novi-sad
Novi Sad Beograd

Novi Sad prestigao Beograd po troškovima života

Prosečna potrošačka korpa u Novom Sadu dostigla je 79.442 dinara i na taj način prestigla troškove života u Beogradu, koji mesečno iznose 74.750. Republički prosek je 71.350 dinara.

Prosečna zarada u Beogradu, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 67.976 dinara, u Novom Sadu 60.324 dinara, dok je republički prosek 55.042 dinara. To znači da je Beograđanima potrebna 1,1 prosečna plata za potrošačku korpu, dok je u slučaju Novosađana to 1,3 prosečne plate, piše Blic, s prenosi 021.

Kada je Novi Sad u pitanju, zabeležen je poslednjih godina i porast cena nekretnina, čiji se raspon kreće od 1.000 do 1.800 evra po kvadratu, dok je prosek u Beogradu od 1.250 do 1.700 evra. Tako je Novi Sad, ne samo po visini potrošačke korpe, već i po cenama stanova, dostigao prestonicu.

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić kaže za Blic da je indikator životnog standarda stanovništva izražen kroz kupovnu moć građana Novog Sada dugoročno gledano u porastu, ali da se „cene slobodno formiraju i na njihov nivo utiče dinamika tržišta i odnos ponude i tražnje“.

„Ako je tržište dinamičnije i cene moraju da budu prilagođene tome. U odnosu na Beograd, Novi Sad je daleko manji grad, ne samo po broju stanovnika, već i po broju aktera iz sveta biznisa, tako da pojedina tržišna kretanja mogu da rezultiraju i skokovitijim rastom cena pojedine robe i usluga, ali ne tako da naruše ukupnu finansijsku stabilnost. Trend priliva stanovništva u Novom Sadu je prisutan već nekoliko decenija, što je i prirodno, imajući u vidu činjenicu da Novi Sad svojim položajem, potencijalima i razvojnim mogućnostima ispoljava efekat privlačenja stanovništva. Nema sumnje da Novi Sad ima uslove koji zadovoljavaju sve standarde modernog življenja, obezbeđujući neophodan kvalitet života građanima“, objašnjava Bjelić.

On dodaje da su stambeni krediti sve povoljniji, te da je kvalitet stanogradnje sve više prilagođen građanima.

Na pitanje šta je to Novi Sad rangiralo tik uz prestonicu, on objašnjava da poslednjih nekoliko godina Novi Sad doživljava dinamičan ekonomski rast na principu održivog urbanog razvoja.

Što se ostalih gradova tiče, ekonomisti objašnjavaju da život u manjim mestima jeste jeftiniji, ali da se isplati ako je zaposleno više članova porodice i ako porodica ima svoju nekretninu.

„Ako živite u manjem gradu, manje novca ćete trošiti na prevoz, recimo. Osim te prednosti, ja drugu ne vidim, jer je u manjim gradovima niža i zarada, a svi ljudi imaju iste potrebe kada je hrana u pitanju, odeća, obuća, obrazovanje, stanovanje… Prednosti velikog grada su veće šanse da se nađe bolje plaćen posao, nekad i više poslova, a o svemu tome svedoče i migracije ka Beogradu ili Novom Sadu. Sve dok se ne poveća zarada, ne može se reći da je bolje živeti u manjem nego u velikom gradu“, kaže ekonomista Petar Veljković.

Ako je prosečna plata 60.000 dinara, zašto nam obećavate da će uskoro biti 500€?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku