokuplja plaši da pošalje molbu direktoru nadležne institucije da se reše problemi oko reke Toplice. Toplica je 136 kilometara od izvora do ušća, a lično ne bih voleo da mnogo bude uređeno rečno korito. Slovenci vraćaju reke u nekadašnje, divlje stanje – priča Stojković za Luftiku i dodaje:
– Ali da se urede kritične tačke. Imamo groblje koje nam plavi. To su uradili nešto sa nekim bedemima, ali za njih ne znam koliko su sigurni. Na njihovom postavljanju struka nije radila. Ili se gura problem pod tepih i ne interesuje ih ta strana iako godinama unazad imamo problem prilikom topljenja snegova i velikih kiša. Deo prema romskom naselju, deo koji su radili prema mostu nisu završili, pa je strašno kada voda dođe do železničkog mosta koji onda postaje kao levak, uzak je i ne može da primi toliku količinu vode, pa se ona vraća i potopi romsko naselje i naselje Garić – ukazuje nam Boban iz Zaštitimo reku Toplicu.
Kada se nešto tako dogodi, aktiviraju se službe, volonteri i džakovi, ali „džakovi nisu rešenje“. Ništa sistemski nije urađeno i uređeno da se situacije sa plavljenjem preventivno otklone, odgovara nam sagovornik.
Zagađivači
Neverovatno zvuči da su lekovite banje, kojih ima čak tri u neposrednoj blizini grada, jedni od glavnih zagađivača reke Toplice.
– Sav fekalni otpad iz naših banja uliva se u banjske reke. Prolomska reka ide u Kosanicu, Banjska kupi otpad iz Kuršumlijske banje, a Lukovska reka ide direktno u Toplicu. Da ne govorim o individualnim zagađivačima koji žive pored reke i koji svoj fekalni i svaki drugi otpad direktno izbacuju u reku – upoznaje nas Boban sa malo poznatim paradoksalnim činjenicama da lečilišta i mesta gde ljudi hrle da obnove svoje zdravlje mogu zapravo biti vrlo štetni po zdravu životnu sredinu.
Ceo Toplički okrug vrlo dobro zna da već šest decenija kompanija „Šik Kopaonik“ direktno zagađuje Toplicu, u kojoj su se nekada kupali stanovnici ovog kraja i uživali u njenim lekovitim svojstvima. Osim ovog čuvenog preduzeća, Stojković ima još nekih saznanja od svojih obaveštenih izvora.
– Sumnjam na firmu koja se bavi preradom voća, iz Kuršumlije, ali prvenstveno je Šik Kopaonik najveći zagađivač uzvodno reke Toplice. U samom gradu nema većih zagađivača, osim možda bolnice. Otpad iz bolnice ide u kanalizaciju, a odatle direktno u reku, što je van pameti. Farma svinja iz Žitorađe je užasna. Oni poseduju dva bazena. Jedan je kao deset fudbalskih igrališta, dubok oko dva metra gde skladište sav otpad sa farme. Prilikom velikog vodostaja Toplice oni sve to puste u reku. Par stotina metara dalje je izvorište sa kog Žitorađe dobija vodu za piće – iznosi Boban stravične podatke o nekim od glavnih zagađivača Toplice, a onda sumira.
– Najveći zagađivači su Šik Kopaonik, farma iz Žitorađa, fekalna kanalizacija iz grada Kuršumlije. Takođe, sva naša kanalizacija se direktno uliva u reku Toplicu, a jedina firma koja ima prečišćivače je Leoni i na tome svaka čast. Ako jedan Leoni može da poseduje kolektor, šta je to problem za naše banje, jer bi tada to zaista bila ’prava priča’ – ukazuje i pohvaljuje kad treba predsednik ekološki aktivista iz Prokuplja.
Akcije udruženja
Udruženje je bilo vrlo aktivno i pre samog formalnog nastanka. Čišćenje obala i promovisanje ekologije kod mladih Prokupčana čini i Stojkovića vrlo ponosnim. Poslednja akcija je bila trodnevna, a jedan dan bio je namenjen ekološkom aktivizmu učenika lokalnih škola i promovisanju zdravih ideja među mladima.
