Pas je čovekov najbolji prijatelj, ali šta se dešava sa lutalicama u vreme kada je u Srbiji na snazi vanredno stanje, a ulice prazne zbog zabrane kretanja od 17 časova do 5 ujutru?
Očekivano, ovakav potez vlasti najviše je zabrinuo vlasnike kućnih ljubimaca.
Vlasti su ubrzo dozvolile kratku i vremenski ograničenu šetnju – na 200 metara od mesta stanovanja i ne duže od 20 minuta između 8 i 9 uveče.
Ipak, dozvola je bila kratkog daha i ova odluka biti ukinuta zbog navodnog nepoštovanja pravila.
Ali vlasnički ljubimci imaju jednu brigu manje od Cece i Belče – dva ulična psa, stanovnika napuštene zgrade Ineks filma, nekadašnjeg beogradskog skvota.
„Ako nastane neka masovna histerija i ako dođe do potpune obustave kretanja, moraću da ih vodim iz zgrade po svaku cenu, jer ne želim da ih ostavim na milost i nemilost“, kaže za BBC na srpskom Đorđe Mandić.
Mandić, inženjer poljoprivrede u stočarstvu i maser, brine o ova dva psa već dugo.
Zbog vanrednog stanja, u zgradi nema više radnika obezbeđenja koji su mu pomagali u hranjenju pasa.
Nema više ni autobusa beogradskog Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP), glavnog prevoznog sredstva kojim Đorđe prelazi desetak kilometara od kuće do Karaburme, gde žive njegova dva pseća prijatelja.
On je zato preko društvenih mreža zatražio pomoć za njihovo privremeno udomljavanje i pozvao da se jave dobrovoljce koji bi ih hranili.
Ceca i Belča u Ineks Filmu
Ova dva psa su jedini preostali stanari skvota Ineks film – zgrade koju je 2011. godine zauzela i prilagodila sopstvenoj nameni grupa umetnika i aktivista, sa čime se složio i novi vlasnik.
Nekoliko godina je Ineks Film bio stecište alternativne kulture i umetnosti Beograda, sve do iseljenja 2015. godine.
Objekat je nekada predstavljao deo filmskog preduzeća Ineks Filma, koje je kasnije privatizovano.
Crna ženka mešanka, Ceca, rodila se u skvotu. Aktivisti su je pronašli u đubrištu zgrade, dok je Belča – mešanac dugačke bele dlake i njen dugogodišnji nerazdvojni partner, došao nešto kasnije.
O njima su se brinuli ljudi iz skvota. Hranili su ih, čistili, sterilisali, a jednom prilikom čak izbavljali Cecu iz šinteraja.
Odgovornost spala na jedno slovo
Odgovornost za pse je posle iseljenja na sebe preuzeo Đorđe Mandić.
Prva ideja je bila udomiti ih.
„Skupio sam njihove slike na jedno mesto, napisao tekst koji je gomila ljudi podelila putem društvenih mreža i javio se samo jedan dečko, koji je na kraju morao da odustane. Ubrzo potom sam i ja odustao od te namere“, objašnjava Đorđe.
Ceca i Belča su zajedno skoro deset godina i teško se rastaju.
Udomljavanje bi zato bilo moguće jedino ako oboje idu u isti dom, što predstavlja novu prepreku u sadašnjoj situaciji.
O njihovoj vezanosti govori i scena kada je Ceca zbog operacije bila nakratko smeštena kod Đorđa u stanu.
„Belča je bio tužan dok ona nije bila tu, a kada se vratila nastupilo je veselje. Pozvao me je radnik obezbeđenja da mi javi da su presrećni i da nije mogao da veruje šta vidi – bukvalno filmsku scenu“, kaže Đorđe.
Pomoć prijatelja i čuvara zgrade
Radnici obezbeđenja mu puno pomažu kod čuvanja pasa.
Posle zatvaranja skvota, Đorđe je skoro svakog dana dolazio da „proveri šta se događa“, dok se nije uverio da su „ljudi korektni“.
Oni su preuzeli brigu o njima u najvećoj meri, što ga je poštedelo svakodnevnih dolazaka.
„S vremena na vreme su ih tokom zime čuvari puštali u svoju prostoriju u kojoj su dve grejalice, pa je toplije. Nekad su ih puštali da se malo ugreju, a nekad su i sve vreme provodili tu“, kaže Đorđe.
Čuvari su ga takođe obavestili, kada se Ceca razbolela, a potom nastavili da joj daju lekove.
Zahvaljujući njihovoj predusretljivosti, Đorđe je do uvođenja vanrednog stanja dva do tri puta mesečno odlazio do Ineksa, pre svega da bi im donosio džakove hrane.
Polovinu novca za ishranu pasa tokom svih ovih godina obezbeđuje sam, dok je druga polovina materijalna i finansijska pomoć prijatelja, darodavaca i zarada od žurki koje sporadično organizuje da bi prikupio novac za njih.
U pomoć su neretko priticali i veterinari koji nisu naplaćivali usluge.
Vanredno stanje
U zgradi sada nema nikoga, a njih dvoje su ostali na ulici.
Đorđe je uz pomoć prijatelja napravio kućicu u dvorištu.
„Tu im neće biti preterano hladno ako se ušuškaju, ali ipak su napolju. Belči nije toliki problem, ali Ceci jeste, jer joj je oštećeno srce“, kaže on.
Plan mu je da narednih dana dolazi peške, biciklom ili da ga prijatelji dovezu kolima ne bi li nahranio pse.
„Ne znamo ako nastupi potpuna obustava kretanja koliko će to trajati, ukoliko uopšte nastupi. Ipak, moram da mislim unapred.“, zaključuje on.
Šta kažu iz udruženja van Beograda?
Pojedina udruženja iz unutrašnjosti smatraju da se briga o životinjama sa ulice ne razlikuje u odnosu na onu koja je postojala pre uvođenja vanrednog stanja, barem po pitanju ishrane i skloništa.
Međutim, javljaju se druge nedaće.
„Problem je u tome što su zbog vanrednog stanja sva udomljavanja stala, što je negde i očekivano jer svi sada vode računa o sebi“, navodi za BBC na srpskom glumac Miloš Đuričić iz zaječarskog udruženja za brigu o životinjama BETA.
U Zaječaru je, po njihovim nezvaničnim podacima, na ulicama između 500 i 1.000 pasa, što posebno zavisi od doba godine.
Trenutno je ogroman priliv napuštenih životinja, a „rešenje skoro nikakvo, s obzirom da se niko ne javlja“.
Ipak, Đuričić smatra da je trenutno najveći problem što tokom perioda zabrane kretanja ne rade veterinari.
„Ne postoji hitna služba, niti dozvola veterinarima da mogu da izlaze na teren za neke hitne slučajeve, što je negde i razumljivo jer vidimo da sve može da se zloupotrebi“, navodi on.
Dodaje da razume zbog čega je uvedena tako striktna mera zabrane kretanja. Međutim, pita se šta će raditi vlasnici pasa čijim ljubimcima pozli u toku noći, na primer.
Kaže da će udruženje pratiti situaciju „iz dana u dan“ i prilagođavati se, vodeći računa da ne ugrozi zdravstveni sistem Srbije.
„Moramo da budemo objektivni i razmišljamo o tome kako da najmanje oštećeni izađemo iz ove priče i kao ljudi i kao životinje“, kaže Đuričić.
Dodaj komentar