Malo ko nije čuo bar neki od starih vojvođanskih izraza. Ali ne postoji nijedna osoba koja ih zna sve. Ova osobina da se sa malo reči kaže mnogo toga je znak bogatstva jezika. Ovi izrazi po pravilu imaju šaljivo značenje i često upućuju kritiku na neko neprimereno ponašanje. Pa, krenimo u veselu turu po rečniku vojvođanskih izraza.
Kada se pokadkad nađete digod u kakvom manjem vojvođanskom selu, često vidićete sveta kako iziđe na šor da divani na klupici predkućom ili pod kakvom lipom, koja pred avlijom pravi lad već pola veka.
Ljubazno će vam se osmehnuti, verovatno i upitati: “Je l’, a čiji s’ ti” i “Dis’ poš’o” da ti na vreme jave je li “kotkuće” taj koga tražiš.
Ako im se baš i ne svidi kad čuju kod koga ste namerili, čućete kako mrmljaju sebi u bradu “e, naš’o si crkvu diš se Bogu moliti”.
A pošto, fala Bogu, mlogo volu da divane upitaće vas možda i još štošta. Kako biste znali o čemu tačno govore, predstavljamo vam mali vojvođanski priručnik za tumačenje reči i izraza.
1. Kad se budete ačili, odnosno zavitlavali nekoliko puta čućete “ta id’ u očin”, ali nemojte se ljutiti i doslovno shvatiti da treba da idete dovraga, jerbo je to samo šala.
2. On je Srbijanac – nije iz Vojvodine – Gegula.
3. Šlajbok, šlajfik, buđelar – novčanik.
4. Zavijače ili pofezne nikako ne mešajte sa prženicama, jer je to hleb umočen u jaja pa pržen, a prženice su prepečen stari hleb na plotni, nešto poput tosta.
5. Bakandža – tvrda cipela, cokula.
6. Kibicfenster – isturen prozor, tako da se sa tri strane može posmatrati šor, ali i pod njim bolje kibicovati i unterhaltovati, odn. udvarati se, ili što bi danas mladi popularno rekli “muvati se”.
7. Pod kibic često dođe i neki đilkoš – kavgadžija, danguba, neradnik, vetropir… Tu je i abaja – lepo razvijen mladić koji se nasilnički ponaša.
8. Kupi pinkle pa idi ‘di ti bolje – kazaće muž ženi ili žena mužu kad se svade.
9. Deder dojti mi te lotre – Hajde, dohvati mi te merdevine.
10. Andrak – đavo.
11. Firange – zavese.
12. Ne laje kera radi sela, nego sebe radi – kaže se za onoga ko voli da skreće pažnju na sebe.
13. Teraj kera, lutko moja bela, teraj kera kad si započela – kaže se mustrici odnosno frajli kad mlogo tvrdi pazar.
14. Ladla – fioka. Čekmeže – fioka u stolu.
15. Da prostite kurisanje: bezobrazno ašikovanje, “nabacivanje”.
16. Ždronjcati – čantrati iliti zvocati.
17. Aša-ša – iha-haj, podosta.
18. Ti bi kanda jeo pečeni’ engača – kaže se detetu koje mlogo izvoljeva pri jelu.
19. Biri-biri-birke – uzvik za dozivanje gusaka.
20. Buda – mali dućan, kiosk.
21. Doguzna suknja – tesna suknja.
22. Drežditi – dugo čekati.
23. Drtina – ofucana stara osoba.
24. Dunda – debeljko.
25. Đuveče – posuda za pečenje u rerni.
