Ljudi su socijalna bića. Svaki naš susret podrazumeva interakciju naših ličnosti, iskustava, želja i očekivanja. Tokom stupanja u interakciju mi ostvarujemo komunikaciju koja je neverbalna i verbalna. Ljudi uglavnom reaguju na verbalne signale i informacije, dok im je neverbalni sadržaj manje važan, iako značajno može doprineti uspešnoj komunikaciji. Dobra komunikacija doprinosi izgradnji kvalitetnih odnosa koji su značajni prilog uspehu na svim poljima našeg života.
Adekvatno razumevanje informacija koje upućujemo sagovorniku zavisi od mnoštva fakotra. Između ostalog, od naše sposobnosti da precizno saopštimo ono o čemu mislimo ili šta osećamo i želimo, ali i od sposobnosti i navika sagovornika. Nekada nije dovoljno direktno reći nešto i biti uveren da Vas je sagovornik čuo, odnosno da je prihvatio poruku. Poznata je ona stara poslovica „Bog nam je dao dva uha i jedna usta da manje pričamo a da više slušamo“. Dakle, da bi bili uspešni, važno je da nam pažnja bude usmerena i na verbalni i na neverbalni sadržaj koji nam sagovornik upućuje.
Ometajući faktori u komunikaciji
Navike u slušanju šta nam drugi govore čine našu komunikaciju uspešnom ili neuspešnom. Neko ne čuje šta mu zaista govorimo iako to želi, ali zbog rasute pažnje ne uspeva. Rasejan je i ne može da razlikuje bitno od nebitnog i da saopštene informacije smesti u odgovarajući širi kontekst. Neko je drugi, pak, preokupiran sobom i nema vremena da čuje ono šta mu drugi govore.
Nesvesni faktori takođe imaju značajan uticaj na prijem i razumevanje saopštenih informacija od strane sagovornika. U slučaju kada sadržaj koji čujemo nije u saglasnosti sa našim nesvesnim, aktiviraju se mehanizmi odbrane. Informacija koju smo čuli se brzo zaboravlja ili se iskrivi i oblikuje na odgovarajući način u skladu sa nesvesnim. Na razumevanje informacija utiču predrasude, predstave koje smo izgradili o svetu oko nas i iskustvo koje smo stekli. Emocije takođe mogu u velikoj meri suziti objektivnost i uticati na to kako razumemo ono što nam nekog govori.
Komunikacioni stilovi
Uspeh u komunikaciji zavisi od načina na koji slušamo. U tom smislu razlikujemo nekoliko komunikacionih stilova koji mogu biti indikatori sticanja veštine aktivnog slušanja.
Optimista koji sluša najčešće nudi reči utehe i savetuje. Umesto da čuje ono što mu sagovornik želi reći, on govori o lepoti i svrsishodnosti života.
Nasuprot njemu, pesimista je sklon da u razgovoru registruje samo loše i sumorne informacije koje se uklapaju u njegov negativan pogled na svet.
Ljutiti sagovornici ispoljavaju minimum volje da zaista i čuju ono što im se govori. Razlog za takav njihov stav treba tražiti u činjenici da su, onda kada su sami imali probleme, bili usamljeni i nisu imali pomoć niti su naišli na bilo čije razumevanje.
Sa druge strane, veseli sagovornici traže omaške u izrečenom kako bi zbijali šale. Ne pružaju povratnu informaciju da li su razumeli poruku osobe sa kojom razgovaraju.
Osobe sa nedostatkom samopouzdanja u najvećoj meri su fokusirane na utisak koji će ostaviti na svog sagovornika. Zato do njih najčešće uopšte ne dopire sadržaj poruka koje im se šalju tokom komunikacije.
U našoj svakodnevnoj komunikaciji često susrećemo i one koji kritikuju. Tokom razgovora sa „kritičarima“, njihova pažnja je usredsređena na nedoslednosti u onome što govorimo, kako bi nam svojim navodnim veštinama i znanjem jasno stavili do znanja gde grešimo i šta da ispravimo.
Ima i sagovornika koji su nestrpljivi, koji ne mogu da iščekaju da saopštimo sadržaj do kraja, već nas stalno prekidaju. Na taj način oni će retko kada čuti i razumeti reči koje izgovaramo.
Ali bez premca među svim vrstama sagovornika su takozvani „čitači misli“, koji su usled prevelikog samopouzdanja preokupirani svojim očekivanjima, pretpostavkama o zaključku rečenog bez obraćanja pažnje na stvarni sadržaj razgovora i na svog sagovornika.
Zarad obostranog razumevanja zahtevajte pojašnjenje
Nekada smo i sami odgovorni za nesporazume tokom komunikacije. Može se desiti da nam sagovornik ne saopštava dovoljno informacija koje bi nam obezbedile ispravo prihvatanje poruke. Isto tako, može biti da nismo adekvatno čuli sadržaj govora kako bi primili ispravnu poruku i toga smo potpuno svesni.
U oba slučaju odgovorni smo mi, jer trebali smo tražiti pojašnjenje, odnosno dopunu sadržaja koji nam se upućuje. Ovakve situacije su nelagodne, jer se stiče utisak da, ako tražimo da nam neko ponovi ono što je govorio ili da nam saopšti još neku dodatnu informaciju, izgleda kao da nismo pažljivo slušali ili da nismo dovoljno vispreni i pametni pa ne razumemo. Zato se ljudi često ustežu da postave dodatno pitanje, jer strahuju da njihov odnos gubi na kvalitetu ako se sa malo reči ne razumeju. Tako se dešava da neprimetno jedan odnos koji je imao kvalitet i stabilnost zapadne u krizu koja se dalje produbljuje zbog nerazumevanja učesnika u komunikaciji.
Dakle, ne oklevajte da postavite potpitanje, razvijajte veštinu aktivnog slušanja, posvetite punu pažnju razgovoru, zarad obostranog razumevanja. Jer najveći obim komunikacije koju ostvarujete odvija se sa vama dragim i važnim osobama. Imajte vremena i strpljenja da saslušate i da zaista čujete ono što vam se govori. To će biti od obostranog interesa. Aktivno slušanje je dobar put ka razvijanju novih i negovanju postojećih odnosa sa onima koji obogaćuju naše životno iskustvo i čine našu svakodnevicu vrednom življenja.
foto: pixabay.com
Dodaj komentar