Pankerski Diznilend i muzički raj u netaknutoj prirodi Slovenije pod Alpima (FOTO, VIDEO)

Kada pomislite na Tolmin, prelep planinski gradić u Sloveniji, podno Julijskih Alpa, verovatno je prva asocijacija sneg, skijanje i prirodne lepote, koju ljudi iz ravničarskih krajeva teško mogu i da zamisle.

Mir, tišina i spokoj su zaista sinonim za ovo prelepo mesto, na kojem ne možete da vidite ni pikavac na ulici, a verovatno je najveći kriminal prelazak ulice na crveno svetlo.

Tokom letnjih meseci možete uživati u brojnim sportskim aktivnostima, poput paraglajdinga, raftinga, biciklizma i pešačenja po bajkovitim predelima, koji kao da predstavljaju scenografiju za “Gospodara prstenova”.

Međutim, leti Tolmin postaje dom brojnih muzičkih festivala, različitih žanrova – od metala, rokenrola, preko panka, tehno zvuka i regea.

Neki od njih se organizuju decenijama, poput Metal Days-a, kome se nedavno pridružio još jedan – Punk Rock Holiday (PRH), koji je upravo ove godine proslavio svoje deseto izdanje.

Tačnije, proslavio bi ga 2020. godine, ali je globalna pandemija koronavirusa uticala na to da se slavlje premesti za ovu godinu, kada su konačno ukinute zdravstvene restrikcije i zabrana okupljanja i kada je pripremljena torta mogla da se načne.

Standardi teško dostižni i za mnogo veće festivale

Upravo je ovaj festival tokom druge decenije 21. veka postavio standarde koji su teško dostižni i mnogo većim festivalima i postao pravo pankersko hodočašće, na koje dolaze brojni muzički fanovi sa svih strana planete.

Naravno, ukoliko uspeju da nabave ulaznicu, jer je broj posetilaca ograničen na 5.000, a festival poslednjih godina zna da bude rasprodat čim puste karte u prodaju, jer ko ga jednom poseti, taj se gotovo sigurno vraća na “mesto zločina”. Sve češće i porodično.

PRH-om su u proteklim godinama protutnjala neka od najvećih imena pank i hardkor muzike, poput Bad Religion, Pennywise, NOFX, Sick Of It All, Agnostic Front, Snuff, Propagandhi, Suicidal Tendencies, Descendents, Exploited, Jello Biafra and Guantamo School of Medicine i brojni drugi, koje ljubitelji žestokog zvuka u Srbiji mogu samo da sanjaju.

Neki su naravno i kod nas svirali, ali ne u takvoj fenomenalnoj atmosferi i sa takvim uživanjem.

Pankerski Diznilend u netaknutoj prirodi

Za početak – lokacija je apsolutno nestvarna – u šumi okruženoj obroncima Alpa, na ušću ledene planinske reke Tolminke i Soče.

Druga stvar koja izdvaja ovaj festival od svih ostalih – ne postoji barijera između publike i muzičkih zvezda na bini – publika komotno može da se penje na binu i aktivno učestvuje u nastupima, bez bojazni da će ih obezbeđenje sprečiti u tome.

I stejdždajvuje naravno, jer je to sastavni deo svake prave pank svirke.

Bendovi to apsolutno obožavaju, te se iz tog razloga prosto utrkuju da nastupe u ovom pankerskom Diznilendu.

Treća stvar je besprekorna organizacija – bukvalno svake godine izgrade pravi mali gradić u kojem sve funkcioniše kao sat.

Setite se samo svakog Exita i izveštaja koliko droge je zaplenjeno, gomile policije sa psima, maltretiranja posetilaca na ulazu, pretresanja do gole kože, zavlačenja ruke u gaće i grudnjake – toga ovde nema.

Policije nema, a obezbeđenje radi posao za koje je i zaduženo – provera traje samo sekund i to samo ako imate torbu ili ranac, samo da provere da ne unosite alkohol na festival, a pretresa nema.

