Uživajući u u slatko-slanom albanskom specijalitetu, na živopisnoj terasi jednog restorana u Đirokastri, na pamet mi nije padalo da ću u svojoj domovini narednih dana biti stigmatizovana kao „srpska ku*va koja je prodala nacionalno dostojanstvo za parče sira“.
Ni na kraj pameti mi nisu bile sve pogane uvrede koje ću dobiti samo zato što sam otišla na odmor u Albaniju i, eto, svidelo mi se. Ah, proklet bio prženi sir s medom i susamom.
Proklet bio sir, a s njim i ćufte i musaka i punjena paprika i ćifći, ma i sveži morski plodovi i riba i džem od smokvi i uštipci sa medom, prokleta skala na vagi koja se posle ovog kobnog letovanja u Albaniji nezaustavljivo penje na gore. Prokleta bila ja, jer mi i posle svega nije žao i opet ću tamo, koliko na proleće.
Ali da se vratim na početak i famozni prženi sir sa mog tvitera koji je zahvaljujući dežurnim srpskim “patriotama” postao problem nacionalnih razmera.
dobro došli u albaniju, zemlju u kojoj jedu pržen sir sa medom i susamom i treba im za ovo dati nobelovu nagradu za mir jer instant shvatite sav besmisao mržnje i ratova. pic.twitter.com/9C5N6z6fOk
— Dragana Pandurević (@OpakoPile) September 23, 2020
Uvređeni skoro kao kad je Dua Lipa proglasila ajvar albanskim jelom, dušebrižnici su zasukali rukave i raspalili po tastaturama, a sve na račun morala, humanosti i nacionalne odgovornosti:
“Poseti psihijatra.”
“Pazi da ti ne presedne.”
“Da ti nama ostaneš tamo.”
“Zanima me jesu li ovo davali Srbima na severu Albanije pre no što bi im izvadili organe.”
“Jad i beda bitisanja! A kako je živeti kao niko, ništa, splačina!?
“Da su joj servirali i govno pojela bi ga jer je ‘shvatila besmisao mržnje i ratova’. Podrazumeva se, kod ove beogradske ustašije, da su jadni Albanci nevine žrtve srpske besmislene mržnje i ratova koje su Srbi vodili protiv njih.”
Za pobednika izdvajam komentar izvesne “dušice”:
“Vidim tebi je neki šiptar pohovao pi*ku pa si se sva raspametila i shvatila besmisao mržnje i ratova.”
Naravno, mnogi su mi skrenuli pažnju na to da ovo nije albansko već grčko jelo, poreklom sa Krita, iako u izvornom tvitu nigde ne kaže da je ovo jelo “albansko”, no dobro, ko zna, možda bi i nekog Albanca linčovali kad bi napisao: “Dobro došli u Srbiju, zemlju u kojoj jedu ajvar”. No, i njihovi tvitovi su me zabavili, pa greota da ih ne prenesem:
“Ovo su Grci jeli pre nego što su Albanci postojali kao ideja.”
“Dušo, ovo je grčki specijalitet. I zašto jedeš go*na kad možeš ovaj sir?”
Treći su mi iskreno najdraži, oni koji su skrenuli pažnju na druga dva gastronomska blaga sa ovih prostora, koja, priznajem, takođe ubrajam u specijalitete veće od svih mržnji i ratova:
“Dobro došli u Bosnu i Hercegovinu, gdje se jedu ćevapi sa somunom, kajmakom i lukom.Treba im za ovo dati nobelovu nagradu.”
“Dobro došli u Srbiju, zemlju gde jedu četničku gibanicu sa pet kašika kajmaka i kilogramom belog mladog sira, treba im dati nobela za književnost jer instant shvatite sav besmisao mržnje i ratova.”
Sve u svemu, nije ovo ni prva ni poslednja svađa na domaćem internetu u kojoj se zbog nebitnog svađamo o bitnom zaboravljajući na elementarnu pristojnost i toleranciju, kao da nam život uz njih ne bi bio lepši. I neka sam ku*va 100 puta – ići ću i u Albaniju i u Bosnu i u Hrvatsku i u Crnu Goru, i u Makedoniju i u Sloveniju, i sve ću da ih volim i svuda ću da uživam. Samo me gledajte.
A ukoliko vas na kraju jednostavno zanima ovo sjajno grčko jelo koje se priprema tradicionalno i u Grčkoj i u Turskoj i u Albaniji, a može da se jede i kao predjelo i kao poslastica, evo recepta za dve osobe…
Sastojci:
200 g kozjeg sira
kašika maslinovog ulja
2 kašičice susama
dve kašike meda
Priprema:
Isecite sir na dve deblje kriške i propržite ga sa obe strane na dobro zagrejanom tiganju podmazanom maslinovim uljem, dok ne porumeni i uhvati se fina korica. U tanjiru ga zalijte medom i semenkama susama. Služi se dok je vruće tako da spolja bude hrskavo i slatko, a unutra mekano i sočno. I dok budete uživali u ovoj jednostavnoj simfoniji ukusa, stvarno probajte da zaboravite na mržnju i ratove – dobro je za varenje. Prijatno!
Autor: Dragana Pandurević/Nova
Dodaj komentar