Dugih osam godina prošlo je od kada je Beograd dobio naprednjačku prinudnu upravu koja je pripremila teren za sve ono što se dešava na nivou glavnog grada, evo do današnjih dana. Vučićeva ekipa osvajala je vlast od periferije ka gradskim jezgrima, polako stežući obruč oko vrata svojim građanima i pretvorivši prestonicu Srbije u trećerazrednu palanku, u prestonicu šunda i kiča.
Od Beograde dobro jutro dobili smo laku noć u obliku iritirajućeg i pre svega bahatog javnog obraćanja zamenika gradonačelnika Gorana Vesića. Gradonačelnik nam je čovek, dobar doktor ljudi kažu, kome ni puno ime ne znamo, a nije da živimo u najuređenijem gradu pa da nam imena političara ne predstavljaju bitnu informaciju.
Od te 2013. godine Siniša Mali i Vesić, nezvanični kompletni idioti, organizovali su rušenje čitavog jednog gradskog kvarta u gluvo doba noći, bez ikakvih legalnih papira i zvaničnih odluka. Iz ove perspektive sa sigurnošću možemo reći da je to bio presudan trenutak u desetogodišnjoj vlasti SNS-a i trenutak u kome smo kao društvo pali na ispitu normalnosti.
Vučić je imao enormnu podršku u biračkom telu, pa mu jedna Savamala nije mogla stati na put u sprovođenju samovolje i u direktnom kršenju zakona ove države. Čuvar Slobodan Tanasković, koji je svoj hleb zarađivao tako što je čuvao prostorije firme Iskra u Hercegovačkoj ulici, a kako smo kasnije od Vučića neprestano slušali zapravo je čuvao udžerice za pacove, narkomane i zmije, bio je svezan od strane takozvanih fantoma koji su rušili po Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila 2016.
Pobunio se narod, izlazio je na ulicu i zahtevao da se obelodani ko je i po čijem nalogu srušio jedan deo grada u strogom centru Beograda. Trajalo je neko vreme, a onda je ta priča zatrpana svim naknadnim aferama koje su usledile, a bilo ih je zaista previše. Savamala je prošla, dozvolili smo kao društvo da bezakonje bude legalizovano, a na tom mestu niče simbol ovog režima – Beograd na vodi.
Ti protesti iznedrili su jednu novu, do tada nepoznatu grupaciju mladih ljudi koju su mnogi pokušali da diskredituju, da uspore razvoj i rast njihove podrške, dok je običan svet pokušavao da se natera da veruje da iza njihovog Ne davimo Beograd ne stoji samo goli interes za samopromocijom, već istinska želja da se Beograd vrati Beograđanima.
Prošlo je od tada vode ispod starih beogradskih mostova, a Ne davimo Beograd je uspeo da sačuva obraz i postane jedna respektabilna politička organizacija koja na narednim izborima može predstavljati baš onaj jezičak na vagi koji odlučuje da li Goran Vesić ide u istoriju kao najomraženija ličnost u Beogradu u poslednjih sto godina.
Izbori se približavaju, a očekivanja opoziciono orijentisane javnosti veća su nego ikada u poslednjoj deceniji. Želeli smo da saznamo da li su ta očekivanja utemeljena, da li se zaista približava trenutak oslobođenja Beograda od političkog krila mafije i kriminalnih investitora, te smo odgovore na važna pitanja potražili u razgovoru sa Radomirom Lazovićem, možda najprepoznatljivijim predstavnikom pokreta Ne davimo Beograd.
Da li najiskrenije veruješ da je moguće da SNS odlazi iz Beograda na narednim izborima?
– Istraživanja pokazuju da je promena u Beogradu moguća. SNS stoji daleko lošije nego bilo gde u Srbiji. Naravno i dalje su oni pojedinačno ubedljivo najjača partija, imaju javne resurse na raspolaganju, imaju dobro uhodanu mašineriju krađe, ali uprkos tome, postoji velika šansa da se stvari promene. Da bi se to desilo potreban je ogroman trud. Ne davimo Beograd je već počeo sa obukama kontrolora i već sada nam se javilo više stotina ljudi da pomogne i bude kontrolor. Sa druge strane, razgovaramo sa građanima širom po krajevima i komšilucima grada. Zadovoljni smo jer podrška pokretu stabilno raste i zato što su ljudi spremni da se uključe u pokret kako bismo se zajedno borili.
Kako vidiš Šapićev transfer u naprednjake i da li je to dobra stvar za opozicione partije i pokrete ili otežava smenu naprednjačke vlasti?