Kao i nijednog incidenta.

Bez besmislenih bina, neona i vatrometa

Na ulazu menjate svoju kartu za festivalsku narukvicu, sa kojom možete nebrojeno puta ulaziti i izlaziti, a samo srećnici koji poseduju ulaznice mogu kupiti i kartu za “dan zagrevanja” uz simboličnu doplatu od 30 evra.

Nema ni jednodnevnih ulaznica, već samo karata za čitav festival, koji traje četiri dana (od utorka do petka, plus navedeni “warm up show” u ponedeljak).

Ovde takođe nema besmislenih bina, vizuelnih efekata u vidu vatrometa, koje mlađa publika uglavnom koristi za selfije kojima drugima pokazuju kako se “super” provode, neona i ostalih festivalskih vašarskih drangulija, već samo dve bine – glavna, na kojoj program počinje od 19 časova i Beach stejdž, koji se, pogađate, nalazi na prelepoj plaži.

Na njoj program počinje već oko podne, gde sviraju “manji” bendovi, a na vama je izbor – da li želite da aktivno ispratite njihove nastupe, koji znaju da budu jednako spektakularni kao i velikih imena svetske pank scene ili da uživate uz koktel ili neko drugo pićence na plaži, dok u pozadini grmi odlična muzika.

Opuštanje uz koktele na talasima ledene alpske rečice

Posetioci ovu blagodet rado koriste, te su već godinama zaštitni znak festivala brojni šlaufi u obliku flamingosa ili jednoroga, u kojima izvaljeni uživaju, dok pijuckaju pivo spuštajući se niz ledenu reku.

Tu uz Mellonball (najpopularniji koktel festivala koji se pije u hektolitrima) pankeri vedre i oblače dok osunčavaju svoja istetovirana tela, prikazujući originalne imidže i modne kreacije.

Oni najsmeliji se brčkaju ledenoj i prečistoj alpskoj rečici (koja ima samo desetak stepeni – dovoljno je da u njoj stojite samo par minuta da vam noge utrnu), a ukoliko se dovoljno rano probude, organizovani su i časovi joge, idealni da se otera jutarnji mamurluk i pripremi za akciju tog dana.

Pored ove dve bine, tu je i American Socks stejdž, gde brojni bendovi koji nastupaju na glavnoj bini imaju prisne akustične setove, a kako bi se upotpunio čitav doživljaj, postavljena je i rampa, gde skejteri izvode majstorije i trikove u idiličnom ambijentu podno Alpa.

Ludi provod do jutra uz kulinarske delicije, zanatska piva i koktele

Naravno, kakav bi to festival bio da nakon nastupa hedlajnera ne postoji mesto za afterparti – nekada je to bio Beach stejdž, a od ove godine zgrada kod glavne bine je preuređena u dva kluba.

Preko dana koriste ju bendovi kao bekstejdž, kao i novinari, dok se nakon 1 ujutro pretvara u Bowling i Tropikana bine – sa prve grme opaki pank i hardkor hitovi, dok je druga rezervisana za miks svih mogućih muzičkih žanrova.

Tu su i neizbežni štandovi sa vinilima, diskovima, majicama i drugim bendovskim rekvizitima, brojni koktel barovi, a u “Slovenian Village-u” se možete počastiti raznoraznim kulinarskim delicijama, uključujući i bar sa zanatskim pivima.

Inače, od pre nekoliko godina, kuriozitet je da PRH sarađuje sa čuvenom zanatskom “Bevog” pivarom, koja za svako izdanje festivala “izbaci” posebno festivalsko pivo.

Briga o životnoj sredini

Koliko organizatori, ali i posetioci, brinu o očuvanju životne sredine, najbolje govori činjenica da se već nekoliko godina na festivalu plaća depozit za plastične čaše, koje se ponovo koriste.

Tako za prvo piće na festivalu plaćate dodatnih 3 evra, koje dobijate nazad na vašu festivalsku karticu (njom se plaća sve na PRH, slično kao i na Exitu), kada na kraju dana vratite čašu.