Čistilo se, između ostalog, i u delu grada poznatom pod nazivom Carina, ispod mosta gde, po svedočenju jednog devedesetogodišnjaka, nije čišćeno poslednjih 40 godina.
– 40 godina se niko nije setio da očisti taj deo ispod mosta. I eto, setili su se neki ljudi, sišli i motikama očistili to. Drugog dana smo imali akciju čišćenja oko teniskih terena jer svake godine se ovde održava poznati ženski teniski turnir gde dolaze igračice iz celog sveta. Odlučili smo se da očistimo taj deo i zadovoljstvo učinjenim bilo je obostrano, kako organizatora turnira tako i nas volontera. Trećeg dana akcija je bila sa decom iz osnovnih škola sa ciljem da očistimo reku od Hisara ka Jug Bogdanovoj kuli, pa sve do mesta gde Toplica pravi epigeniju. Epigenija je prirodni fenomen, a kažu da je ovakva pojava zabeležena pored Toplice još na reci Orinoko u Južnoj Americi – kazuje Stojković.
– Tog dana okupilo se oko 100 mališana i oko 50 odraslih volontera, a svi učesnici dobili su majice od udruženja, na dar, kao podsetnik na ovu lepu akciju koju su podržali naši prijatelji, lokalni sponzori koji su nam poklonili sendviče i sokove za decu. Obeležili smo stazu koja vodi od Hisara pa do mesta gde se može uočiti pomenuti fenomen, a postavili smo i tablu koja objašnjava posetiocima šta je zapravo epigenija – nastavlja sagovornik.
Početkom godine Udruženje je prikupljalo potpise sugrađana za peticiju kojom su tražili da firma koja je zadužena za sakupljanje otpada u gradu ispoštuje svoj deo ugovornih obaveza i postavi kontejnere na celoj teritoriji Prokuplja.
– Jedna od akcija koju smo sproveli je i sakupljanje potpisa građana za postavljanje kontejnera na celokupnoj teritoriji grada. Još čekamo zvaničan odgovor od Skupštine i gradonačelnika. Čekamo još malo, a ukoliko i dalje ne bude odgovora podnećemo tužbu jer nisu odgovorili u zakonskom roku od 30 dana. Ne može to ’drugari smo’, želimo zvaničan odgovor, ali koliko sam upoznat na sednici Skupštine grada odbornici su izglasali našu peticiju. Nadam se da će po tome da postupaju. Čekamo – kaže Stojković.
Problem zagađene reke ostaje
U razgovoru sa građanima Prokuplja i okolnih mesta poput Male Plane, ljudi se mahom žale na rad austrijske firme koja je otkupila prava na iznošenje smeća i sve komunalne poslove čišćenja. U Maloj Plani vidljiv je nedostatak kontejnera za odlaganje otpada, a građani koje smo sreli kazali su nam da umesto da bude više kanti i kontejnera, sada su nažalost u situaciji da su im neke uklonili, pa se tako đubre može videti na svakom koraku u samom centru ovog malog prigradskog mesta. Kompanija „Pol Werner&Weber“ đubre iz kanti u ovom mestu uklanja jednom nedeljno, dok se ulično smeće uporno nagomilava.
– Imamo problem zbog toga što su oni monopolisti u ovoj delatnosti, a u njihovom vlasništvu nalazi se i regionalna deponija. Mi (grad) možemo da raskinemo ugovor sa njima, ali oni će tada biti u mogućnosti da nam podignu cenu. Sve se vrti u krug. Vlasti neće da nametnu seljacima da plaćaju smeće. Zbog čega? Kad ti njemu uzmeš 600 – 700 dinara iz džepa, više od njega nećeš dobiti glas. Sve se svodi na glasove, čuvanje mira – ističe Stojković.
Toplica protiče gotovo kroz sam centar grada. Tužan je prizor neuređenosti priobalja, đubreta po granama i u samoj reci, iako postoje svi uslovi da ovo bude jedan divan deo namenjen rekreaciji i opuštanju ponosnih Prokupčana. Grad Prokuplje nije se decenijama potrudio da svojim sugrađanima napravi pravu malu gradsku prirodnu oazu, uz sasvim malo uloženog truda i sredstava.
