Magazin Srbija

Prostorni plan za Divčibare dobio 153 primedbe: Betoniranje prirode bez procene uticaja na životnu sredinu

Foto: Sanitours

U toku su izmene Plana generalne regulacije Divčibara koje, prema oceni sagovornika lista „Nova“, umesto da probleme reše unose dodatnu pretnju po dragocenu prirodu ovog područja.

Izgradnja prateće infrastrukture kaska što je u poslednje dve godine rezultiralo izgradnjom kanalizacije i njenim izlivanjem u reku Belu Kamenicu, koja teče kroz strogi prirodni rezervoar Velika pleć – Vražji vir.

Javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Divčibara završen je 19. decembra, do kad su na njega stigle čak 153 primedbe. Društvo arhitekata Valjeva i Regulatorni institut za obnovnljivu energiju (RERI) su među onima koji su uputili primedbe.

Predsednica Društva arhitekata Valjeva Andrijana Maksimović objašnjava za list „Nova“ da je inicijalna ideja Grada Valjeva bila da napravi manje izmene Plana kako bi mogla da reši problem infrastrukture na Divčibarama i iskoristi novac koji je država za to odvojila.

– Divčibare dugo imaju problem sa kanalizacijom i infrastrukturom, ali ne zbog toga što nije postojao plan, njega je bilo. Problem je nastao jer lokalna samouprava u prethodnih nekoliko decenija uopšte nije ulagala u infrastrukturu, a sticajem tržišnih okolnosti je došlo do ekspanzije gradnje. U poslednjih pet godina je na Divčibarama izgrađeno dosta objekata, a to je od strane javnih ulaganja praćeno vrlo sporadično i sporo – objašnjava Maksimović.

Država je, kako kaže, pre dve godine investirala u izgradnju velike kanalizacione mreže u samom centru naselja, što je zapravo ugrozilo prirodu Divčibara.

– Tada su se svi veliki objekti, koji ispuštaju fekalne vode, skinuli sa septičkih jama i napravili mrežu koja nema sistem za prečišćavanje voda, već sva otpadna voda koncentrisano zagađuje reku Belu Kamenicu, koja je deo zaštićenog područja – kaže arhitekta.

Dodaje da su izmene Plana trebalo da se uglavnom svedu na unošenje novih tehničkih rešenja koja bi omogućila izgradnju sistema za prečišćavanje voda, za šta je država sad izdvojila novac.

– To je bila i dobra prilika da se preispita izgradnja na Divčibarama, da se isprave manjkavosti postojećeg Plana, da se definišu određeni urbanistički parametri, čiji nedostatak su neki investitori zloupotrebljavali. Međutim, to je sve moglo da bude postignuto manjim izmenama, a praktično je napravljen novi plan, izmenjeno je više od 50 odsto teksta -priča Maksimović.

Po pitanju samog sadržaja, kao najspornije vidi to što izmene omogućavaju gotovo neograničenu spratnost i visinu za hotele, kao i mogućnost da zauzmu veću površinu parcele, a to bi moglo da poveća kvadraturu, samim tim i potrebe za vodom, strujom, kanalizacijom, i izvrši dodatni pritisak na infrastrukturu i prirodu. Uz to, kako je Društvo arhitekata uočilo, lokacije koje su bile namenjene za sportsko-rekreativne sadržaje ili zelene površine, ukoliko se izmene usvoje, pripašće hotelima.

Neophodna procena uticaja na životnu sredinu

Sve ovo nikako ne bi smelo da se radi bez prethodne Studije uticaja na životnu sredinu, kao i stavljanja dokumenta na rani javni uvid, što se nije desilo, smatra urbanista Dragomir Ristanović.

Ristanović za list „Nova“ podvlači da izmene Plana Divčibara obuhvataju: intezivno povećanje površina predviđenih za izgradnji hotela, apartmana i turističkih centara na račun slobodnih zelenih površina; otvaranje mogućnosti za daleko veći stepen izgradnje, posebno za hotele; izgradnju ulice prvog reda, obilaznice, sabirnih ulica, kolsko-pešačkih saobraćajnica; proširenje kanalizacionog sistema i postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i elektroenergetske infrastrukture.

Svaka od ovih tačaka ponaosob, naglašava Ristanovć, mogla bi da ima štetan uticaj na životnu sredinu i dovoljan je razlog za izradu Studije uticaja.

Pored toga zabrinjava što bi „Divčibarska tresava“, najveće tresetište u Srbiji koje datira još od postglacijalnog perioda, moglo da bude ugroženo brojnim novim ulicama u blizini, kao i delom kanalizacione mreže koja bi trebalo da pređe preko njega.

– Tresave su retka, vredna prirodna staništa i prema uslovima Zavoda za zaštitu prirode zabranjeno je da se u njihovoj zoni nešto gradi. Međutim, na jednom mestu na Divčibarama bi baš kod preko tresave trebalo da prođe jedna kanalizaciona cev – upozorava urbanista.

Ristanović podseća da turistički centar Divčibare pripada ekološki značajnom području „Valjevske planine“ na kome se nalaze i međunarodno značajna područja za ptice, biljke i dnevne leptire. Okružen je predelom izuzetnih odlika „Maljen“ kao i strogim prirodnim rezervatima „Crna reka“, Čalački potok i Velika Pleć-Vražji vir, što obavezuje na dobro planiranje svakog urbanističkog poduhvata.

Komisija za planove Valjeva nije se još izjasnila po pitanju primedbi, a sagovornici našeg lista podvlače da je jedino rešenje povlačenje predloženih imena Plana i vraćanje celog procesa na početak.

Izvor: Nova.rs

Divčibare postaju novi Zlatibor, planinu zalivaju betonom po principu sagradi pa legalizuj

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


46 Shares
Share via
Copy link