Naravno, za svako novo piće na šanku dobijate novu čašu, kada im vratite staru, a pošto je ovo bio jubilarni 10. PRH, organizatori su se potrudili da naštampaju čaše sa logoima svih dosadašnjih izdanja – sjajan potez i pravi izazov za kolekcionare.

Pored ovog poteza svaki kamper dobija vreću za smeće i plaća depozit od 10 evra, koji dobija nazad kada vrati punu kesu otpada.

Posetioci sami uklanjaju sopstveni otpad

Zaista, festival je maksimalno čist, koliko može biti, retko gde je i pikavac bačen, a ovo je sjajna lekcija i način kako da i srpski festivali, poput Exita, kultivišu posetioce da ne đubre svuda.

Em je mnogo lepše posetiocima da se ne valjaju u hrpama sopstvenog smeća, em nema potrebe za angažovanjem armije radnika “Čistoće”, koji su potom prinuđeni da sakupljaju tone plastike i ostalog otpada.

Treba učiti od pametnijih, a i najnekulturniji čovek će dobro paziti šta radi kada ga fino “udarite” po džepu.

E da, postavljen je i sasvim dovoljan broj mobilnih toaleta, koji se, za divno čudo, svakodnevno prazne – još jedna važna lekcija srpskim organizatorima sličnih manifestacija.

Visoke cene na festivalu neophodne zbog opstanka čitave priče

Što se tiče cena na festivalu, one su za srpske uslove svakako visoke, posebno u sveopštem “postpandemijskom” poskupljenju, ali mi ionako nismo merilo, jer je posetilaca iz Srbije svejedno tradicionalno malo.

Najveći broj dolazi iz Nemačke, Italije, Francuske, Engleske i Holandije, pored naravno domaćih Slovenaca, a ima ih zaista iz čitavog sveta.

Pivo je ove godine koštalo 5 evra, dok su kokteli bili od 8 evra naviše, u zavisnosti od veličine.

Ove visoke cene su itekako razumljive, jer kako je u Fejsbuk postu objasnio Andrej, jedan od glavnih organizatora, samo za postavljanje čitave infrastrukture i šankova je potrebno oko 100.000 evropskih novčanica, dok dostava svakog kamiona iz Ljubljane do Tolmina koštala minimum 500 evra.

Kako na sve ove cifre treba platiti još i nastupe renomiranih bendova, a festival je ograničen na 5.000 duša, razumljivo je da ove apsolutno “nepankerske” cene nisu stavljene iz lukrativnih razloga, već radi pukog opstanka i normalnog funkcionisanja čitave priče.

Inače, postojala je opcija da se pivo u kampu kupi i za simboličnih evro i po, a pošto imate neograničen broj ulazaka, mogli ste se namiriti i u nekom od brojnih tolminskih barova ili lokalnom supermarketu, ako ste bili baš vanredno žedni.

Impresivan lajnap jubilarnog desetog izdanja

Za ovo jubilarno deseto izdanje najavljen je zaista impresivan lajnap, koji su sa nestrpljenjem čekali kako posetioci, tako i bendovi.

Međutim, kako se festival bližio, počeli su problemi sa letovima širom Evrope i sveta, zbog kojih su neke od zvezda bile prinuđene da otkažu svoje nastupe, ali su blagovremeno zamenjene drugim favoritima publike.

Svakako da je ogroman udarac i za same organizatore i za publiku bio otkazivanje jednog od glavnih hedlajnera – Bad Religion, zbog porodičnih razloga i to samo par dana pre početka festivala, te je bilo nemoguće pronaći adekvatnu zamenu.

Međutim, to je ipak učinjeno, na vrlo originalan način, onako kako to samo PRH zna i ume.

Nulti dan Punk Rock Holiday-a uz legendarne Descendents

Nakon uvoda i lokalne podrške, publiku su tzv. “nultog dana” prvo raspametili The Real McKenzies, svojim ubitačnim seltik pankom, da bi nakon njih nastupio kalifornijski melodični hardkor bend Ignite, na opšte odobravanje publike.

