Mnogim filmskim i televizijskim likovima možemo zahvaliti to što su pomogli u skidanju stigme sa problema mentalnog zdravlja. Ipak, psihoterapeuti u fikciji često su samo sluge zapleta, i mada su svakako doprineli da se o ovim temama slobodnije i otvorenije govori, često su svoje filmske pacijente ostavljali u daleko gorem stanju od onog u kom su ih zatekli (setimo se samo krajnje nedelikatne Lilijan Turman iz kultnog psihološkog horora „Doni Darko“, ili brutalnog i nasilnog doktora Brodskog iz „Paklene pomoranže“).
Srećom, sedma umetnost nam je u amanet ostavila i neke dobre psihoterapeute koji su, iako često pomalo nekonvencionalni, ipak pomogli onima koji su im se obratili, pokazujući sasvim plastično koliko psihoterapija zaista može da pomogne pojedincu.
Malkom Krou, Šesto čulo (The Sixth Sense)
Šejmalanov triler „Šesto čulo“ je film koji većina pamti po retko efektnom obrtu koji
u samom finalu ceo zaplet uspešno okreće naglavačke. Ipak, emocionalni fokus „Šestog čula“ koji i daje presudnu težinu obrtu je odnos između povučenog dečaka Kola koji veruje da vidi mrtve ljude (Hejli Džoel Osment) i dečijeg psihologa Malkolma Kroua (Brus Vilis). Malkolmova suptilnost i beskrajno strpljenje pomažu da se između njega i usamljenog dečaka uspostavi odnos suštinskog poverenja. Zahvaljujući tome, do oslobođenja na kraju ne dolazi samo Kol, kom je Malkom pomogao da prihvati stvarnost onakvu kakva jeste, već i dečak uspeva da uzvrati uslugu svom terapeutu.
Šon Megvajer, Dobri Vil Hanting (Good Will Hunting)
Ako malo zažmurimo na oba oka (i zaboravimo na scenu u kojoj je terapeut pokušao da udavi svog pacijenta), Megvajer (koga tumači Robin Vilijams i koji je za ulogu dobio Oskara), prvi je psihoterapeut kod kog je problematični Vil Hanting (Met Dejmon) uspeo da se zadrži.
Teško je pomoći nekom ko tu pomoć aktivno odbija, i Megvajer blagošću i strpljivošću uspeva da sruši sve emocionalne barijere koje je Vil podigao oko sebe. Možda nije bilo naročito profesionalno to što se Megvajer i sam otvorio (a ni davljenje baš ne ulazi u sferu naročitog profesionalizma), podelivši sa svojim pacijentom i tugu posle gubitka žene, i traumatične priče o ocu koji ga je zlostavljao, ali, s druge strane, jasno je da je Megvajer svesno birao jedini metod za koji je shvatio da će pomoći svom štićeniku.
Dženifer Melfi, Sopranovi (The Sopranos)
Toni Soprano, mafijaš, ubica, i pater familijas disfunkcionalne porodice verovatno je najgori mogući pacijent koji bi neko mogao zamisliti. Kratkog fitilja, beskrupulozan, bez preterane griže savesti i sklon izlivima nasilja, Toni deluje kao neko ko bi svog psihologa mogao koštati više od samo gubitka živaca. Ipak, doktorka Melfi uspeva da uspešno kormilari njihovim burnim odnosom, uspevajući da pomogne Toniju da svoja osećanja bolje razume i kontroliše.
Iako su mnogi upućivali kritike na pristup Dženifer Melfi, većina stručnjaka smatra da je njen odnos sa Tonijem Sopranom prikazan odgovarajuće. Upravo njena fleksibilnost sa Tonijem ono je što njene kolege iz stvarnog života najviše cene u tekstovima u kojima analiziraju njihov odnos – rigidnost ne pomaže sa mafijašem koji nije navikao da poštuje granice.
Kao naročito pohvalna, često se pominje scena u kojoj Toni u napadu besa počinje da razbija sve po Melfinoj kancelariji. Umesto da počne da viče, ili da odgovori bilo kakvom sličnom ekstremnom reakcijom, doktorka smireno govori Toniju da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Otrežnjen njenom reakcijom, inače nagli Toni se smiruje u trenutku, i počinje da joj se izvinjava, što nije nimalo uobičajeno za njega.
Dr Vong, Rik i Morti (Rick and Morty)
Rik Sančez (Džastin Rojland), genijalni naučnik, cinik i usputni psihopata, neumorni putnik kroz svemir i različite dimenzije, verovatno je gori pacijent i od Tonija Soprana. Rekli smo već da nikom ko ne želi da primi pomoć nije jednostavno pomoći, a to važi duplo za čoveka koji je odlučio da sebe (doslovno) radije pretvori u kiseli krastavac nego da prisustvuje porodičnoj sesiji (preko potrebne) psihoterapije. Ipak, i u ovakvim okolnostima je Dr Vong (Suzan Sarandon) smireno, bez osude, i vrlo koncizno uspela da proceni odnose u porodici, obraćajući se njegovoj ćerki Bet: „Čini mi se da je moguće da vi i vaš otac imate veoma specifičnu dinamiku. To nije odnos u kom su osećajnost i ranjivost nagrađeni, pre bih rekla suprotno. Mislim da je ta dinamika erodirala vaš brak, i opteretila vašu decu tendencijom da svoja osećanja okreću u pogrešnom smeru.“
Šteta je samo što ni Rik ni njegova ćerka Bet još uvek nisu spremni da slušaju.
Rut Brener, Matrijoška (Russian Doll)
U seriji koja je podseća na kombinaciju „Dana mromota“, kinematografije Vudija Alena i Forsterovog filma „Čudnije od fikcije“, od samog početka je jasno da će junacima biti potrebna ozbiljna psihološka podrška. Glavna junakinja Nađa Volkova (Nataša Lione) je lucidna, oštrog jezika i zaraznog šarma, i čini se isprva, nepomerivo stamena u svojim (ne baš najzdravijim) stavovima i načinu života.
Ali pošto vreme za nju stane, i jedan isti dan u kom iznova umire počne da se beskrajno ponavlja, bizarna situacije počinje sve brže da uzima svoj emocionalni danak. U pitanju je svakako sasvim precizna alegorija – junakinja koja je odlučila da radije zakopa svoje traume iz detinjstva, oseća se kao da svaki dan živi isto, jer nema kuda dalje i neprekidno ponavlja iste greške. Srećom tu je Rut Brener, pozitivna majčinska figura, psihoterapeut, i žena koja je u košmaru koji se ponavlja retka tačka mira, uvek spremna da nenametljivo, korak po korak, pomogne Nađi da otpakuje sve svoje emocionalne traume.
Ipak, fiktivne psihoterapeute ne treba baš doslovno porediti sa onim pravim. Za one kojima je (kao Kolu u „Šestom čulu“) problem da naprave prvi korak, onlajn platforma Selfnest omogućuje korisnicima da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom koji im može pomoći, i to jednostavno, preko svog kompjutera ili telefona. Platforma nudi različite pakete usluga od klasične video seanse do chat paketa za one kojima je lakše da o ovakvim pitanjima pišu umesto da govore uživo (i da, ako žele, ili im je tako lakše, slobodno koriste i avatar krastavca).
Na platformi rade odabrani sertifikovani psihoterapeuti koji imaju veliko iskustva u psihoterapijskom radu. Ovakav model koji se pokazao kao veoma uspešan na stranom tržištu, u Istočnu Evropu dovodi platforma Selfnest, inače nastala i osmišljena u Novom Sadu.
Autor teksta: Nastasja Pisarev
Dodaj komentar