Doktor Žujović: Šta smo mi? Farma Srbi, Parovi Srbi, Zadruga Srbi?

Pulmolog Dejan Žujović ukazao je i predvideo sve nedostatke našeg zdravstevnog sistema i probleme sa kojima ćemo se suočiti u epidemiji koronavirusa. Nakon što je upozorio na to da nemamo dovoljno respiratora, usledila je njihova nabavka.

Bio je „na frontu“, iz svog matičnog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu poslat je u kovid bolnicu u Kliničko-bolničkom centru Dragiša Mišović.

Tamo ga je stigla korona, sa kojom se uspešno izborio. Za Nova.rs sumira sve kroz što smo prošli tokom vanrednog stanja i borbe sa virusom.

Da li je moralo tako?

– Građani su prošli nešto što nisu morali da prođu, to vam odgovorno tvrdim. Nisam epidemiolog, nisam virusolog, ja sam samo čovek koji koristi svoj mozak i svoje znanje.

Mislim da ove igrarije sa policijskim satom, zabrana izlaska starijima od 65 godina, otvaranje prodavnica za njih u zoru, mislim da je to sve bilo totalno glupo, ja to ne mogu drugačije da nazovem. To je bilo glupo i bezobrazno prema tim ljudima – smatra Žujović.

On nije zadovoljan ni odnosom prema zdravstvenim radnicima i staje u odbranu svoje profesije. Ima poruku i za “vlastodršce”.

– Što se tiče zdravstvenih radnika, mi smo prošli jednu sinusoidu, od blata do heroja i nazad u blato. Što se tiče vlastodržaca – nikada bolje. U našem poslednjem razgovoru, postavilo se pitanje da li imamo dovoljno respiratora.

Posle tog intervjua su razni tabloidi krenuli da me razvlače najstrašnije. Šta je bila glavna priča tokom cele epidemije? Čovek je hteo da sedne sam u avion, da ode po respiratore. Znači, nije ih bilo dovoljno, bio sam u pravu.

To nije poenta priče, poenta je od koga nabavljate taj respirator, koliko košta. Transparentnost nabavke medicinske robe, to nije postojalo poslednja tri meseca – ističe Žujović za portal Nova.rs.

U rat protiv korone krenuli bez pušaka

Podseća i na to da lekari praktično imaju zabranu obraćanja medijima, što im nalažu direktori, uz pretnju otkazom. Postavlja pitanje – zašto? Ističe i da su u “rat” protiv korone lekari na početku epidemije išli bez oružja.

– Lekarska komora i neki sindikati, da li su se pitali da li je to pravno validno da neko mora da ćuti. Jer ako ćutiš, ti si dobar. Ako ti ne dam masku, a šaljem te pred febrilnog pacijenta, ti moraš da ćutiš. Onda dođe najveći sin naših naroda i kaže: mi očekujemo da će oni da umru, mi smo ulagali u njih, kao u vojnike, kao u policiju.

Da, lepi moj, ali ti vojnika ne šalješ bez puške u taj boj. Ne šalje se vojnik u bitku bez puške, ne šalje se doktor pred zaraženog pacijenta bez adekvatne zaštite. Mi toga nismo imali uopšte – objašnjava okolnosti u kojima se na početku vodila bitka protiv korone.

Ima poruku i za članove Kriznog štaba, ministre i sve one koji donose odluke.

– Hoćemo da se divimo doktoru Konu koji je to rekao na Hepi televiziji, u trenucima beskrajne iskrenosti. To nije pošteno. To su hiljade diskretnih heroja koji su rizikovali svoj život da bi pomogli pacijentima.

Jedan od prvih pacijenta koji je preminuo, ja misilim 25. marta, je bila naša koleginica, ginekolog iz Niša, a naš ministar zdravlja je javno, pred novinarima rekao: pa to je neki dijabetes, neki zapušten slučaj.

Vidi, prijatelju, ti ćeš da ustaneš i minutom ćutanja da odaš poštu svojoj koleginici, a nećeš se tako obraćati nekome, jer mi smo ljudi koji zaslužuju neko poštovanje – otresit je Žujović.

Osvrnuo se i na aplauze koji su sa prozora i terasa odjekivali svake večeri od 20 časova.

– Da li treba da se zadovoljimo aplauzima sa zgrada, da kažemo bravo, da bi sledeća plata anesteziologa bila 20.000 dinara manje, zato što nisu imali dovoljan fond sati. Zašto doktori o tome ćute? – pita se Žujović i ukazuje da je to pitanje časti i obraza.

Alo, majstore, kada si počeo da brineš za lekare?

On primećuje i da je na delu ponižavanje lekara kroz političke reklame.

– Mi brinemo o doktorima. Alo, majstore, kada si počeo da brineš? Je l’ ja treba da čekam Željka Mitrovića da mi donese vizir, je l’ lekari treba da stoje mirno pred Željkom Mitrovićem? Znate li koja je cena vizira – jedan evro.

Možemo da odemo na Ali ekspres da ga naručimo. Ova zemlja je mogla da naruči 100.000 vizira. Zašto nije to uradila? Nabavna cena maski, opet sa Ali ekspresa, je 0,5 evra.

Mi smo dobili humanitarnu pomoć od pet miliona maski, te maske su završile u apotekama po ceni o 120 dinara. Vi mislite da će ljudu moći da kupuju? Gde ide ta razlika, kome ide? – pita se Žujović.

Dotakao se i politike i čuvenog pitanja našeg mentaliteta – sindroma vođe. Čini se da nije zadovoljan atmosferom.

– Mislim da i zaslužujemo mnogo bolje, mi smo mnogo pametniji narod od toga kakve su nam ove svakodneve sudbine. Nismo mi ovo zaslužili. Naši preci su bili mnogo jaki likovi, prelazili su preko Albanije, išli su na crtu mnogo jačim likovima nego što su oni sami bili.

Mi smo se sada sveli na rijaliti likove. Šta smo mi – ‘Farma Srbi’, ‘Parovi Srbi”, Zadruga Srbi”. Kakav smo to narod postali? Je l’ problem to što ja ovo pričam kao lekar, da sam pravnik, možda najbolji u istoriji Pravnog fakulteta, da li bi to bilo politički korektnije da ja to pričam, ili da krenem da vas vređam, da vam govorim da ste lenji.

Zašto bi bio problem da doktor otvori usta i nešto kaže.

Zašto 99 posto doktora kaže: ja nisam politički opredeljen. Stari Grci su ljude koji se nisu razumeli u politiku zvali idiotima. Razumno biće mora da ima politički stav.

Moj politički stav nije vezan ni za jednog lika, za Đilasa i ostale. Ja sam mnogo bolji od toga. Ja sam za civilno i odgovorno društvo.

Da li su nam ulice asfaltirane, imamo li kanalizaciju, gde su kontejneri, to su priče. Mi nismo ovce pa da nam treba vođa, nama treba sistem – poručuje doktor Žujović.