Tradicionalno su obradili i “Sunday Bloody Sunday”, od irskih rokera U2.

Međutim, svi su čekali glavne zvezde uvodnog dana festivala – legendarni Descendents. Već od prvih taktova pesme “Everything sucks” publika je bila u delirijumu, uz neprekidni stejdždajving, “circle pit” i horsko pevanje, koje nije prestajalo do poslednje pesme.

Na “’Merican” se posebno istakla svojim “loženjem” pankerka sa velikom zelenom krestom (ili čirokanom – kako god želite), dok su ljudi oko nje “stejdžovali” na sve strane.

Spektakl koji su Majlo i ekipa priredili publici, uz pažljivo izabranu set listu, predstavljao je samo uvod za ostatak fenomenalne žurke koja će uslediti…

Punk Rock Holiday – dan drugi

Već narednog dana, izuzetno toplo vreme izmamilo je od ranog jutra stotine živopisnih pankera i pankerki na plažu, koji su uživali uz pićence u nastupima žestokih bendova.

Posebno su se istakli Spaced, melodični hardkor bend sa sjajnim ženskim vokalom i već stari favoriti publike na PRH – Petrol Girls. Tu se već napravio i fin pogo vir.

Kalifornijski pankeri Get Dead napravili spektakl na glavnoj bini

Nakon toga je usledio spektakl na glavnoj bini, jer su nakon No Trigger nastupili kalifornijski majstori Get Dead. Sjajno je videti kako je ovaj bend tokom godina narastao u opake hitmejkere, jer su samo pre pet godina bili ekipa za manje bine.

Kako su u započeli taktovi ogromnog hita “Disruption”, jednog od najvećih koje je ova grupa snimila i koju su majstorski izveli prvu, započela je žurka u publici.

Trajala je neprekidno sve do poslednje pesme “This one’s for Johnny”, koja nas je podsetila da smo svi ipak isti, ako smo kojim slučajem to zaboravili.

Inače, i pretetovirani pevač Sem King se u međuvremenu fino doveo u red, a vidi se da je počeo i da redovno posećuje teretanu. Definitivno jedan od najboljih nastupa festivala, o čemu svedoči i opšta jagma za majicama, koje su nestajale munjevitom brzinom.

Žestoki hardkor Comeback Kid-a

Sledeći su bili na redu Authority Zero, koji su mešavinom melodičnog hardkora i povremenih jamajčanskih ritmova sve vreme održavali sjajnu atmosferu u publici. Čak je i momak u invalidskim kolicima iskoristio priliku da „prosurfuje“ masom.

Šta tek reći za nastup kanadskog hardkor benda Comeback Kid, koji su pre par godina nastupali i u Beogradu, osim da takav nenormalan izliv energije odavno nije viđen.

Čitavo vreme je “ložio” publiku, leteo sa jedne na drugu stranu bine, a čak je u ekstazi i par fanova nehotice udario.

Nastup se završio tradicionalnom invazijom na stejdž i horskim pevanjem svih prisutnih, onako kako samo publika na PRH zna da nagradi trud istinskih majstora.

Kraj prvog dana bio je rezervisan za švedske melodične pankere No Fun At All, stare favorite PRH, međutim zvučali su ipak nekako anemično, posebno nakon fenomenalne energije koju je isporučio Comeback Kid.

Punk Rock Holiday – treći dan

Treći (ako računate i nulti) dan su nakon brojnih sjajnih nastupa na plaži pokraj Tolminke zaključili Direct Hit.

Reč je o bendu koji je odavno zaslužio svoje mesto na velikim binama, posebno s obzirom koliko publike privlače svojim nastupima i kakvu atmosferu prave, kao i besnim hitovima koje sviraju.

Ne treba ni napominjati da je nakon vatrenog nastupa pevač odlučio da potraži osveženje u ledenoj alpskoj reci, uz druženje sa fanovima.