– Mislim da je to najpoštenije što je Šapić uradio. Mi smo puno puta upozoravali da je razlog zašto on ignoriše probleme na Novom Beogradu i uopšte u Beogradu to što je naprednjačka marioneta. Sada kad je prešao u SNS makar se niko neće prevariti da glasa za njega misleći da je on alternativa.
Znaš li ko je Zoran Radojičić?
– Dobro pitanje. Možda bolje njemu da se uputi.
Bara Reva je prirodna oaza na teritoriji Beograda. Građani protestuju i spavaju na divljoj deponiji kako bi zaustavili kamione. Jeste li bili na licu mesta i pružili podršku?
– Naravno. Naši aktivisti su bili danima u odbrani Reve. Žao mi je što smo sada u takvoj situaciji da gori na svim stranama grada, ali naprednjačka hobotnica je gladna javnih prostora, šuma, obala, zajedničkih i prirodnih dobara na kojima bi da ostvari zaradu.
Dolaskom proleća tema zagađenja u Beogradu zapadne u potpuno drugi plan. Može li se taj problem rešiti u najkraćem roku ukoliko dobijete poverenje glasača?
– Iako se radi o izuzetno kompleksnom problemu na koji utiče mnogo faktora, odmah bi počeli sa njegovim rešavanjem. Ne davimo Beograd je izradio set kratkoročnih mera za zaštitu stanovništva u danima ekstremne zagađenosti, ali i dugoročni plan kako bi se oslobodili ovog problema. Važno je da se sa ovime krene što pre jer mi kao posledicu imamo hiljade života i stotine hiljada ljudi čije je zdravlje značajno ugroženo. U Srbiji postoji oko milion ljudi sa respiratornim problemima čije zdravlje je još više ugroženo, a lečenje otežano zbog zagađenja. Ako ovu vlast nije briga za živote i zdravlje, onda bi mogli da razmisle koliko košta lečenje i da vide da i u materijalnom smislu plaćamo ogromnu cenu jer problem opasnog vazduha ne rešavamo.
Šapić ne krije da želi mesto gradonačelnika i on će vam svima biti najveći protivnik. Ima li izborne matematike koja garantuje da mu se ta želja neće ispuniti?
– Garancije naravno ne postoje, ali postoji velika prilika. Da bi se ona iskoristila ljudi moraju da naprave napor i da se uključe u borbu. Razgovarajte sa svojim komšijama, prijateljima, kolegama i pozovite ih da se pridruže. Neka podrže ono u šta veruju. Ja naravno pozivam ljude da se uključe u Ne davimo Beograd jer u to verujem i jer sam siguran da je ono što radimo iskreno i dobro. Postojimo već šest godina, od početka zastupamo ideju da su životni problemi građana i zdravo okruženje ključna pitanja, nismo se pocepali, stojimo čvrsto iza istih ideja koje su nas okupile. Mislim da to nešto znači u zemlji ovolike neizvesnosti, podela i sukoba. Vama ostavljam da sami procenite. Samo nemojte odustajati, ustanite i borite se.
Hoće li NDM BGD imati svog kandidata? Da li možete već sada da objavite to ime? Svi govore o izbornim kolonama… Koji je vaš stav i recept za uspeh u Beogradu?
– Ne davimo Beograd će predložiti kandidata za gradonačelnika, iako se on ne bira direktno na izborima, već ga bira skupština. Stalo nam je da ljudi znaju na koga računaju. Za mene je Dobrica Veselinović najbolji čovek za ovaj posao i on najbolje oslikava šta znači vredan i marljiv rad na pitanjima razvoja grada, ali i lična posvećenost i ljubav prema Beogradu. Svako ko zna Dobricu lično će vam reći da je to posao za njega. Ipak pre zvanične kandidature, o ovome će se prvo izjasniti naše članstvo na skupštini pokreta.
Mislim da insistiranje na jednoj predizbornoj koloni, pa tako i jedinstvenom kandidatu opozicije za gradonačelnika Beograda, nije dobro. Naravno, saradnja nakon izbora je neophodna da bi se smenila ova kriminalna vlasti mi od toga ne bežimo, ali pre toga bih isključio saradnju sa tradicionalnim političkim organizacijama koje su izneverile poverenje građana u prošlosti. Najefikasniji, najbolji i očogledno jedini način za smenu vlasti bio bi crnogorski scenario. U ovom modelu na izbore bi se izašlo u više programski srodnih kolona. Tada bi ljudi mogli da glasaju za ono u šta veruju i na taj način bi se i izlaznost povećala. Jedna kolona vodi neprincipijelnim savezništvima koje gura građane u apstinente. Da ne govorimo o stalnom nadmetanju opozicionih lidera za vođstvo što je prosto više degutantno za gledanje.
Nadovezujem se na prethodno pitanje… Da li je Dobrica Veselinović kandidat koji može da aktivira većinu Beograđana da izađu na izbore? Može li on biti domaća verzija Tomislava Tomaševića?