26. Baščica – cvećnjak ispred kuće u dvorištu.
27. Gedžav – mali, sitan, nikakav.
28. Gološijan – petao bez perja na vratu.
29. Grditi – psovati ili lajati (“Grdio mi mater pa sam ga ošin’o”, “ne laj, u materinu”).
30. Gumarabika – lepilo.
31. Iberciger – lak prolećni kaput.
32. Iskeketiti se – dobiti išijas
33. Kalabaster – da ‘prostite, veliki muški polni organ.
34. Natkasna – mali ormarić, noćni ormarić
35. Kerebečiti se – praviti se važan.
36. Kotobanja – čardak.
37. Kurcobrija – mladić od 15-16 godina, neozbiljan.
38. Liz-guz! – nazdravlje, šaljivi uzvik onom ko je kin’o.
39. Londrati, landrati – skitati.
40. Manila – neupredeni kudeljin kanap, konopac.
41. Je*emu ćole pantalone – uzrečica kad neki posao propadne, nešto ne bude završeno kako valja, pođe kako ne treba.
42. Mrtvo puvalo – neodlučan, neaktivan čovek.
43. Mišprdifarba – neodređene boje.
44. Muntati – varati.
45. Nabaždaren – koji može mnogo da popije.
46. Nacifrati se – skockati se, srediti se.
47. Naheriti se – iskriviti se u leđi’.
48. Opaklija – duži krzneni ogrtač najčešće od ovčetine. Sličan je i pršnjak.
49. Opraviti se – lepo se obući.
50. Ošajdariti – ošinuti, udariti.
51. Zagrebati – pobeći, otrčati.
52. Fruštukovati – doručkovati.
53. Tuda! – uzvik bež’mo!
54. Zavukati – zavitlati ili uhvatiti zalet.
55. Parta – umrlica.
56. Saraga – mršava osoba.
57. Tandara – mandara – nabrzaka nešto obaviti, otaljati.
58. Cvikla – deo tkanine krojen ukoso.
59. Špacir – šetnja.
60. Špiclov – prepredenko.
61. Šufnudla – pecivo u obliku valjušaka.
62. Nasuvo – testo s krompirom, može i sa kupusom…
I rezanci s makom!
63. Kuća na lakat – kuća koja se proteže na 2 ulice ili se proteže na krivinu – glavni deo kuće je “niz” ulicu, a produžetak kuće je u dvorištu.
Nešto ste brzo skomolali sotim spiskom. Aj nemoj da škomrčite, nego se raspandrčite, da vidu ljudi da imamo reči za svaku sitovaciju.
A kako da vididu kad su na labrnji pendžer metli rezedo firangu e sad, jel to čerez komšinice Jule što vazda ište penzlicu i perajicu…A kad mi mater zapovedi da joj donesem iz šopre kabo a ne kaže šta će raditi pa ja donesem i kabo i kiskantu a bogme i vedru. Najviše volem kad dođe leto pa jedemo gomboce, volem ja i čikove al mi nekako oni zimski….
Evo ovde još koja reč, a ako se „raspandrči“ još kogod, možda će „ji“ biti i više:
http://misagaja.freehostia.com/recnik/home.php
https://novomilosevo.devbin.org/index.html
Pozdrav…
Da li je „кibicfenster “ ili „kibicpendzer“
kibicpendžer
Kibicfenster, jer pendžer je makedonski naziv za prozor.
na makedonskom prozor je prozorec, ded priupitaj kojeg starijeg… a pendžer ima poreklo od turske reči…a kolko znamo jelte i ovdi su se turci šepurili i terali kera.
Kod nas u Banatu przenice nisu tost nego hleb u jajetu. 😋
te kibicpendžere su uglavnom imale slovačke kuću u pančevačkoj okolini…što je karakteristika a rašta boga pitaj.
Kibicfenstera je bila puna Dunavska ulica u Novom Sadu, jer je to moda prepisana iz austrijskih i nemačkih naselja. To su prozori sa kojih su udavače gledale i procenjivale, kibicovale, momke, a i one se pokazivale da njih momci za ženidbu vide i procenjuju tj kibicuju.
Kibicfenster
Kibicfenster se kaže, ne kibicpendžer.
