Čistač ulica iz Prokuplja, Aladin Eminović, posle 28 godina provedenih na tom radnom mestu dobio je otkaz. Naime, Aladin je zbog bolesti sina koji je operisan u Nemačkoj tražio plaćeno odsustvo na poslu, ali nije uspeo da se vrati u zadatom roku.
Sačekala ga je čvrsta ruka zakona u Srbiji koji za neke važi, a za druge ne, pa je jedan pošteni čistač ulica zbog propisa koji važe morao biti sklonjen sa svog radnog mesta. Da je neko uticajniji, verovatno bi mu se progledalo kroz prste zbog svega što je učinio dok je bio u službi.
A ovaj čovek jeste mnogo učinio, pitajte stanovnike Prokuplja gde je Aladin urbana legenda i čovek o kojem svaki stanovnik ovog mesta zna makar nešto, a to nešto se može sročiti isključivo kroz reči hvale.
“Svako jutro mogao si da ga vidiš na ulici, ili uveče. Uvek je bio s metlom, čisti, radi, kad padne kiša skuplja pesak. Zašto ga ne prime u stalni radni odnos, verujte da ne znam. Jako mi je žao. Divan čovek a i divan radnik”, reči su hvale Miroljuba Simića za svog sugrađanina, prenosi RTS.
Miroljub nije usamljen slučaj, Aladina hvale svi.
“Uvek je veseo. Radi za dvojicu, za trojicu. Ovi što rade pre podne, dvojica, on popodne više uradi, garantujem to”, tvrdi Dragan Gvozdenović, a prenosi Noizz.
Čak i u preduzeću u kojem je radio ne mogu da se požale na Aladinovo zalaganje, već samo na zakon koji su morali da poštuju.
“Sam Aladin spada u jedne od najboljih radnika u ovom preduzeću. I mi bi smo voleli da jedan takav čovek bude ponovo u našim redovima. Ali, moramo još jedan put da napomenemo da protiv zakona i zakonskih odredbi mi ne smemo”, objašnjava Bojan Nikolić, direktor JKP “Hameum iz Prokuplja.
U Prokuplju je pokrenuta peticija na Fejsbuku u kojoj građani traže da se Aladin vrati na posao jer sam izdržava celu porodicu s obzirom da mu je supruga nezaposlena.
“Znao sam na osnovu čega ću da se vratim na moj posao. Zato što sam izlečio svog sina i vratio sam se kao pošten građanin i čovek u Prokuplje”, rekao je Aladin Eminović.
Poznaje li zakon ljudskost i može li zaista da se meri život deteta i briga roditelja sa obavezama na radnom mestu, koje su pritom uredno vršene kada porodični problemi nisu bili deo opšte slike situacije?
Hoće li oni koji odlučuju o sprovođenju zakona imati sluha za nesreću koju nismo u stanju da predvidimo niti da utičemo na njen razvoj i potencijalne posledice?
Hoćemo li ikada u ovoj državi pravdu i pravičnost umeti da postavimo pravilno i hoće li Aladin i njemu slični dočekati da se prema njima postupa pravično u ime pravde, a ne zakona koji je evidentno otuđen od humanosti?
O ovim pitanjima ćemo mnogo razmišljati i nadamo se doći do načina da na njih damo odgovore zbog kojih ćemo biti spokojni i zadovoljni – za promenu.
U jeku pandemije, s dvoje dece i kreditom, dala otkaz i započela privatni biznis
Dodaj komentar