Nažalost, čak i da se potpuno uredi priobalje i da se postave adekvatni sadržaji, a ne neka verzija ’Prokuplja na vodi’, ostaje problem zagađene reke, odnosno ispuštanja svih mogućih štetnih materija u Toplicu. Njena boja je potpuno neprirodna i odbojna, a nije strano da se u određenim periodima oseća i smrad zbog nekontrolisanog izbacivanja otpada, raznih hemikalija, odnosno zbog neadekvatnih ekoloških standarda koje su nadeležni dužni da unaprede, sprovode i kontrolišu.
Udruženje ima ideje, pa i gotove projekte, za uređenje priobalja kako bi Prokuplje dobilo lepo uređen kej.
– Imamo projekat za uređenje leve i desne obale, za izgradnju keja, od lokalcima poznatog betonskog pa do železničkog mosta. Sa leve strane postoji i problem vlasništva, jer je sam kej, ovakav kakav je trenutno, ušao u privatno vlasništvo. Sa desne strane, oni su nešto sproveli u delo, ali… Uvek predlažem da radimo nešto što je održivog razvoja. Ne možeš da posadiš drvo, a da ga ne polivaš. Ne možeš da postaviš drvene klupe, a da ih ne prefarbaš s vremena na vreme. Ne možeš da staviš korpe, a da tu korpu nema ko da isprazni. Ne može. Mora da se zna ko, šta, kada i kako. Možemo da uradimo nešto uz, naravno, saradnju sa Srbija Vodama, ali takva inicijativa mora doći iz gradskih institucija i od odgovornih lica. Mi kao Udrudženje možemo da pomognemo – napominje Boban Stojković i ističe arhitektu Milenu Ivanović koja je već izradila projekat, koji je potpisao i dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
– Projekat je prosleđen gradskim vlastima, ali već šest ili sedam meseci odgovor ne stiže. Rekli su da se moraju proveriti i uporediti podaci iz Katastra, ali prošlo je već dovoljno vremena. Neće nam ni dati odgovor – navodi.
Gradska deponija
Na mestu deponije u srcu Prokuplja nekada se nalazilo glavno gradsko kupalište poznato kao Dunek gde su se okupljali svi Prokupčani. Naknadno je tok reke premešten i sada teče pored stadiona FK Topličanin. Nekadašnje vlasti, uredile su korito i udaljili reku od obližnjih kuća, kada je nastalo malo jezero, bara, gde su i ribolovci mogli da se pohvale ulovom. Onda su počeli na tom mestu da skladište smeće, jer im je to bilo zabranjeno u Berilju gde je zatvorena deponija, priča Stojković, i ukazuje nam da je „tamo tek katastrofa“.
– Godinama su deponovali smeće u tu baru, godinama je punili i na kraju je zatrpali zemljom – saopštava aktivista.
Slike ove deponije, uz samu reku na čijem mestu po prirodnom stanju stvari se mora nalaziti uređena javna površina za stanovnike ovog grada, više liče na set nekog postapokaliptičnog filma.
– Sada je namera da se zatvori deponija, na koju se navodno samo izbacuje šut i ostali građevinski materijal. Ostaje problem, jer ne postoji druga lokacija gde građani koji nešto zidaju i grade mogu da odlože svoj otpad. Grad je, između ostalog, u obavezi da obezbedi, po svim ekološkim standardima, deponiju za odlaganje šuta, kao i jamu životinjskih leševa. Mi to nemamo. Oni nešto pokušavaju, ali kao da ne umeju da nađu način. Ne znam šta se dešava sa tim. Da sam ja neko ko odlučuje u ovom gradu, dok ne bih našao rešenje, jednostavno nema spavanja – podvlači sagovornik portala Luftika.
On nam je ustupio video materijal koji najbolje opisuje zbog čega sam izabrao dramatičan termin – postapokaliptično.
Više puta tokom razgovora Boban je ukazao na nedostatak želje gradskih rukovodioca za saradnjom sa zainteresovanim građanima.
