Svakodnevno svratimo do trafike da kupimo sitne potrepštine – novine, cigarete, vodu ili žvake, ne razmišljajući o tome da ljudi u malim limenim kućicama rade prilično težak posao.
Uslovi su često nehumani – leti je pakleno, a zimi previše hladno, jer retko koja ima klimu, radi se u tri smene, pljačke su česte, plata mala, a povrh svega – moraju da se snalaze kad nužda pritera.
Zaista, da li ste se ikad zapitali gde zaposleni na trafikama obavljaju fiziološke potrebe?
Većini radnika trafika ova neizbežna ljudska potreba, koju mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo, predstavlja najveći problem.
Trk do najbližeg dostupnog toaleta, problem kome ostaviti trafiku
Kada ih upitate nešto na tu temu, dobićete različite rakcije – veliki broj izbegava da priča o tome, čak ni anonimno, očigledno iz straha od gubitka posla, dok se mali broj kroz smeh odlučio da podeli svoju muku.
Većina je dala očekivan odgovor – odu do obližnjeg mesta na kojem postoji dostupan toalet, poput kafića, butika, pekara ili javnih ustanova – šta god je najbliže radnom mestu.
Naravno, računaju na ljubaznost tamošnjeg osoblja da im dozvole da koriste toalet, a srećom i dalje malo lokala funkcioniše po principu one šifre na računu, koja očigledno sprečava ljude kojima je hitno da koriste njihov dragoceni WC, piše Nova.
Međutim, kada treba da odu u toalet, stvara se novi problem za radnike, jer na tih par minuta moraju nekome da ostave trafiku.
Jedan radnik se našalio kako je sada naučio da procenjuje dobro ljude, pošto nekad zamoli nekog od prolaznika ili mušterija da ostanu tu par minuta. U drugim slučajevima to bude osoba od poverenja koja radi ili živi u blizini.
Uglavnom, čak i kad konačno ode u toalet, radnik mora da strepi da se ne dogodi nešto nepredviđeno u tih desetak minuta, zbog čega bi, naravno, krivica pala na njega.
Priručni toalet ili trpljenje do pucanja bešike
Dok su mnogi ispričali da idu u obližnje lokale, jedan radnik je otkrio da se nužda vrši i u samoj trafici. Sve zavisi od njene lokacije.
U toj varijanti, unutar same trafike postoji paravan iza kojeg se nalazi posuda u kojoj uglavnom radnice mogu da obave šta treba.
Čak je spomenuo da je u jednoj trafici postojala i kutija – za veliku nuždu. Našalio se da nije bilo lako đubretarima nakon što je ta kutija bačena u kontejner.
Priznao je da mnogi muškarci koriste kese za malu nuždu ili jednostavno neko pogodno mesto iza trafike – važno je samo da vas ne uhvate kamere.
Imao je i jedan ekstreman primer – kolegu koji je trpeo osam sati bez odlaska u toalet.
– Ja nikad nisam trpeo. Kad moram, ja se snađem – priznao je, a ko će ga zbog toga osuditi?
Sledeći put kad budete pazarili nešto na trafici, setite se da ovim radnicima nije nimalo lako. Mnogi ne rade taj posao jer ga vole, već da prežive u sumornoj stvarnosti.
Zato barem budite ljubazni.
Izvor: Nova
Dodaj komentar