Mediji su nas danas po ko zna koji put podsetili da Novak na prazan stomak, nakon malo vode sa limunom i limetom, pije celer. Punu čašu zelenog soka od celera. Neki čitaoci su to i preračunali, pa kažu ovako: To je skoro 600 dinara dnevno, ako se pije preporučena doza od pola litre.
Odmah mi je palo na pamet kako dok to sabiraju prže osmu cigaru od jutros, paklica oko 350 dinara, nisam pušač valjda su takve cene. Dve kutije, 700 dinara. Dva pušača u kući, 1400 dinara.
I ajde me sad zapalite.
Nemam ništa protiv pušenja, ko hoće nek se truje. Kako će ko trošiti svoj novac takođe me ne zanima, dok nije moj. Kao što me ne zanima ni šta Novak jede, iako odnedavno pijem na prazan stomak celer. Hoće li mi doneti benefite zdravlju, ostaje mi da vidim.
Ono što ne moram da čekam da vidim jeste ostrašćenost dobrog dela ljudi u nas kad se spomene zdrava hrana. Imaš prosto utisak da će te zadaviti kobasicama, ili prelomiti kičmu tablom slanine. Gađati čvarcima, ćevapima, pljeskavicom. Žigošu te, sprdaju se s tobom, nazivaju kravom koja pase travu. Nije ni Novak godinama unazad izostavljen. Oni bi njega da najedu karađorđevom šniclom, šunkom, pomfritom, jer kod nas se veruje da je upravo ovaj jelovnik onaj na koji se misli kada se kaže “zdravlje na usta ulazi”.
Pa se tako i mame svađaju po onim njihovim debilnim grupama. Ljuta borba keva zastupnika smokija, čipsa, čokolade i keva koje zastupaju brokoli, čia semenke, amarant i kinou. Oči se vade. Ubeđuju se šta je zdravije. Ove što decu goje sa industrijskim prerađevinama uglavnom se pozivaju na onu “I mi smo to jeli, pa šta nam fali” a ono osam dijagnoza i latentna deveta. Ne mogu da shvate da su se voda, vazduh, zemlja i virusi promenili gledajući na period kad su one odrastale. Sada ima virusa da ni doktori više ne znaju kako da se bore sa njima. Pa onda daju antibiotike, kao “neka bude dete pod zaštitom”, pa obaraju imunitet, stvaraju rezistenost.
Sve se promenilo. Sve slabije vidimo decu koja jedu napolju leba i masti, jer dece ni nema napolju. Mi smo takve stvari jeli, na ulici, ali mi smo to trošili. Gde danas da deca potroše parče leba kad sede i bulje u računare i telefone? Zato kada pričamo o ishrani treba uzeti u obzir celokupnu sliku. Bombe su padale 1999. Ajmo odatle možda da računamo.
I hajde da ne zaboravimo stres koji je bio na margini u vreme socijalizma i poslova od 6 do 14, kad su firme vodile na more i delile stanove. Ljudima danas osigurači pregore za jedan radni dan koji se završava u 18 uveče. Zadovolji očekivanja šefa, zadovolji šefa (jašta), nosaj lap top kući, radi još kod kuće, samo radi, radi, radi da sačuvaš posao da možeš da platiš sve kredite koje imaš. Inače si najebao.
Nije dakle stvar u celeru koji Novak pije, nego u potrebi većine da ga uvere, a zapravo uveravaju sebe, da je skroz okej živeti na prerađenoj hrani, davati deci prerađenu hranu, gojiti se… jer neki njihov deda je poživeo tako 90. Jes, ali je deda živeo u drugom vremenu gde ako je i bilo više siromaštva, nije bilo ovakvog pregorevanja i kuršlusa (kakav paradoks), nije bilo pesticida, otrova u zemlji, jeo deda svoje, domaće.
Ne može niko da me ubedi da je bolje detetu dati smoki od brokolija. Ili kupovni sok od ceđenog soka ili vode. Nije mi jasno zašto se uopšte oko ovakvih stvari polemiše. U svemu je potreban balans, ravnoteža, raznovrsna ishrana, fizička aktivnost, priroda, san, rad na sebi.
Ne mogu da zamislim Novaka kako dominira pet sati na terenu nakon što je dan ranije pojeo deset upola s lukom. I koliko god mi svi voleli deset upola s lukom, to je raja činjenica. Mi se i možemo zajebavati dok ne zapušimo krvne sudove, ali on ne može.
Komentar da Novak ne bi mogao rmbati sa čašom soka od celera mi je posebno bio zanimljiv jer uprkos uvreženom mišljenju da se snaga dobija masnim obrocima, to nije tačno. Dobija se dobro izbalansiranom hranom koja za početak ne čini da nakon jela moraš “leći”.
No, ajmo da pustimo Novaka da “pase travu” i bude biljojed, a da svako od nas odluči šta je nama najbolje gorivo bez opsesivne želje da Novaka ubedimo da je to čvarak.
Dodaj komentar