– Moji su prijatelji i drugari veliki privatnici u ovom gradu. Misliš da je neko iz gradskih vlasti i opštine pozvao nekoga od njih na zajedničku saradnju u interesu Prokuplja? Niko nikad – priča nam Stojković.
Po podacima iz 2016. godine na celokupnoj teritoriji Prokuplja, sa okolnim selima, živelo je nešto više od 42.000 ljudi. Taj broj je gotovo upola manji ako se računa samo gradsko jezgro, a Stojković nam je ukazao na problem parkiranja, nešto što je vidljivo i običnim posetiocima ili nama koji dolazimo jednom godišnje u ovaj grad.
– Imamo problem parkiranja u gradu. Nemamo gde da se parkiramo. Šta je sada plan? Hoće da iskopaju Trg Topličkih junaka i da naprave podzemne garaže – navodi Stojković
Naime, trenutno je aktivan ponovljeni konkurs za uređenje parka u centru Prokuplja, kod spomenika Topličkim junacima, ali niko ne spominje šta se planira ispod površine parka.
Centar grada, deo ispred nekadašnje robne kuće, zatvoren je za parkiranje i saobraćaj pre nekoliko godina.
– Znaš zašto je zatvoren? Pošto su prodali deo JKP Hameuma, parking servis, nekoj firmi iz Novog Sada, novi vlasnici dobili bi i parking mesta u centru grada. Zato su ga oni zatvorili, da bi ostalo u vlasništvu grada gde se planira rekonstrukcija područja gradskog trga. Da su ga ovi kupili, došlo bi do ucenjivanja jer po sredi je uvek finansijski interes. Grad ne bi mogao da se upusti u projekat uređenja Trga Topličkih junaka. To im je dobar potez, tu se slažemo – objašnjava Stojković.
U Prokuplju nije samo prodat parking servis.
– Od JKP Hameum, jedino što nisu prodali je groblje i vodovod. To je i dalje u nadležnosti grada, dok je sve ostalo privatizovano – upoznaje nas Stojković sa još jednim začuđujućim podatkom.
Kako od Toplice ponovo napraviti čistu reku i koliko je vremena potrebno?
Toplica može ponovo poteći nekadašnjim sjajem, može ponovo biti na ponos svim Topličanima i celoj Srbiji. Stojković ukazuje da mnogo zavisi od ljudi koji ovde žive i od svih nas koji volimo ovu zemlju i naše reke.
– Znaš, protiv prirode niko ne može. Ni čovek. Mišljenja sam da se priroda najlakše obnavlja sama. Treba joj samo dozvoliti. Naterati zagađivače da postave filtere i da poštuju zakone ove zemlje, a onda će ona sama i da se obnovi. Zabraniti gradnju MHE na Toplici. Srećom, nema ih nešto mnogo. Iskreno, nismo ni znali šta su MHE. Da smo tad znali, a i da smo ovako organizovani, to se nikada ne bi desilo. Nikad, nikad, nikad i nikad im ne bi dozvolili da grade pa sve da imaju i hiljadu dozvola. Moguće je oporaviti reku Toplicu, ali moramo joj mi prvi pomoći da bi ona sama sebi pomogla – kaže Stojković za Luftiku.
Predsednik udruženja često na Fejsbuk stranici postavlja video materijale sa lica mesta, a nedavno je osvanuo i video koji pokazuje vrlo nizak vodostaj Toplice u jednom delu između Prokuplja i Kuršumlije.
– Kad pričamo o zagađivačima, ja sam telefonom snimio u svom selu reku Toplicu i ona je na jednom mestu spala na dva i po, tri metra širine. Kažu gubimo pritoke, gubimo rečice, a niko ne priča o kaptiranim izvorima. Mi malo dajemo, a mnogo uzimamo od prirode. Imamo na hiljade i hiljade kaptiranih izvora vode koje čine te reke. Mi ih dovodimo do negde, mi ih trošimo i ne puštamo da idu prirodno svojim tokom – opominje i ukazuje na mnogobrojne probleme Stojković.