Odprava Zelenega Zmaja, lokalni slovenački bend, napravio je odličan uvod za The Flatliners, koji godinama važe za favorite, posebno mlađe publike.

Uprkos sjajnim porukama upućem sa bine, o borbi protiv rasizma i fobije prema gej i trans populaciji, bend je ipak zvučao nekako metiljavo, iako mu je mnogobrojna publika pružala sjajnu podršku sve vreme.

Melodični Bouncing Souls zapalili publiku, a seltik pank Flogging Molly prouzrokovao masovno „veslanje“

Sledeći su nastupili Bouncing Souls, stari miljenici festivalske publike, koji su svojim melodičnim pankom, koji se u nekim pesmama graničio sa pop muzikom, a u nekim sa hardkorom, hirurški precizno izvedenim, totalno raspametili sve prisutne.

Kada su zasvirali “True Believers”, izazvali su totalni delirijum i simultano paljenje dve baklje, koje su dodatno doprenele uzavreloj atmosferi, a svirka se završila masovnim penjanjem na binu i horskim pevanjem pomenutog hita.

Nakon njih je usledila baražna paljba Lagwagon-a, koji su samo nastavili u opakom ritmu, kojeg su čak i pojačajali, na opštu radost svih prisutnih, što bi rekli novosadski heroji Atheist Rap.

Prosto se nije znalo koja pesma je veći favorit “domaće” publike, koja je u totalnoj ekstazi ispratila svoje heroje sve do poslednje stvari.

Ako je Lagwagon razvalio, šta tek reći za Flogging Molly, koji su oživeli duh legendarnih The Pogues, ukombinovan sa najboljim momentima Dropkick Murphys, plus što pevač izgleda kao član The Dubliners – i to iz najboljih dana.

Već od prve stvari – “Drunken Lullabies”, kada je masa iz svih pravaca trčala prema bini, tačno se znalo u kom pravcu će ovaj koncert krenuti.

Na sredini svirke pevač Dejv King nije mogao da se načudi prizoru koji je video – osim uobičajene “šutke”, publika je na sredini organizovala pravi čas veslanja, što je bend znao da pozdravi na pravi način.

Čitav Tolmin je tada uživao u ritmovima seltik panka, da bi na kraju frenetičnog nastupa usledio “Always Look on the Bright side of Life”, iz “Žitija Brajanovog” što su svi prisutni oberučke ispratili, spajajući dlanove u pivskoj ekstazi.

Kakav sjajan finiš trećeg dana festivala, a najizdržljiviji su nastavili žurku u klubovima do izlazaka prvih zraka sunca.

Punk Rock Holiday – četvrti dan

Australijanci The Decline i žestoki Njujorčani MakeWar su pošteno zagrejali publiku na plaži četvrtog dana festivala, koja se u velikom broju već u 19 časova okupila ispred glavne bine, kako bi ispratila nastup švedskih pank rokera The Baboon Show.

Švedski The Baboon Show napravio spektakl za pamćenje

Zaista, već od prvih taktova velikog hita “Oddball”, Šveđani su pokazali od čega su sazdani i kako treba da izgleda prava rokenrol žurka.

Pevačica Sesilia, zajedno sa ostatkom benda, toliko energije i znoja ulaže u svaki momenat svirke, da je gotovo nemoguće čitav šou mirno posmatrati.

Trud švedskih rokera publika je odmah prepoznala, te je usledilo masovno stejdžovanje, a jedan od prisutnih se dosetio da se u čamcu “provoza” iznad glava ostalih posetilaca, na opšte odobravanje ostatka mase.

Njegov primer su sledila i dečica, sa posebnim štitnicima za uši, jer je PRH odavno postao festival za sve generacije, na koji se dolazi i porodično.

Hitovi su se samo ređali, a za kraj je ostavljen “Radio Rebelde”, koju su i čak članovi redakcije Luftike morali da isprate skokom sa bine u masu.