– Nerealna je i štetna ta želja da se u jednoj osobi ili organizaciji ujedine sve fantazije o nekom idealnom kandidatu. Možete li da zamislite da za Dobricu glasa neko ko podržava Dveri ili obrnuto? Upravo zato i predlažemo crnogorski scenario i više kolona koje u zbiru daju i više glasova od jednog kandidata ili jedinstvene liste.
Da li je zagrebački recept ostvariv u Beogradu?
– Ljudi često upadnu u zamku da u velikoj pobedi Tomislava Tomaševića u Zagrebu vide samo ovaj sjajni rezultat, a ne sve ono što je do njega dovelo. Ekipa Možemo zajedno je već celu deceniju. Uložili su neverovatan trud i rad u ono što mi danas vidimo. Oni su, slično kao i Ne davimo Beograd na prethodnim izborima imali jednocifrenu podršku. Na tome su gradili i danas su pobedili. U Beogradu je mnogo drugačija situacija sa lošim izbornim uslovima, zloupotrebljenim medijima, enormnim pritiscima na političke neistomišljenike, ali suština njihovog recepta je dugotrajan i naporan rad i to je ono što je apsolutno ostvarivo u Beograd i to je ono što mi i radimo.
Ukoliko Beograd bude prekretnica u padu SNS-a, ako Šapić i Vučić ne ostvare cilj i izgube izbore, kako predviđaš dalji razvoj situacije na nivou cele zemlje?
– Nije lako u Srbiji predviđati stvari kada živimo ovako neizvesnu svakodnevicu. Ipak, ono što mogu da kažem je šta ćemo mi raditi nakon beogradskih izbora. Sa kolegama iz Građanskog fronta i drugim organizacijama i pojedincima formiraćemo zeleno-levi pokret na nacionalnom nivou. Na tome se već radi. Program koji smo 2018. godine pripremili za grad se unapređuje i proširuje za republičke nadležnosti, kontakti po drugim gradovima Srbije se uspostavljaju i spremamo se da svoju ambiciju proširimo i na ovaj nivo. Ipak, sada je fokus Beograd jer je tu mogućnost za promenu najveća.
Svi znamo da bi gubitak Beograda ozbiljno uzdrmao režim u Srbiji, da li bi se u tom slučaju on zaista raspao kao kula od karata?
– Dozvoli mi da na ovo pitanje odgovorim lično. Dosta mi je više da slušam o njima. O njihovom kriminalu. O njihovoj bahatosti. O gadostima koje rade i o strašnim posledicama. Siguran sam da ćemo imati mnogo posla da popravimo i unapredimo stvari posle njih i jedino o čemu mi se priča kada govorimo o SNS-u jeste da će morati da snose odgovornost.
Koji su vaši prvi koraci ukoliko se otvori mogućnost da NDM BGD odlučuje u Beogradu? I sa tim u vezi, oko čega nema kompromisa u saradnji sa drugim opozicionim partijama ukoliko budete u prilici da formirate vlast? Na čemu će vaš pokret insistirati u takvim pregovorima?
– Prva crvena linija je, naravno, bilo kakva saradnja sa kriminalcima iz ove vlasti. Za tako nešto ne postoji nikakva šansa. Što se opozicije tiče, neke crvene linije idu u pravcu uništavanja javnih i prirodnih dobara, dakle svega onoga što se nepopravljivo gubi ukoliko ga ugrozimo. Takođe, nikakva kršenja zakona ne dolaze u obzir, dovoljno smo puta mogli da vidimo da u našoj državi zakoni ne važe jednako za sve. Insistiraćemo na javnosti svih ugovora i javnih poslova, kao i učešću građana u donošenju odluka. I nešto u čemu možda i najviše možemo da doprinesemo jeste insistiranje da se grad razvija tako što će se uzeti u obzir potrebe onih koji imaju najmanje i onih kojima treba najviše podrške, ugroženih i zanemarenih grupa. Živimo u zemlji sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi i prioritet mora biti da ove razlike ublažavamo i smanjujemo.
Kakav je plan za Beograd na vodi u tom slučaju? Da li je realno da se on može srušiti ili će naredna vlast morati da završi projekat do kraja? Da li je to već izgubljena bitka?