– Kad pričam o potrošnji vode, pričam i o arteškim bunarima. Nemilosrdno crpimo vodu iz utrobe zemlje i nikakve dozvole ne dobijamo za kopanje tih bunara. Svi mislimo da je to bezazleno. Negde odozdo crpimo vodu, a nešto mora da nadomesti to što je uzeto. Sve to smanjuje reku, smanjuje pritoke i mi na kraju od jedne bujične reke, koja je više puta plavila grad, dobijamo potočić koji možeš da preskočiš. Možemo da joj pomognemo da se obnovi, samo moramo da počnemo da je poštujemo. Da poštujemo reku i da poštujemo prirodu. Kako? Tako što ćemo primeniti zakone koji vladaju u ovoj zemlji. Ako ne primenimo zakone, uzaludno je. Džabe je bilo šta, džabe ti i ja pričamo, džabe sav naš trud kao Udruženja. Džabe sve – upozorava sagovornik Luftike.
Precizira ko je najodgovorniji što se zakon ne poštuje i ne primenjuje.
– Kad kažem da se poštuje zakon, ja mislim pre svega na institucije, jer one ih prve ne poštuju. Nijednom nisam dobio pomoć od nekoga iz grada za svoju borbu protiv nelegalne eksploatacije šljunka iz Toplice. Jedan gradski većnik, koji je moj drug iz komšiluka, samo je on izašao sa mnom. Svi ostali samo kažu ’evo ga Boban se ponovo zaluđuje’ – kaže borac za čistu prirodu u svom kraju.
Nada se oporavku Toplice, a kako i sam često planinari svedoči da je sve aktuelnija priča o globalnom zagrevanju i više nego jasna.
– Nadam se njenom oporavku. Ne smemo zaboraviti globalno zagrevanje. Ko god tvrdi da toga nema taj ’lupeta’. Verovatno ne vidi posledice i ne gleda da su se i glečeri otopili, da snega nema na planinama kao što je nekada bilo – dodaje.
Šta se od hemikalija ispušta u Toplicu?
Pomenuo sam već da se ne može uočiti iskonska boja reke Toplice, a šetnja kraj nje u delu koji teče Prokupljem ne odaje utisak mira, zdravlja i prirodne lepote. Spisak otrova koji se mogu naći u ovoj reci prilično je dugačak, a nije iznenađenje kada se analizom utvrdi prisustvo nekih od najsmrtonosnijih mogućih hemikalija.
– Moja dobra prijateljica iz Beograda je radila jedan elaborat na ovu temu. Ona je diplomirala baš na zagađenju reke Toplice. Šta sve nema u toj reci… Od amonijaka, olova, cijanida, motornih ulja… To su užasni otrovi. Svašta se ispušta, zapravo se sve ispušta u Toplicu, sva zagađenja. Nemamo nijedan prečišćivač, niti jedan kolektor. Reku neprečišćavamo, a sve ispuštamo u nju. Baš nedavno, prilikom jedne od akcija čišćenja, ide dečko sa kolicima i ’tera’ bure puno masti od pečenja, iz jednog ugostiteljskog objekta. Poslali ga da taj otpad baci u reku. Postavlje se pitanje: ’A gde da izbaci to!?’ – ukazuje na naše stravične navike, izgovore i sistemske nedostatke.
Lekovita Toplica
Nije retkost u ovom kraju čuti priče o lekovitim dejstvima Toplice. Mnogi se kunu da im rane i ožiljci mnogo brže zarastaju, naravno kada se kupaju na slivu reke gde je voda čistija.
– Samo ime joj kaže. Nju između ostalog čine tri banjske reke. Prolomska reka, koja se sa planine Radan kroz Prolom banju uliva u Kosanicu, a zajedno čine najveću pritoku Toplice. Zatim, Banjska koja teče kroz Kuršumlijsku banju, a treća je Lukovska reka koja protiče kroz Lukovsku banju. Lukovska je, po mom mišljenju, i najzdravija. Gore su neverovatno tople vode, ali su sve i više nego zagađene u svojim tokovima. Čak i u samoj banji i iznad banje, odakle one dolaze. Da li to drvoseče bacaju… Najčešće se mogu naći kantice ulja, plastične flaše, baloni vode… – nabraja Stojković šta je sve moguće videti na područjima koja moraju biti pod specijalnom zaštitom i postavlja logično pitanje „koliko su one lekovite kada se svakakav otpad može naći nedaleko od njihovih izvorišta?“
Navika, mentalitet ili bolest jednog društva?