Gromoglasni aplauz odzvanjao je glavnom binom dok su se članovi benda opraštali od publike, a nama ostaje samo da se nadamo da ćemo ih uskoro gledati i u nekom drugom terminu, sa možda većom minutažom, jer The Baboon Show to svakako zaslužuje.

The Interrupters podsetili da je ska pank itekako živ

Usledio je nastup benda Misconduct, koji su svirali i na ovogodišnjem Exitu, ali je on delovao nekako neubedljivo, posebno nakon što su njihove švedske kolege, koje su prethodno nastupile, prosto oduvale prisutne svojom energijom.

Zebrahead je bend koji je mlađa publika željno iščekivala, a nakon jedne odslušane pesme, mi smo odlučili da ipak sačuvamo snagu za odlični ska-punk-reggae miks koji će uslediti.

Mad Caddies su stari miljenici PRH, a nekoliko puta su u poslednjoj deceniji nastupili i u Beogradu, što srpska publika ipak nije znala da isprati na pravi način, za razliku od pankera koji su se skupili u šumi pored hladne Tolminke.

Svakako da su hitovi poput “Backyard”, “Coyote” i “State of Mind” predstavljali odličan uvod za nastup glavnih zvezda četvrtog dana festivala – kalifornijskog benda The Interrupters.

Predvodnici četvrtog ska (pank) talasa, na čijem čelu se nalazi energična pevačica Ejmi, već su prvom pesmom “Take Back the Power” pokazali da neće biti ni trenutka odmora za umorne noge posetilaca festivala.

Hitovi su se samo ređali – “Family”, “By my Side”, “She’s Kerosene”, “Gave you Everything”, a publika je gotovo u istom ritmu skankovala tokom čitavog nastupa kalifornijskih majstora, koji su sa pravom proglašeni za jednog od hedlajnera.

Ako je nekom ovaj projekat starog pank maga Tim Armstronga, koji pored pevačice Ejmi predvode braća Bivona, pre nastupa delovao nekako “fejk”, oni su energičnom svirkom razuverili sve neverne Tome i pokazali da je duh 2Tone-a i danas itekako živ.

Spektakularno zatvaranje festivala

Prva četiri dana publika na PRH je bila “počašćena” gotovo tropskim vremenom u podnožju Alpa, ali je peti dan doneo osveženje i gotovo neizbežnu kišu, koja gotovo svake godine “obraduje” posetioce festivala.

Tako je publika sve nastupe bendova na Beach stejdžu propratila uz kabanice, dukseve i vetrovke, ali se srećom, vreme do početka nastupa bendova na glavnoj bini totalno promenilo, te su i završnicu festivala mogli da isprate uz vedro nebo.

Anti-Flag zaslužan za najveći „circle pit“

Mejn stejdž su svojim energičnim nastupima otvorili Chaser i Belvedere, koji su ponudili odlično zagrevanje za sada već legendarne pankere iz Pensilvanije – Anti-Flag, koji su pre nekoliko godina nastupali i na novosadskom Exitu.

Oni su jedan od bendova koji su vremenom praktično postali jedan od domaćina festivala, jer su svirali na gotovo svakom izdanju PRH.

A zna se da domaćini gotovo sigurno odnose pobedu na poznatom terenu. Iako su ponekad znali da zvuče nekako metiljavo, pa i dosadno, ovog puta je Anti-Flag pokazao da je zaista jedna dobro uvežbana pank mašina koja melje sve pred sobom.

Hitovi u kojima se govori o borbi protiv svakog oblika autoritarizma, policijskog i državnog nasilja, homofobije i seksizma su se samo ređali, a na jednoj od pesama viđen je i najveći “circle pit” na festivalu.

Publika je prosto bila u delirijumu tokom njihovog nastupa, a posebno se istakao momak koji je surfovao na grudima svog druga dok ih je masa nosila. Zaista nestvarne scene.

