Znamo da u svakoj profesiji ima onih zlatnih primera. Onih na koje pomislite kada kažete „čast izuzecima“. I one čiji ćete primer uvek spomenuti kada želite da kažete da nisu svi iz te branše baš loši.
Ja bih tako spomenula nekoliko taksista koji bi uvek sačekali da uđem u zgradu ako su me dovezli po mraku iz grada. Onih nekoliko koji voze pristojno i ne trude se previše da zapodenu razgovor.
I onog jednog taksistu koji mi je uneo kofer do lifta kada sam se vraćala sa mora, iako realno to uopšte nije morao.
Te ljude ću uvek spomenuti kada se polemiše o taksistima.
Nažalost, neću moći da kažem da su ti vozači pravilo, pre će biti da su izuzetak.
Ne znam da li među onima koji protestuju u Beogradu i Novom Sadu ima tih ljudi koji voze savesno, čekaju da devojke uđu u zgradu i pomognu im oko kofera iako to ne moraju.
Ono što znam je da će za te ljude sasvim sigurno uvek biti posla.
Kako preživeti CarGo ako si taksista?
Kažu taksisti nije fer. Oni kažu nije po zakonu, drugi kažu rupa u zakonu. Ali suština je da tržište, pa ni život sam, zapravo nikad nisu bili fer.
I koliko ljudi zaista veruje da je reč o porezu? Ili nas ove beskonačne kolone taksista u Beogradu i njihovih kolega u Novom Sadu malo više asociraju na jedan veliki otpor ka promeni?
Na jedno ogromno: „E, baš ću sad sa 50 godina da menjam nešto, zna se kako se taksi vozi“.
U redu je da skreneš pažnju ako smatraš da nešto nije po zakonu, ali koliko su svi oni proveli vremena da vide kako mogu da budu konkurenti onome što neminovno dolazi kod nas, jer je već stiglo i u sve druge zemlje?
Zamislite kako bi prošao neki taksista koji bi došao sa predlogom: „Hajde da vidimo kako možemo da unapredimo uslugu i pružimo klijentima bolje iskustvo kako bismo bili konkurentniji na tržištu?“.
Verovatno bi se smejali tri dana svi zajedno i još bi ga prozvali „Joca biznis peder“.
Pa bi se onda tako s vremena na vreme podsećali: „E, se sećaš kad je Joca hteo neke aplikacije da uvodi i kao pravila da mora svuda karticom da se plaća.“.
I onda bi im pošle suze na oči od smeha sa zaključkom: „A jes lud taj Joca j*bo ga otac“.
Nije teško biti fin
Suština je da se u taksi prevozu gotovo ništa nije menjalo godinama. Zapravo decenijama. Aplikacije za prevoz nigde nisu ukinule taksi, ali jesu možda „izgurale“ one najbahatije.
Tako da možda ne bi bilo loše da za početak nemamo više nijedan taksi u gradu u koji kad uđeš dobiješ nadražaj želudca za povraćanje jer je miris nepodnošljiv.
Možda bi vam pomoglo i to da ne pretite strankama batinama zato što su vam dali novčanicu od dve hiljade dinara (ovo se stvarno desilo, taksista je izvadio palicu iz gepeka).
Pomoglo bi i da ne psujete stranku, takođe jer nema sitno.
Brojevi telefona taxi udruženja u Novom Sadu
A problem sa sitnim parama biste jednom zauvek rešili da dopustite da se uvede mogućnost plaćanja karticom.
Takođe bi bilo ok, a ovo posebno važi za novosadske taksiste koji prevetivno protestvuju, da ipak shvatitite da morate da vozite i po kiši, bez obzira što je tad kolaps u saobraćaju, jer to su ti neki izazovi posla koji ste sami izabrali.
Taksi jeste luksuz i treba da košta, pogotovo praznicima, ali ako neku uslugu nazovemo luksuznom onda znamo da psovanje drugih vozača i divljanje tokom vožnje baš i ne dolazi u obzir.
Uredu je i da vi imate aplikaciju umesto dispečera.
Zapravo, aplikacija je mnogo bolja od neke beskonačne muzike posle koje čujemo da nema slobodnih vozila.
Možda da više brinete o vožnji, a manje da ispitujete stranku o reproduktivnom zdravlju i planovima za osnivanje porodice.
Možda da zaboravite na monologe o ekonomsko političkoj situaciji dok ste na poslu.
I da shvatite, iako jeste sami sebi gazda, to i dalje jeste posao, a ljudi koje vozite vas plaćaju.
Vozači najtraženiji, ali bi svi u taksiste
Na kraju niko vas ne sprečava da budete deo CarGo kolektiva. Možete sami sebi da uplatite poreze, postoji i ta mogućnost.
Takođe, vozači su trenutno jedno od najtraženijih zanimanja u Srbiji, pa ako vam se ne sviđaju nova pravila igre u taksi prevozu apsolutno možete da promenite posao vrlo brzo.
Samo što tamo će vas dočekati pravila ponašanja i radno vreme. I verovatno neke smernice u ponašanju prema osobama sa kojima radite.
I moraće da se vozi i po kiši i po snegu i u delove grada koji nisu baš najatraktivniji za vožnju. Jer, tako se radi posao.
Svaka cast za tekst!