„Šta mi bi da obujem ove cipele?“, tako počinje zadatak „U tuđim cipelama“ oko kojeg se ovih dana vodi rat na društvenim mrežama u Srbiji. Naravno, nisu sporne tuđe cipele, već što se od deteta traži da zamisli da je promenilo pol.
„Šta bi radio? Da li bi se borio protiv toga? Tražio pomoć ili tugovao? Da li bi se prilagodio i uživao? Kako bi proveo dan? Do kada bi zadržao cipele na nogama?“, pitanja su za razmišljanje upućena, kako se navodi, detetu koje ide u 4. razred osnovne škole.
Fotografija zadatka proširila se društvenim mrežama uz pitanje: „Da li je ovo normalno?“ – i pokrenula žestoku paljbu zabrinutih roditelja koji smatraju da nije normalno; da je „boleština“, „satanizam“, „nastranost“…
„Savetujem roditeljima da iscepe te stranice u knjizi i da ne pošalju dete u školu kada nailazi ova lekcija. Borite se na svaki način, sloboda je nepristajanje“, jedan je od miroljubivijih saveta za prevazilaženje situacije iz tog niza.
„Nije normalno da odrastao čovek ne može da shvati čemu služi za vežba, da“, poručili su im s druge strane i pokušali da objasne zašto je ovakav zadatak „ne samo normalan, već neophodan“.
„Jeste, jer pokušavaju da nauče decu toleranciji, da shvate kako je drugom polu, i sl. A ne, ne žele decu da vam pretvore u suprotni pol!“
„Normalno je. Da se dete pismeno izrazi. Da razmisli filozofski kako je biti neko drugi. Vežba empatije i inteligencije. Vežba iz mašte i demonstracija hrabrosti. Sve to, gospođo, vama nedostaje.“
„Ne da je normalno, nego je neophodno. 10-godišnjoj deci se svakojake ideje motaju po glavama i većinu neće da dele sa roditeljima zbog njihovog ‘da li je ovo normalno’ stava. Ovako bar ponegde nešto od toga ispliva na površinu, pa o tome možda može i da se razgovara sa detetom.“
„Zamisli da ne daj Bože neko pogleda svet iz tuđe perpsektive, pa da doživi empatiju. (Gugluj šta je empatija) To je potpuno fuj, zar ne?“
„Vaša transfobija je jedno. A u 4. razredu mogu da kažem da se percipira da dečaci češće tuku devojčice, da jasno postoji razlika između dečaka i devojčica po pitanju očekivane discipline, ponašanja i da svi mi koji smo od toga odstupali bismo mogli dečiji roman da napišemo“.
„Za svakog od nas bi bilo dobro da se na jedan dan nađe u tuđim cipelama. Više bi razumevanja bilo. (Zamisli da je tek zadatak bio da zamisliš da si promenio boju kože ju ju ju)“.
Pa, kako biste vi proveli dan da se probudite u „tuđim cipelama“?
Dodaj komentar