Nebojša Stefanović stajao je uz samo desno rame Aleksandra Vučića na svečanom otvaranju Međunarodnog sajma naoružanja i na taj način, poslata je poruka kako ministar odbrane i predsednik Srbije vrlo dobro sarađuju na ispunjenju državnih i nacionalnih interesa.
Da li se radi o iskrenoj bliskosti nekadašnjih nerazdvojnih saradnika, da li o čisto protokolarnoj obavezi funkcionera države da stoje jedan kraj drugog ili je pak po sredi izreka „drži prijatelje blizu, a neprijatelje još bliže“?!
– Nebojša Stefanović kao ministar odbrane veoma dobro radi svoj posao. Nikakav problem nisam video i nikakvu neozbiljnost, neodgovornost u svemu ovome što smo prethodnih dana, nedelja i meseci radili nisam video. Ja sam slučajno vrhovni komandant oružanih snaga, pa čak i o tom pitanju mogu da sudim i nemamo nikakav problem. To što imam ili nemam da kažem Nebojši Stefanoviću rekao sam pre godinu dana i to sam tada završio – kazao je Vučić novinarima u društvu nemuštog ministra koji je izrazom lica Fredija Krugera plašio decu preko malih ekrana.
Stefanovićev govor tela, sivo lice, spuštena ramena i ćutnja koja govori više od hiljadu suvišnih reči jasni su pokazatelji kako se osećao ministar na svom zadatku glumatanja napredne idile pred važnim gostima iz inostranstva.
Zna ministar odbrane da Vučić neće javno reći sve što misli, već da za prozivke putem medija ima svoje kratko potšišane i odlično dresirane lajavce koji uživaju, za odlične naknade, u obavljanju prljavijeg dela posla u domaćinskoj političkoj kaljuzi.
Oni koji se u osudama Stefanovića ističu za nijansu iznad ostalih su Dragan J. Vučićević i Vladimir Đukanović. Dok je Vučić u društvu Nebojše Stefanovića obilazio nova oklopna vozila modela Lazanski, Đukanović je davao izjavu za Blic u kojoj je jasno poručio koji nivo „poštovanja“ ima prema svom partijskom kolegi.
– Ja da skrivam istinu i glumim budalu i da obojica i dalje sedimo u Predsedništvu SNS, ne pada mi na pamet. Ja držim do morala. Ja da ga teram iz stranke neću, neka rade s njim šta god hoće – kazao je Đukanović i poručio da je ovo njegovo mišljenje, a ne puka reprodukcija misli i osećanja predsednika Republike.
– Baš me briga šta Vučić misli! – hrabro je istupio Đukanović, a onda poručio da on zapravo svojim izjavama ne napada Stefanovića.
– Iznosio sam detalje o tome šta se događa u postupku u kojem sam angažovan. I ranije sam govorio šta u tom ministarstvu nije valjalo – objasnio je Đukanović svoje postupke prethodnih dana.
On je intervjuisao Predraga Koluviju, prvooptuženog za Jovanjicu, u urnebesnom razgovoru pred kamerama uz nanogicu i ikonicu, a zatim i Iliju Milačića, nekadašnjeg načelnika beogradske Uprave kriminalističke policije koji je takođe optužio Stefanovića, ovoga puta da je lično stopirao otkrivanje ‘kuće strave’ u Ritopeku. Sve to Đuka je prezentovao široj javnosti i Aleksandar Vučić nije imao nikakav komentar niti poruku za svog prijatelja Đukanovića.
– Ništa mi o tome nije rekao. A i da mi kaže, ja od svog mišljenja živ ne odustajem. Mogu samo da me izbace iz stranke, ali mislim da se to neće desiti jer ljudi uviđaju šta je po sredi i ko je ko – zaključio je svoju izjavu prvi advokat Srbije Vladimir Đukanović, funkcioner Srpske napredne stranke, ali i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Predsednik je malo iskusniji čovek i političar od Nebojše Stefanovića, za njega oštre reči, optužbe i izdaje najbližih nisu nikakva novina. Predsednik Vučić sve u životu shvata kao političku borbu, on živi politiku u onom najpoganijem obliku, valjda je zato i toliko uspešan na domaćoj sceni još od kada je onomad zaplesao do zvezda.
Od ambicioznog mladića dostigao je nivo despota u navodno demokratskom ustrojstvu. Samovolju i samovlašće bez ikakvih pravnih posledica. Zvuči kao zabavni park za odrasle bez kontrole, sa postojećim pravilima koja se ne poštuju. Predsednik je najveći živi panker i živi parolu FUCK THE SYSTEM.
Za razliku od svog nekadašnjeg mentora, Stefanovića je izgleda izdalo strpljenje. Nije mogao da dočeka svoj prirodni uzlet na sam vrh, hteo je izgleda da pogura malo i na svoju ruku i sada je u slobodnom padu čiji tempo kontroliše lično Aleksandar, a šta veliki, najveći.
Posmatranje ministra Stefanovića izaziva ozbiljnu zabrinutost za njegovo opšte zdravlje. Dok je predsednik nabrekao od silnog graška, boranije, mortadele i poneke čaše vina ministar se prevremeno suši kao grana. Kada je pala grupa Belivuka i kada su tabloidi krenuli sa licitiranjem krivice ministra, to više nije isti čovek.
Još kada bi se otkačio napasti Đukanovića koji ne bira reči da potkači svog saučesnika u vlasti… Nedavno je to uradio, ponovo, preko društvenih mreža.
– Ah, pa možda ja zaista nisam novinar, mada imam u karijeri na stotine TV i radio emisija kao i stotine pisanih tekstova i intervjua. Ipak, neka bude da nisam novinar. No, onaj ko to tvrdi, a hrlio je kod mene u emisije, tvrdi da je doktor nauka, a nekako mi se čini da i sam zna da to nije. Zar ne? – napisao je na Instagramu Vladimir Đukanović.
Dodaj komentar