Vest da je dvadesetjednogodišnja majka iz Kovina svojoj šestomesečnoj bebi davala lek Onzapin koji služi za lečenje šizofrenije i time ugrozila život svog deteta koje je u stanju katatonije primljeno u bolnicu “Dr Vukan Čupić” prošla je pomalo nezapaženo.
Majka je detetu lek davala kako ono ne bi plakalo, odnosno da bi bilo mirno.
Međutim, iako je ovaj slučaj ekstreman, situacija u kojima roditelji posežu za lekovima da bi umirili dete mnogo je više nego što nam se čini. Kod nas nije neuobičajeno da roditelji bebama u periodu odrastanja kada se one bude noću, pre spavanja daju paracetamol ili brufen kako bi “bolje spavale” ili kako ih “ne bi mučili zubići”. Slično je i sa alkoholom, gde roditelji veruju da mala doza nema uticaj. Ova praksa je takođe vrlo štetna.
A lekovi nisu jedini štetan način na koji roditelji umiruju decu, kaže savetnica za roditelje Biljana Grbović u emisiji Jutro na Prvoj.
– U pitanju je kriminalno ponašanje i dobro je da Zakon tu vrstu ponašanja prepoznaje. Međutim, kao savetnica u roditeljstvu mogu da kažem da jako često neke oblike ozbiljnog zlostavljanja dece mi zapravo ne primetimo. A jedan od najčešćih takvih oblika je dozvola deci da provode sate pred ekranima. Danas imate veoma mnogo dece koja su toliko pred ekranima da je njihov redovan razvoj značajno ometen. Takvi roditelji su ozbiljni zlostavljači, a Zakon to ne prepoznaje i ne sankcioniše, iako ima puno dece koja završe i na psihijatriji i sa raznim trajnim oštećenjima i problemima psihičke prirode upravo kao posledica boravka pred ekranima – kaže Biljana Grbović.
Ona dodaje i da je razlog koji je ova majka navela za davanje tog leka bebi zapravo njena sebična potreba da zadovolji svoj mir i lakši tok svoga dana. Iz istog razloga roditelji deci daju telefone i čine istu vrstu štete, ističe Grbović.
Psiholog i psihoterapeut Snežana Anđelić kaže da mi ne znamo kakvo je psihičko stanje ove majke, te da ona možda ima postporođajnu depresiju što, po njenim rečima, svakako nije opravdanje.
– Majka posle porođaja može biti u tavom mentalnom stanju da ona posegne za nekim rešenjima za koja zna da su loša, ali ne može da se odupre. Ženama posle porođaja je potrebna pomoć. Telo pravi svoj hormonalni haos koji urušava mentalno zdravlje osobe. Zato je važno da majke budu informisane, da zna da prepozna kad joj nije dobro i da zatraži pomoć umesto da se stvari završe ovako po dete – rekla je Anđelić.
Za Onzapin pedijatar Saša Milićević kaže da je opasan i da uopšte nije namenjen deci, te da se daje pacijentima koji pate od shizofrenije, poremećaja ličnosti pa čak i bolesti zavisnosti.
– Taj lek nije ni registrovan za decu, a pitanje je i doze. Ona je žena dala taj lek detetu, međutim to može napraviti velike probleme što se ovde i desilo – rekao je Milićević.
On je otkrio da je praksa da roditelji decu umiruju na pogrešne načine vrlo česta, posebno u inostranstvu, ali nije retkost ni kod nas.
– Sa idejom da beba bude mirna, da ne plače, da ne dobije kilu, roditelji deci daju diazepam, pa čak i bensedin. U zapadnim zemljama, da beba ne bi plakala posle deset sati uveče i uznemiravala komšije ili da ne bi u avionu pravila džumbus, roditelji posežu za lekovima kako bi osigurali da dete bude mirno, što je zaista nerazumljivo.
On kaže da roditelji najčešće kažu da je to jedna mala doza, da nije strašno, da nisu detetu dali mnogo leka, a zapravo je svaka doza rizik.
– Razlika između leka i otrova je zapravo u dozi. Svaki lek je i otrov, samo je pitanje u kojoj dozi – kaže dr Milićević.
Psiholog Snežana Anđelić kaže da problem nastaje kada roditelji ne mogu da podnesu bebin plač koji doživljavaju kao atak na sebe ili kao znak da su loši roditelji.
– Roditelji veruju da moraju da smire bebu kad počne da plače. Ali bebin plač je normalno stanje, to je način na koji ona komunicira. Nekad će se smiriti brže, nekad će joj trebati više vremena. Zbog toga ne treba zapadati u očaj. Mi u našem društvu imamo neke sulude ideje kad je reč o roditeljstvu. Od dece očekujemo savršenstvo i vrlo smo skloni osuđivanju roditelja. Potreban nam je drugačiji stav. Da, dete plače. Da, preplakaće, ali ja sam tu za njega, nisam ga ostavila, ali ne mogu da mu skinem zvezdu sa neba da bi ućutalo – objašnjava Anđelić.
Ona kaže da nju, kao dečjeg psihoterapeuta jako zabrine kad joj neko kaže ‘moje dete je savršeno dobro’.
– Deca nisu savršeno dobra i ne treba da budu. Oni su živahna ljudska bića koja skaču, igraju se, zahtevaju. S njima uvek imate neku raspravu, oni probijaju granice, vi ih ponovo postavljate. I to je jedan NORMALAN proces. Ako vi očekujete od vašeg deteta da bude lutka, onda kupite lutku. Nemojte da rodite dete. A ako ste rešili da imate dete to podrazumeva jednu večitu borbu gde vi postavljate granice, a dete teži da ih pomera. To je prirodan proces u kom mi kao roditelji imamo jedan zdrav stav i granicu i borimo se. Ali, ako imate jako mirno dete, zabrinite se. Od čega to dete odustaje? Gde je njegova volja? Gde je njegova ličnost? To mene mnogo više zabrinjava – rekla je Anđelić.
Govoreći o umirivanju dece alkoholom, dr Milićević kaže da majke vrlo često tokom dojenja piju pivo, kako bi imale malo više mleka i da bi beba “bolje spavala”.
– To mora da se izbaci – kaže dr Milićević.
Izvor: Zelena Učionica
Dodaj komentar