Ko nas je naučio da „voda nosi sve“ i da je sasvim u redu i normalno sav višak baciti u neku od naših prelepih reka? Srbija ima šansu samo ukoliko se stoprocentno okrene ekologiji i održivom razvoju. Promena svesti je takođe jedan od suštinskih prioriteta.
– Kao potpredsednik ovdašnjeg planinarskog kluba stalno negde planinarim. Moj omiljeni vrh u topličkom kraju nalazi se iznad Lukovske banje, a na uspon se polazi iz sela Štava, najudaljenijeg sela celog ovog okruga. Nalazi se na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom. U selu Štava živi možda tridesetak ljudi. Od crkve u Štavi, kad kreneš prema vrhu Treska, živi pet ljudi. Iz i oko rečice, iz koje možeš da piješ vodu, sada da odemo, sakupićemo kamion smeća. Šta je to? Ko baca? Zašto su ti ljudi postali takvi? To ti ljudi bacaju, koji žive tu. Pitam ih ja ’zašto bacate?!’ Odgovor je uvek kontrapitanje ’a gde ćemo?!’ – objašnjava potpuno ogoljenu sliku Srbije koju moramo promeniti.
Problem jednokratne upotrebe različitih proizvoda, masovne proizvodnje i pakovanja koja su većinski rađena od najjeftinije plastike takođe otežavaju borbu za čistiju okolinu.
– Ovo je dvadeset i prvi vek, sve se pakuje u plastične ambalaže. Nekada je bila staklena flaša, torba, ceger… Sad je moderno izbacivanje plastičnih kesa iz upotrebe, a šta je sa ostalim stvarima? Sve je pakovano u plastičnim ambalažama, a kese su samo jedan deo celog tog problema – ukazuje Boban.
Naš sagovornik navodi primer svog vrlo bliskog rođaka, u selu kraj Prokuplja, koga ga je upozorio da ne baca đubre u sopstvenom dvorištu, već da sakuplja i onda ponese kesu kad već skoro svaki dan dolazi do grada.
Kada se hodom prođe kroz različite delove Srbije, kroz gotovo nepristupačne krajeve, mogu se naći tragovi destruktivnog delovanja čoveka kroz odbačene flaše, paklice cigara ili ambalaže raznoraznih proizvoda.
– Šta je to? Mentalitet ili bolest? Mišljenja sam da je to bolest. To nije nemarnost. Nema napretka dok ne naučimo da upozoravamo jedni druge, da se potrudimo, da budemo bolji, da promenimo nešto. Mnogo spavamo, ali ako sami ne promenimo nešto, niko neće – kaže Stojković.
Epigenija Toplice
Prirodni fenomen koji je jedan od turističkih potencijala ovog kraja niko ne pominje. Niko ne potencira i ne ističe blagodeti i specifičnosti koji se mogu uočiti na teritoriji Prokuplja. Udruženje se potrudilo da posetioci imaju makar obeležene putokaze do mesta gde reka Toplica pravi epigeniju, i to na dva mesta, po čemu je jedinstvena. Napominje Stojković da je tužno što turistička organizacija grada ništa nije uradila na promociji ove atrakcije.
– Rukovodioci opštine, sada grada, ništa nisu uradili da to nekoga zainteresuje, da naprave na primer neki vidikovac. Niko na tome ne radi ništa, kao da mi to nemamo, a u našem kraju imamo prirodan fenomen. Epigenija se nalazi u samom gradu, Hisar je iznad, imamo crkvu Svetog Prokopija u kojoj se nalaze mošti dva sveca (Svetog Prokopija i Svetog Georgija). Crkva je specifična između ostalog i zbog toga što u njoj bogosluženje nikada nije prekinuto – otkriva Boban podatke koji većinskom stanovništvu naše zemlje nisu poznati, a kamoli strancima koji bi se možda odlučili da deo odmora provedu na jugu Srbije.
