Životna priča čoveka, koji je u javnosti poznat kao prvi srpski tajkun, lako bi mogla da posluži kao scenario za odličan kriminalistički film, a ovih dana se navršilo tačno 30 godina kako je stradao u profesionalnoj mafijaškoj likvidaciji.
Reč je o Radojici Nikčeviću, koji je bio predsednik KK „Partizan“ kada su crno-beli postali prvaci Evrope. Svoje veze sa srpskim podzemljem nikada nije krio, a lično je poznavao i najpoznatijeg narko bosa na svetu Pabla Eskobara.
Ipak, likvidiran je u sačekuši, u jednom od prvih mafijaških ubistava 90-ih godina u Srbiji.
I 30 godina posle njegovog ubistva najbliži održavaju sećanja na njega.
– Uvek u srcu i mislima. Voli te tvoja Ksenija – piše u čitulji objavljenoj u dnevnim novinama, a prenosi Blic.
Nije krio jake veze sa podzemljem
Njegovo bogatstvo se svojevremeno procenjivalo na 40 miliona maraka, a govorio je da se neće smiriti dok ne dođe do 70 miliona. Rafal ispred njegove firme ga je sprečio da taj cilj i ostvari.
Uprkos tome, ostao je upamćen kao jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Jugoslaviji.
Veze Nikčevića sa podzemljem u to vreme su bile jake, ali i javne.
Navodno je upravo Nikčević stigao helikopterom u Crnu Goru leta 1992. da bi izvukao Kneleta iz zatvora, kada je uhapšen zbog pucnjave sa obezbeđenjem Gazda Jezde, koje nije dozvolilo momcima sa Voždovca da uđu na Sveti Stefan.
Samo nekoliko meseci kasnije, Knele je ubijen u Beogradu.
Poznanstvo sa Eskobarom
Baš te godine Nikčević je u Beograd doveo poznatog i takođe kontroverznog advokata Đovanija di Stefana, uz pomoć koga je kontrolisao tržište droge.
Upravo njih dvojica su 1993. godine otputovali zajedno za Bogotu, kako bi se povezali sa čuvenim Pablom Eskobarom.
Da nije sve samo puka teorija govori i to da se posle smrti Nikčevića u novinama pojavila umrlica sa potpisom upravo kolumbijskog narko bosa Pabla Eskobara.
Samo tri meseca kasnije u svojoj zemlji likvidiran je i Pablo Eskobar.
Kobni susret sa „građevinskim radnicima“
Dvojica napadača obučena u plave radničke kombinezone, 7. oktobra 1993. godine, upucala su u glavu biznismena Radojicu Nikčevića i pobegla belim „jugom“.
Likvidacija je izvršena u Ulici Vase Pelagića, 20-ak metara od ulaza u njegovu firmu.
Kao i svakog jutra, u 8.15 parkirao je svoj „mercedes“ u garaži i uputio se ka sedištu preduzeća u Ulici Vase Pelagića. Mimoišao se s dvojicom ljudi obučenih u radničke kombinezone.
„Radnici“ nisu bili upadljivi jer su se u blizini izvodili građevinski radovi. Jedan od njih se posle mimoilaženja okrenuo i ispalio hitac iz „kolta 44“ Nikčeviću u glavu.
Radnik na obližnjoj benzinskoj pumpi čuo je ispaljeni hitac. Kada je stigao na mesto ubistva, ugledao je dvojicu „radnika“ kako odlaze ulicom i ulaze u beli „jugo“. Na asfaltu je zatekao telo direktora „Šumadije“.
„Jugo“ je pronađen nedaleko od mesta zločina, na kraju slepe ulice. Na osnovu toga se pretpostavljalo da ubice nisu poznavale grad i da nisu iz Beograda.
Ljubav prema skupim stvarima
Nikčeviću je želja bila, navodno, da dostigne 70 miliona dolara bogatstva, koliko je posedovao njegov blizak prijatelj, američki biznismen srpskog porekla.
Pričali su da je bio jedan od petorice Beograđana s inicijalima na košulji, izvezenim zlatnim koncem, jedan od trojice koji su tromesečno plaćali 5.000 dolara za konzularne tablice na automobilu.
Nosio je sat „roleks“ sa brilijantima, brilijantski prsten izrađen u Amsterdamu, „Kartijeove“ naočare, dugmad za košulje od platine – vredne nekoliko stotina hiljada maraka.
Izvor: Blic
Dodaj komentar