Nekad su deca učila da plivaju na Mlavi, a danas je to muljavi kanal bez ribe

Petrovac na Mlavi se je na pragu da izgubi svoj simbol, reku Mlavu. Reka u kojoj su meštani nekada učili decu da plivaju sada više liči na potok. Mlava je ranije je bila toliko prozirna da se jasno mogao videti bogati riblji svet a početkom septembra je postala braon boje, mada nije bilo padavina koje bi mogle da prouzrokuju ovakvu boju. Neobjašnjiva braon boja ima jednostavno objašnjenje – zagađenje.

Lokalnim vlastima se ovaj ekocid na Mlavi ne čini važnim ali su se meštani potrudili da o problemu izveste Agenciju za zaštitu životne sredine i nadležno ministarstvo. Oni su problem dalje prosledili nadležnoj Vodnoj inspekciji, tačnije inspektoru Dragoslavu Đorđeviću koji im na obećao da će poslati nekoga na teren jer je on inspektor u penziju koji menja izvesnu Mariju Lazarević.

– Reka Mlava je već nedelju dana ugrožena zato što je ispuštena supstanca braon boje. Pretpostavka je to da je u pitanju supstanca sa minihidroelektrane Krepoljin u opštini Žagubica. Ne tvrdimo ništa 100 odsto dok se ne oglase nadležne inspekcije. Mlava zaslužuje zaštitu kroz lokalne planove zaštite preko opština Žagubica, Petrovac na Mlavi, Malo Crniće i grad Požarevac. Ukoliko se ne donesu lokalni plan zaštite Mlave i regionalni skoro da reku nećemo imati, imaćemo potok. Nije dovoljna samo odluka zabraniti gradnju MHE na toku reke u opštini Petrovac na Mlavi, potrebni su planovi da se očuva od izvora do ušća u Dunav. Međunarodna komisija za zaštitu Dunava nije stala na našu stranu iz razloga što štite velike reke kao što je Dunav. To nas neće obeshrabriti da se borimo da zaštititimo Mlavu kroz lokalne dokumente i kroz regionalni dokument – rekao je za naš portal Danijel Grujić član Saveta za zaštitu životne sredine udruženja građana ”I mi se pitamo – za opštinu Petrovac na Mlavi”.

Grujić je za naš portal rekao da se lokalna vlast se nije oglasila povodom zagađenja Mlave. On kaže da je sa lokalnom vlašću gubljenje vremena razgovarati i da su se zato odlučili da rešenje potraže na državnom i međunarodnom nivou.

Kao i u većini slučajeva prava reakcija državnih organa je slaba. Iskustva sa brojnih mesta nisu dovela da budu izreče adekvatne kazne – zaklljučuje Grujić.

Iz udruženja “I mi se pitamo – za opštinu Petrovac na Mlavi” kažu da lokalna vlast ne štiti prirodne resurse i da su meštani svedoci ugrožavanja prirodnih resursa u opštini Petrovac na Mlavi.

“Mnogo se nanosi šteta šumama, vodi, zemljištu i vazduhu.Nije dovoljan lokalni dokument Strategija održivog razvoja da bi se govorilo o zaštiti. Potrebno je da se donesu novi planovi zaštite za svaku oblast, šume, voda, vazduh i zemljište i nijedan zakon ne sprečava svaku opštinu i grad da donese. Jasno je da opštinski rukovodioci ne smeju ništa preduzeti već po običaju ćute da se ne zamere i da ne izgube privilegije. Dotle, šume se seku bez ikakvog plana, reka Mlava polako se gubi i svodi se na običan potok, o vazduhu i zemljištu i da ne govorimo. Nikakav trud ne vidimo od vlasti”, poručuju iz ovog udruženja.

Stanovnici Petrovca na Mlavi smatraju da ukoliko se ne mrdne ništa sa mrtve tačke, ukoliko se ne donesu ozbiljni lokalni planovi za očuvanje vode, šuma, vazduha i zemljišta očekuju nas ozbiljne posledice koje mogu da ugroze naše zdravlje.

„Udruženje upućuje ozbiljnu poruku rukovodstvu opštine Petrovac na Mlavi, imate odgovornost i obavezu da štitite prirodne resurse. Ukoliko nemate nameru da štitite lepo dajte ostavke na vaše funkcije. Ako samo mislite na ličnu korist onda više nemojte izlaziti na izborima. Prepustite funkcije ljudima koji imaju hrabrosti da sačuvaju preko potrebne resurse koje nam priroda daruje“, poručuju iz ovog udruženja.