Interesovanje Prokupčana za reku Toplicu i probleme u gradu
Pored toga što je Udruženje Zaštitimo reku Toplicu postalo prepoznatljivo i na nivou Srbije, u samom gradu još uvek nije svest građana o ekološkim problemima dostigla potrebni nivo.
– Mogu da kažem da se ljudi pomalo bude. Ekološke teme su sada aktuelne, ne samo u zemlji, već i u svetu. Zelene stranke sve više ulaze u vlast širom Evrope, a ne bi me iznenadilo da se to dogodi i kod nas. Naravno, nemamo prepoznatljivog čoveka koji će to da povede, ali pojaviće se. Ja ne želim da odem sa ovoga sveta, a da nisam nešto pokušao da uradim – kaže nam Stojković.
MHE u Topličkom okrugu
Prethodnih godina aktuelizovan je problem mini-hidroelektrana u Srbiji. Masovno se grade dok privatni investitori „guraju“ planinske reke u cevi. Narod se sve više okuplja u zajednički front iako je cilj svih investitora i njihovih pomagača iz vlasti da se narod i po ovom pitanju razjedini.
– Ima ih na Toplici. Takođe, ponavljam da je kaptiranje svih izvora van svake pameti. Te rečice ne postoje u letnjem periodu, ali ih u zimskom ima. Proizvodnja električne energije u MHE iznosi jedan odsto od ukupne proizvodnje struje u Srbiji. Taj postotak nije beznačajan za vlasnike MHE, jer im mi preko računa plaćamo i tu se oni lepo bogate – navodi aktivista.
Ne treba smetnuti sa uma, da se već dugo u javnosti provlači informacija da se električna energija iz MHE zapravo koristi za rudarenje kriptovaluta, a o tome se gotovo ništa ne može čuti u domaćim medijima.
– Za razliku od Raške oblasti, koja ima veliki problem sa MHE, kod nas još uvek nije otišlo predaleko. Jedna je počela da se pravi u Toponici, ali ona će se teško završiti, jer mislim da je trenutno aktuelan sudski spor. Imamo jednu u selu Viča, koja baš pravi problem Toplici. Postoji jedna u Kuršumliji, u selu Dankoviće, ali to je stara hidroelektrana koju je novi vlasnik samo ’prepravio’ – ukazuje nam sagovornik na postojeće MHE o kojima ima saznanja.
Borba se nastavlja
Borba započeta za prirodu, zdravlje i čistu okolinu biće duga i sa puno opstrukcija, ali deluje da se i „ekološka vojska“ sve više okuplja oko zajedničkog cilja.
– Septembra meseca krećemo u jednu veliku borbu protiv vlasnika MHE i protiv zagađivača. Pozvaćemo sugrađane, preko Fejsbuk grupe i na druge načine, da nam se pridruže u ovoj borbi. Pozvaćemo ih da se okupimo pred kapijom „Šik Kopaonika“ – ekskluzivno najavljuje predsednik udruženja Zaštitimo reku Toplicu.
Na kraju, ponovo smo se vratili na početak razgovora i vest koju su preneli svi veći mediji.
Zbog nezakonite krađe šljunka iz Toplice ovo udruženje već je u sudskom sporu sa jednim počiniocem, a očekuju da se krivična prijava podnese i protiv drugog lica odgovornog za nezakonitu eksploataciju korita i priobalja, „Savić trans“.
– Obe firme su iz Blaca i godinama unazad vrše nelegalnu eksploataciju, krađu, šljunka sa teke Toplice. Kad uđu u Toplicu i pored nje, naprave haos. Izričito sam tražio da se pokrene postupak i da nas obaveste šta je uradio inspektor. On je izvršio nadzor i šta dalje? Neko mora da nas obavesti kao zainteresovanu stranu. Tražimo od nadležnih da učine konkretne korake. Da kazne počinioce, ako treba i da im zaplene mehanizaciju – ističe Stojković.
