Priča Srbina iz Kine: Ovde korone odavno nema, vlast u Srbiji laže i stvara konfuziju

U Peking se odselio u potrazi za boljim životom, a porodica mu je ostala u Srbiji. Kakva je situacija u Kini u kojoj ljudi „imaju poverenja u vladu“ i u kojoj se virus uspešno suzbija ekskluzivno je ispričao za portal Nova.

Rekao je i da svakodnevno prati vesti iz Srbije i da ga boli što se u zemlji iz koje je došao i u kojoj mu žive supruga i ćerka priča o „svemirskim brodovima i jakom zdravstvenom sistemu“, dok je istina sasvim drugačija.

Priču čitaoca portala Nova prenosimo u celosti:

“Živim i radim u Pekingu i Kini evo već punih pet godina. Fudbalski trener, sa solidnim iskustvom, smem da kažem. I onda, kao i mnogi, otišao sam daleko od tog haosa u kojem sam radio i živeo toliko dugo. Nisam mogao da izdržim više.

Sada se ovde, normalno, borim sa nostalgijom. Sam. Supruga i ćerka su u Srbiji. Pratim sve, svakodnevno, šta se događa kod nas, i boli me. Kao da svih nesreća koje nam se događaju i koje nam, pre svega, priređuju naši političari, nije bilo dovoljno nego nam se – mada kao i celom svetu – desila korona.

Čitam vesti, pratim te mahom lažne brojke, brinem za porodicu, roditelje, prijatelje. Slušam o svemirskim brodovima i jakom zdravstvenom sistemu s jedne strane, a od prijatelja i nezavisnih medija čujem istinu. Suprotnu od onog što se zvanično priča. Zato želim da podelim moje ovdašnje iskustvo, s lica mesta, iz verovatno najbezbednijeg grada na svetu.

Ovde korone odavno nema. Sporadično se ponegde pojavi, ali pre svega fanatičnom disciplinom, poštovanjem svake mere i odluke onih koji znaju – znači zdravstvenih radnika, a ne političara (normalno, uz podršku istih), svaki novi slučaj se brzo izoluje, savlada i sprečava se širenje.

Kina je veća nego cela Evropa. I po površini i po broju stanovnika. A žive i rade normalno sada. Imali su neka tri meseca rigoroznih mera, mada ne baš svuda po Kini, ispoštovali to i sada su čisti. Ulazak u Kinu je komplikovan. Svako, ali bukvalno svako mora u karantin dve nedelje. Testiranja su obavezna i najčešće besplatna, izuzev ako ne tražiš to sam, zbog putovanja. I tada košta 100 juana, što je oko 1.500 dinara.

Svaka odluka vlasti se poštuje i vlasti se veruje. Ovo nije priča i propagiranje nekog društvenog uređenja, već ono što sam video i čuo od stanovnika ove zemlje zadovoljnih vlašću. Mnogo puta. Mere u Srbiji, a i širom sveta, ne prolaze zato što ljudi ne veruju vlasti. Vlasti koja ih laže i vara. Vlasti koja – kao naša u Srbiji, na primer – samu sebe ne sluša šta priča i menja mišljenje i odluke svaki čas. I pravi neviđeno ludilo i konfuziju.

Ove nedelje je baš u blizini mesta gde ja živim registrovan novi slučaj virusa. Jedan. Posle dva dana još jedan. Svi ljudi koji su tog dana kada je taj oboleli bili u istom supermarketu, restoranu, hotelu, otišli su da se testiraju. Besplatno.

Hiljade ljudi, potencijalnih prenosilaca se testiralo besplatno u zadnja dva dana. I ja sam se testirao. Otišao tamo gde mi je rečeno, skenirao pasoš, mojom healthy kit aplikacijom na telefonu skenirao drugi kod, ušao, uradio test. Sve za dva ili tri minuta. Rezultat sam dobio na telefon dva sata kasnije.

To je jak i organizovan zdravstveni sistem. Našim lekarima koji dane provode u skafanderima, bez dovoljno sredstava za rad, zaštitnih maski, svega, svaka čast. Oni su heroji. Oni koji ih guraju u sve veći haos i svojim haotičnim odlukama prave bolnice punim, treba da se stide. Sve može uz dobru organizaciju, znanje i volju.

Kod nas u Srbiji? Organizaciju nemamo, jer nas organizuju mahom neobrazovani za to, znanje se odliva iz zemlje, a volju za životom polako gubimo.

Da upoređujemo ova dva zdravstvena sistema, ne ide. A mogli bi ponešto da usvojimo od njih, Kineza, da pokušamo bar, naša država, Krizni štab, vlast, ko već odlučuje. Mada kod nas jedan čovek odlučuje o svemu.

Da pandemiju ne koristimo za dobar biznis, nego da shvatimo da smo u problemu. Da budemo jedan tim. Da pomognemo jedni drugima. Da poštujemo mere, makar ih propisali i ovi koje ne volimo. Da preživimo. Pa da iz ove nesrećne godine izvučemo neku pouku i budemo bolji ljudi. Svi.”