– Prvi korak u sanaciji štete mora biti raskidanje ugovora o ulaganju. Naš pravni tim zapravo je jedini pokrenuo procese u ovom pravcu. Zatim sproveli bismo detaljnu istragu o šteti koja je načinjena, obzirom da se ona uvećava iz dana u dan. Neke stvari su nepopravljive i kako se one nikada više ne bi ponovile, važno je insistirati na odgovornosti onih koji su ovaj projekat doneli. Takođe važno je da Savski amfiteatar vratimo u pravni i planski sistem Beograda i Srbije, s obzirom da je ovo područje sada u potpunosti deregulisano i predato privatnom interesu na upravljanje i izuzeto iz pravnog i planskog sistema zemlje. U daljim odlukama o gradnji na ovom području mora biti sproveden javni konkurs koji će uzeti u obzir potrebu za javnim sadržajima i interesima građana i grada Beograda.
Meni jako nedostaje avangardni duh Beograda. Zapravo mi nedostaje Beograd. Da li je ovo i dalje isti grad? I koliko će vremena biti potrebno da se dezinfikuje sav negativni uticaj koji je ova vlast ostavila?
– Stvari jesu loše, ali se one i menjaju ukoliko na tome radimo. Onoliko koliko su oni uništavali ovaj grad, toliko ćemo ga morati popravljati. I u fizičkom smislu i u duhovnom. Moramo raditi na razvijanju sloboda, kritičkog mišljenja i kreativnosti, ali čini mi se da imamo pravo da imamo i veću ambiciju od vraćanja stvari na staro. Mi kao ljudi i pojedinci nemamo drugi neki trenutak da u njemu živimo kad bude bolje. Moramo se danas boriti za promenu o kojoj maštamo, ali i živeti po principima koje želimo u društvu. Zato je važno da i u trenucima objektivno teškim za ovaj grad, insistiramo na odnosima zasnovanim na solidarnosti, poštovanju, uvažavanju i zašto ne, ljubavi. U stvarnosti u kojoj cvetaju sukobi, skandali, vulgarnost i grubost, eto ti avangarde.
Da li je moguće da jedan legendarni prostor kao što je SKC ponovo bude SKC?
– Davno je to bilo kad je SKC bio legendaran. Čini se da se toga ne seća puno ljudi, što je šteta, ali možda je i prilika da se stvaraju neki novi prostori kojih ipak ima po Beogradu. Ljudi se sami organizuju i stvaraju nezavisnu umetničku scenu uprkos ignorisanju države. Ovi ljudi i ova scena zaslužuju podršku i pažnju, ali ona kao po pravilu izostaje.
Kao neko ko živi na Voždovcu, zanima me da li ste upoznati sa problemom bioskopa Voždovac? Može li se on vratiti prvobitnoj nameni?
– Voždovac je jedna od najvećih beogradskih opština i stvarno je užasno što ne postoji ni jedan objakat kulture u njoj. Mi smo veliki broj akcija napravili kako bismo ukazali na to da bi ovaj prostor morao da se vrati prvobitnoj nameni. Nedavno smo pravili projekcije filmova na zidovima zgrade i pozvali komšije. Mislim da je, ne samo za Voždovac, već za sve krajeve Beograda važno da postoje mesta okupljanja mladih u kojima nastaje umetnost i kritičko mišljenje.
Kako konkretno zaustaviti korupciju i bahatost investitora, građevinskih preduzimača i svih onih koji nasilno menjaju izgled Beograda?
– Ne mogu korupciju da zaustave oni koji u njoj svakodnevno učestvuju. Naprednjačka vlast je saučesnik, a nekada i inicijator organizovanog kriminala u našoj državi, pa ovo pitanje ima samo jedan odgovor, a to je moramo ih oterati sa ovih pozicija.
Beograd je postao potpuno neuslovan grad za normalno funkcionisanje. Ogromna tenzija se oseća na ulicama ovog grada, a jedan od mnogobrojnih razloga za to su saobraćajni kolapsi. Da li imate ideju i rešenje kako se oni mogu umanjiti i neutralisati pri postojećoj infrastrukturi?
– Saobraćaj i javni prevoz su jedno od najvažnijih pitanja ovog grada. Ne davimo Beograd je zato napravio plan “30 minuta od kuće do posla” koji podrazumeva tri ključna poteza: širenje mreže žutih traka, uvođenje brzih linija i korišćenje postojeće infrastrukture BG voza. Time bismo unapredili kvalitet usluge i života za skoro 50 odsto Beograđana koji svakodnevno koriste javni prevoz. Ljudi koji se voze kolima, biciklisti, pešaci traže istu stvar, prohodniji grad. To ćemo postići tako što ćemo ljudima ponuditi kvalitetan i tačan javni prevoz. Što se tiče metroa, on jeste Beogradu potreban, ali ne onaj koji spaja prazne livade. Takođe, harmonizaciju saobraćaja moguće je postići i sada dok se na metro čeka. Zajedno možemo mnogo više nego što nekada mislimo. Izborićemo se da Beograd postane DOBAR GRAD za sve.
Dodaj komentar