Kao što sva referentna stručna literatura ukazuje, „gegula“ ne znači Srbijanac već označava ili primitivnog čoveka ili Roma. Sremci su Mačvane zvali „geaci“, pa ste možda nešto pobrkali.
Pogrdni naziv za Srbijance je Gedža ili gedžovan
A sta je sa reci DODjOŠI i na koga se to odnosi? Pa to je glavna rec!!!
Svi koji nisu domorodci su dođoši.
Dođoše zovu sve one koji su došli tj koji nisu rodjeni u tom mestu ☺ja sam dodjos !
Onda je i DUNAV dodjos a toliko ga volemo moj Dunave plavi.
Ime dođoši su dali starosedeoci onima koji su se doselili u Vojvodinu.
pa to su oni koji nisu iz naseg sela
Dodjoši?
Bio sam nemiran dečarac. Mama je to rešavala kefom. Uzme kefu pa me ispraši po turu. Nije me kefala samo kad’ sam bio zdravo bolestan. Često me je slala do bircuza po oca ne bil’ ga sprečio da popije puno fićoka.
Ovde nema doslovno nijedne reči koja se ne koristi na celom nekadašnjem srpskohrvatskom govornom području. Autorka je mogla makar da otvori neki rečnik.
29. Graditi – psovati ili lajati (“Gradio mi mater pa sam ga ošin’o”, “ne laj, u materinu”).
* Ne „graditi“ nego „grditi“ – grdio mi mater…
35. Kerebečiti se – praviti se važan.
* ne praviti se važan, nego bekeljiti se
47. Naheriti se – iskriviti se u leđi’.
*Ne iskriviti se u ledjima, nego se izraz odnosi na kuću koja se iskrivila, na drvo koje se iskrivilo, na ćupriju koja se iskrivila…
54. Zavukati – zavitlati ili uhvatiti zalet.
* Bez slova „v“ – ne ZaVukati nego zaukati
60. Špiclov – prepredenko.
* Špiclov je u prvom redu škrt čovek, cicija, pa tek onda prepredenko
p.s. Sjajan tekst, čestitam autorki :).
Pozdrav.
Lazo,
„Špiclov“ nikako nije ni u prvom ni u zadnjem redu sinonim za škrticu,nego upravo se upotrebljava da označi podmuklog, prepredenog, lukavog čoveka. Reč je o čoveku koji je spreman da se služi različitim vrstama prevare, manipulacije i laži kako bi stekao određenu prednost ili dobio neke informacije.
Ajde malo smanjite doživljaje,jer postajete veći katolici od Pape! Ni tamo gde je trebalo se nije govorilo u potpunosti ovako kako vi „rečnikom“ predstavljate. Negde po zatucanim selendrama Vojvodine se koristilo nešto od ovih izraza,ali po gradovima to nikako nije bio slučaj. Sad indijanci poput ovih što komentarišu,izigravaju Lalu,pa se silom trude da sklope rečenicu sa što više ovih zatucanih fraza,kako bi ta rečenica imala i neki smisao koji će ukrasiti njihovo vojvođansko znanje! Ajte derani danaske ste mlogo kazli 🙂
Ajde malo smanjite doživljaje,jer postajete veći katolici od Pape! Ni tamo gde je trebalo se nije govorilo u potpunosti ovako kako vi „rečnikom“ predstavljate. Negde po zatucanim selendrama Vojvodine se koristilo nešto od ovih izraza,ali po gradovima to nikako nije bio slučaj. Sad indijanci poput ovih što komentarišu,izigravaju Lalu,pa se silom trude da sklope rečenicu sa što više ovih zatucanih fraza,kako bi ta rečenica imala i neki smisao koji će ukrasiti njihovo vojvođansko znanje! Ajte derani danaske ste mlogo kazli 🙂
Zbog čega ne želite da objavite komentar kada nema uvredljivog sadržaja???
Razumela 98%.