Legendarni Circle Jerks održao lekciju iz hardkor panka

Kaže se da se najslađe ostavlja za kraj, a tako je bilo i ovog puta. Jedan od bendova koji je sinonim za nastanak hardkor panka održao je pravu muzičku lekciju na glavnoj festivalskoj bini.

Reč je naravno o legendarnim Circle Jerks, koji su se ponovo okupili nakon dugog niza godina, kako bi proslavili 40 (!) godina od izlaska čuvenog albuma “Group Sex”, koji je redefinisao poimanje žestoke muzike.

Prva pesma na nastupu – “Deny Everything”, koja i otvara pomenuti album, deluje kao pesnica direktno u facu i nimalo nije izgubila na svojoj oštrini ni nakon četiri decenije. Kao ni čitav bend.

Gotovo je neverovatno da frontmen Kit Moris sa svojih 67 godina, kao i ostatak benda, zvuče tako sveže i nabrijano da bi bez problema pojeli za doručak svoje trostruko mlađe kolege. Valjda ih je pank konzervirao.

Tokom nastupa provozali su nas kroz gotovo celokupnu diskografiju i odsvirali čak 32 pesme, iako je akcenat stavljen na prva dva albuma.

Set lista je pametno osmišljena da bi Kit s vremena na vreme mogao malo da iskulira od žestokog tempa, a pauze je koristio da dodatno “obrazuje” publiku o istorijatu benda.

Naravno, najveće oduševljenje publike, koja je sve vreme uživala u divljem pogo viru, izazvala je pesma “Wild in the Streets”, jedna od večnih pank himni, neizostavni sastojak bilo koje respektabilne kompilacije ovog žanra muzike.

Kao što je već pomenuto, nakon legendardnih Circle Jerks, trebao je da usledi nastup još jednog legendarnog benda – Bad Religion, koji je nažalost otkazan.

Žurka uz Punk Rock karaoke za završetak festivala

Međutim, tu je na scenu stupio Pigs Parlament, koji svake godine nastupa kao prateći bend za pank rok karaoke, najveću žurku koja tradicionalno prati zatvaranje festivala na Beach stejdžu.

Ovog puta nastupili su na glavnoj bini na opšte oduševljenje, a hitovi najpoznatijih pank bedova – od Misfits-a, NOFX-a, Pennywise-a, Rancid-a, Bad Religion-a i drugih, totalno su razgalili publiku, dok su se različiti, pažljivo odabrani pevači, samo smenjivali na stejdžu.

To je bio i trenutak da se organizatori festivala poklone publici i dobiju tortu u lice za desetogodišnji jubilej, a zatim trijumfalno skoče u publiku sa bine i “provozaju se” na rukama prisutnih pankera.

Nezamislive scene na bilo kom drugom festivalu, koje predstavljaju dokaz da je PRH tokom godina postao jedna istinska pank rok porodica.

Žurka uz pank karaoke je nastavljena u dvorani Bowling bine, kako bi meštani Tolmina imali miran san, a brojni talentovani i ne toliko talentovani pankeri iz publike su se oprobavali u ulozi frontmena na bini dok su pevali bezvremenske pank hitove.

Svoj provod mogli ste trijumfalno da završite i u susednom klubu Tropikana uz sjajne parti pesme koje je didžej neumorno vrteo sve do izlaska sunca.

Ulaznice za sledeće pankersko hodočašće već skoro rasprodate

Šta drugo reći za kraj osim jednog veliko – HVALA! I organizatorima i publici i bendovima, za nezaboravne tolminske noći prepune lepog druženja, žestoke muzike i fenomenalnog provoda.

Više od polovine karata za sledeće izdanje festivala je već rasprodato, a ostatak će planuti već u septembru, čim budu puštene u prodaju.

Ukoliko želite da obezbedite svoju ulaznicu za ovaj istinski pank raj u netaknutoj prirodi, potrudite se da budete izuzetno brzi.

Mi sigurno hoćemo, jer ko se jednom “pelcuje” Punk Rock Holiday-om, za njega drugi festivali ne postoje.

Vidimo se i dogodine u prelepom Tolminu!