Divno je bilo biti danas u Beogradu, prisustvovati veličanstvenom skupu i biti u društvu više desetina hiljada ljudi koji su zaustavili prestonicu na dva sata kako bi se poslala jasna poruka da Srbija nije na prodaju, da Rio Tinto neće osetiti poznatu srpsku dobrodošlicu, da ogroman broj mladih voli ovu zemlju i nada se da probuđeni narodni bunt tek treba da pruži zadovoljavajući rezultat.
Sve je počelo malo pre 13 časova kada su ljudi počeli u većim grupama da se pridružuju ekološkim aktivistima ispred Sava centra, da bi se na poziv Aleksandra Jovanovića Ćute masa uputila ka auto-putu kako bi se zaustavio saobraćaj u sve četiri trake istovremeno. Hrabro i pomalo ludo su građanke i građani iskakali pred automobile i vozače koji su, videvši nameru protestanata, dodali gas u nadi da će neko od njih izbeći dvočasovnu blokadu.
Umalo je došlo i do nesreće kada je jedan mladić imao bliski susret sa vozilom čiji vozač nije imao nameru da stane i pridruži se sugrađanima, ali je ukupan utisak da se videla vrlo jasna odlučnost i nepokolebljivost građana Beograda da istraju u svojoj nameri i zaustave međunarodni putni pravac na deonici od Mostarske petlje do Sava centra kako bi se režimu i čitavom svetu poslala jasna poruka.
Na skupu su prisustvovali mnogobrojni aktivisti, političari i profesori koje stalno viđamo po medijima i koji su ovoga puta bili u drugom planu jer se oko njih nalazilo sigurno 50.000 ljudi kojima imena Nebojše Zelenovića, Vladimira Vuletića, Dobrice Veselinovića, Radomira Lazovića ili Aleksandra Jovanovića Ćute ne znače apsolutno ništa. Oni žele da Srbija bude slobodna zemlja, da imamo čistu i pijaću vodu, da nam zemlja ostane plodna i blagorodna, a ne zatrovana sumpornom i raznim drugim kiselinama.
Porazno je da u ovoj zemlji postoje ljudi koji ne žele istu ovakvu Srbiju, kojima su partijski interes, državne fotelje ili sigurni ćoškovi za dilovanje dovoljan razlog da stavljaju naše reke u cevi, da pune tuđe baterije, a truju nas i našu decu. Sramota me je kao Srbina u ime tih besprizornih ljudi kao što su Vladimir Đukanović, Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin, ali i u ime žena kao što su Zorana Mihajlović, Ana Brnabić ili Nevena Đurić.
Jedno su političke podele i razlike, ali oko ovoga ne može i ne sme biti niti dogovora, niti kompromisa, a naročito ne tolerisanja i uvažavanja demagoških matrica iz napredne centrale.
Zato je moje srce danas puno lepih emocija jer sam video budan narod. Gomilu budnog naroda koji neće dati svoju zemlju prodanim dušama i njihovim malim đilkošima koji su mislili da će bakljama i kamenicama uspeti da uplaši nepreglednu kolonu ljudi koji se ne plaše.
Ponosan sam na nas i hvala ti Beograde.
Na terenu je bio primetan izostanak kordona i uniformisanih policajaca, ali se njihov boravak u civilnoj odeći mogao i te kako primetiti. Primećeni su i klinci po ćoškovima i malim grupama koji su delovali kao da ih je neko poslao po zadatku da izazovu incidente, ali kada su videli ogroman broj ljudi i taj pozitivan bes u narodu, odustajali su od pojedinačnih gluposti.
Prvi sat blokade auto-puta protekao je bez bilo kakvih incidenata, da bi se u drugi sat ušlo sa bakljadom na nadvožnjaku koja na početku nije delovala kao provociranje okupljenih. Kako su baklje počele da lete po glavama okupljenih, došlo je i do uzvratne paljbe i jurnjave maskiranih tipova sve do novobeogradskih blokova, ali nisam video da je došlo do ozbiljnijih incidenata ili tuče.
Beograđani su pokazali zube dokazavši da nisu od kamena, već da zajedno sa svim ostalim stanovnicima Srbije koji su danas izašli u blokade zaista vole svoje poreklo i osećaju težinu nasleđa koji su nam preci ostavili u amanet.
Rio Tinto može svoje prljave dolare da broji negde drugde jer dok je nama otvorenih očiju, naš litijum mogu samo da sanjaju. Moraju znati da smo spremni da idemo do kraja, da Srbiju i njenu budućnost nećemo prodati i da želimo da živimo u poštenom društvu, a ne u zemlji ucena, batinaša i njihovih čekića.
Dodaj komentar