On je slučaj prijavio, pribavio materijalne dokaze i dokumenta koja se mogu koristiti u daljem postupku. Međutim, tog postupka za sada nema.
– Uništenje životne sredine je krivično delo. Kad se desi krivično delo, bilo kakvo, zna se šta se radi. Očekivao sam sa izlaskom policije da će bager, koji je zatečen na mestu zločina, da se trakama obeleži, međutim, ne. Policija je izašla, mi smo slikali, uzeli su naše podatke, podatke svedoka, ribočuvarska služba je slikala. Vidljivi su tragovi kopanja u rečnom koritu, vidljivi su tragovi pomeranja rečnog korita. Pa kakve dokaze mi hoćemo? – pita Stojković i nastavlja u istom tonu.
– Dao sam izjavu u policiji i nadam se da će pomoćnik javnog tužioca da podigne krivičnu prijavu i da krene u postupak. Oni su prekinuli iskop, nema ih više. Kopali su svuda, u Drenovcu, Prekadinu, Smrdanu, Viči, gde god stignu oni uđu i kopaju – kaže Stojković, a na pitanje koliko godina je takva praksa aktuelna uz teški izdah odgovara „možda trideset godina“.
– Dobili smo napismeno iz kabineta predsednika Vlade Republike Srbije da firma „Savić trans“ ne poseduje nikakav vodni akt, što je i normalno jer nisam ni očekivao nešto drugo, jer sama reka Toplica nikada nije ušla u pravilnik o eksploataciji šljunka. Ona je sama po sebi mala reka. Tačno su određene reke na kojima je eksploatacija moguća i legalna uz potrebne dozvole. Čak su u selu Viča ušli u odbrambeni deo nasipa – ukazuje na kriminalno ponašanje nesavesnih pojedinaca Boban Stojković.
Objašnjenje koje su preneli pojedini mediji, a koje je ponudio osumnjičeni, bilo je da oni legalno kopaju na privatnom imanju.
– Oni se pravdaju kopanjem na privatnim imanjima, a to je van svake pameti. Šta to znači? Ne može to tako. Ti možeš da kupiš imanje, pa da posadiš neku poljoprivrednu kulturu. Ne možeš da kopaš i praviš rupetine po 20 metara duboke. Oni se pravdaju da će na takvim mestima praviti ribnjake… Može, samo bih tražio da vidim građevinsku tablu, izvođača radova, nadzorni organ, od kog ministarstva je dobijena dozvola za pravljenje ribnjaka… – podvlači i nastavlja Stojković.
– Navodno kopaju samo na privatnoj zemlji, a onda uđu krišom u Toplicu, u rečno korito, iskopaju pa se pomere dalje. Igramo se žmurke sa njima, a nadam se da se više nećemo igrati. Prešli su sve mere, dosta je bilo. To su milioneri ljudi. Stalno me pitaju ljudi da li me je strah. Ja sad ne mogu nazad, sve i da hoću da se izvučem iz cele priče. Ne mogu. Nisam bio svestan da će ovo da dođe do ovog nivoa – kaže sagovornik portala Luftika.
Boban veruje da će ova borba i sudski epilog kome se nada, kao Topličanin i kao predsednik udruženja Zaštitimo reku Toplicu, biti dobra lekcija za sve koji ubuduće pokušaju da vrše bilo kakav zločin nad ovom rekom i prirodom uopšte. Neće odustati i isto očekuje od nadležnih institucija.
– Mnogo ću pritiskati da urade šta treba. Rekao sam im javno, policiji i tužiocu, ’molim vas pazite šta radite’. Idemo zakonom da zaustavimo zločin. Poštujmo zakon ove zemlje. Nemojte misliti da nismo dovoljno jaki da izađemo nas 50 i da zaustavimo ovu boleštinu. To sam rekao tužiocu i evo sad ponavljam. Spreman sam na to, samo ako nastave – zaključuje za Luftiku Boban Stojković, predsednik Udruženja građana – Zaštitimo reku Toplicu.
Darko Mitrović o „onom“ otkazu: Puna su im usta slobode govora, a pustili su me niz vodu
Dodaj komentar