Psiholozi sa Harvarda savetuju roditelje: Uz ovih 5 stvari dete će vam izrasti u dobrog čoveka

Ljubazna deca sutra čine dobro društvo.

Želimo mnogo stvari za našu decu – da budu srećna i uspešna, dobra u školi i na kraju – da budu dobro pripremljena za stvarni svet. Takođe želimo da postanu mnogo toga, ali ništa nije važnije nego da postanu ljubazni i dobri ljudi.

Ljubaznost ima tako multiplikativni efekat – ona je protivotrov za mnoge stvari u današnjem svetu. Jedna studija Centra za kreativno liderstvo iz 2007. pokazala je da su ljubaznost i empatija od ključne važnosti za uspeh liderstva. Ipak, dešava se da pomešamo prioritete i kao roditelji zaboravimo da radimo na toj karakternoj osobini naše dece.

Psiholog sa Harvarda Ričard Vajsburd je radio na širenju ljubaznosti kroz jedan svoj projekat čija misija je bila da pomogne u podizanju dece koja „brinu o drugima i opštem dobru“. On je je otkrio da 80 odsto dece kaže da su njihovi roditelji više zabrinuti za njihova dostignuća ili sreću nego za to da li im je stalo do drugih, piše Zadovoljna.

Takođe veliki broj dece je izjavio sledeće – „moji roditelji su ponosniji ako dobijem dobre ocene u školi nego ako sam brižan član zajednice u razredu i školi“.

Dakle, šta vi kao roditelji možete da uradite?

Ljubaznost kao ključna vrednost

Sistem vrednosti su one male stvari koje radimo svaki dan i koje pokazuju ko smo. Svakodnevne male stvari koje ostavljaju ogroman trajni utisak. Ako bismo vas zamolili da zapišete svoje osnovne vrednosti na parčetu papira, da li biste mogli to da obavite? Istraživanje Ričarda Vajsburda je pokazalo da 75 odsto ljudi može to da uradi u roku od dva minuta.

Ono što je važnije pitanje je – da li biste mogli da stavite ljubaznost na taj spisak i da li biste je sprovodili svaki dan kao vrednost o kojoj se ne može pregovarati?

Verbalizujte ljubaznost kao prioritet

Vajsbur kaže umesto da svojoj deci kažete: „Najvažnije je da ste srećni“, recite „Najvažnije je da ste fini i ljubazni“. Radi se o tome da dete uravnoteži svoje potrebe ( i dostignuća) sa potrebama drugih. Takođe od deteta ovo zahteva da ima visoke etičke standarde.

Na primer trebalo bi da tražite od svog deteta da razmotri svoje obaveze prema drugima pre nego što napusti bilo koji sport ili aktivnost za koju se prijavilo, i to je baš ono što Vajsbur preporučuje. On savetuje i da se vaša deca uvek obraćaju drugima s poštovanjem, čak i kada su umorna, rastrojena ili ljuta.

Proširite krug ljudi koji će biti važni vašem detetu

Svako dete počinje sa malim univerzumom ljudi do kojih mu je stalo. Naš posao je da im pomognemo da prošire taj krug i uključe tog novog učenika stranog jezika, starijeg komšiju ili one manje srećne.

Vajsburd kaže da deca treba da „uvećavaju i umanjuju“, što znači, da budu pažljivi prema svom neposrednom unutrašnjem krugu, istovremeno uzimajući u obzir širu sliku i uzimajući u obzir šta drugi kažu i šta im je potrebno – posebno za one koji su ranjivi ili koji nisu kao oni (u etničkoj pripadnosti, poreklu, kulturi itd.). Ovde je takođe kritično da deca nauče da razmotre kako njihove odluke utiču na druge.

Pomozite deci da upravljaju destruktivnim emocijama i izbegnu podlo ponašanje

Ovo je dobra praksa i za vas. Ljutnja, ljubomora i slične negativne emocije mogu da udalje svakoga od željenog modela ponašanja, posebno decu koja su emotivna.

Vajsburd kaže da deca moraju da znaju da su sva osećanja prirodna, ali da nisu svi načini da se nose sa tim osećanjima u redu. On propisuje jednostavne savete, sa obrtom. Staromodni metod smirivanja besa funkcioniše – zaustavite se, zastanite, udahnite na nos, izdahnite na usta, brojite do pet. Trik je u tome da to prvo vežbate sa njima – kada nisu usred izliva besa. Ovaj pristup će sprečiti bar neke vidove nepristojnog ponašanja.

Vežbaj, vežbaj, vežbaj

Svakodnevno ponavljanje je ključno, kao kod formiranja bilo koje navike. Posebno je moćno kada vaše dete vežba da izražava zahvalnost. Vajsburd kaže da studije pokazuju da je veća verovatnoća da će oni koji izražavaju zahvalnost biti korisni, velikodušni, saosećajni i skloni opraštanju, ali će biti i srećniji i zdraviji.

Ruski psiholozi u eksperimentu deci uzeli telefon na 8 sati, rezultati su jezivi