Malo je reći da je „jezu“ izazivao jugoslovenski film „Virdžina“ iz 1991. i pomisao da su porodice bez muškog potomka smatrane ukletim. Nestvarnim se činio taj kulturni fenomen i skrivanje porodične tajne da je žensko dete proglašeno muškim i navikavano da satre sve žensko u sebi.
Tradicija je balkanska, vezana za oblasti severne Crne Gore, Kosova i Metohije i severne Albanije, a danas je na svetu ostalo svega desetak virdžina, piše BBC na srpskom.
– Albanija je bila svet muškaraca, jedini način da preživim bio je da postanem jedan od njih, kaže Đustina Grišaj.
Kao žena koja je živela u planinama severne Albanije, Grišaj je sa 23 godine donela odluku koja joj je promenila život.
Zarekla se na celibat i obećala da će ostatak života proživeti kao muškarac.
Đustinina porodica živi više od veka u selu Lepuše u oblasti Velika Malesija.
Ta dolina ušuškana je među krševitim planinama i jedna je od nekoliko mesta na Balkanu, gde još živi vekovni običaj da se žena zavetuje starešinama sela da će život proživeti kao muškarac.
Te žene poznate su kao burneše, odnosno virdžine.
– Burneša je posvećena samo svojoj porodici, radu, životu i očuvanju sopstvene čistote, kaže Đustina, koja danas ima 57 godina.
Za mnoge žene rođene u ranijim decenijama, zamena njihovih seksualnih, reproduktivnih i društvenih identiteta bio je način da uživaju u slobodama koje su bile dostupne samo muškarcima.
Kad bi postajale burneše, to bi ženama omogućilo da se oblače kao muškarci, da budu glave porodice, da se kreću slobodno u društvenim situacijama i da se bave poslovima tradicionalno dostupnim samo muškarcima.
Kao sportski nastrojena, aktivna mlada žena, Đustina ili Duni, kako je znaju njeni najbliži – bila je rešena da postane samostalna.
Nikad za sebe nije zamišljala tradicionalni život, sa brakom, kućanskim poslovima, oblačenjem haljina.
Umesto toga, posle smrti oca, odlučila je da postane zakleta devica, kako bi vodila porodicu i mogla da se bavi poslovima koji će je finansijski izdržavati.
– Bili smo izuzetno siromašni. Moj otac je umro, a moja majka je imala šestoro dece i zato da bih joj olakšala, odlučila sam da postanem burneša i da vredno radim, kaže ona.
Đustina živi u zabitom selu; signal mobilne telefonije je slab u najboljem slučaju, a surove zime znače da je put do Lepuše često zavejan i da nema struje.
Ona vodi gostionicu, obrađuje zemlju i stara se o svojim životinjama.
Kao burneša i glava porodice, praktikuje i umeće lečenja lekovitim biljem – spravlja lekovite čajeve i ulja, što je veština koju je nasledila od oca.
– Bilo mu je stalo do lekovitog bilja i preneo je sve što je znao na mene. A ja želim da moja nećaka Valerijana nasledi tu praksu, iako je ona izabrala drugi put, kaže Duni.
– Danas niko ne pokušava da bude zakleta devica, kaže Valerijana Grišaj.
– Mlade devojke ni ne razmišljaju o tome da postanu zaklete device. Ja sam pravi primer za to.
Odrastajući uz tetku u selu Lepuše, Valerijana je otkrila da su prilike za žene u toj oblasti oskudne, sem ukoliko se ne uda mlada.
– Trenutak kog se uvek sećam je kad sam bila u šestom razredu osnovne škole. Moja prijateljica je bila u devetom razredu i verila se. Imala je samo 14 godina, priseća se ona.
– Rekla mi je da joj njen muž neće dozvoliti da nastavi školovanje i da mora da sluša muža, da ostane s njim i da mu se povinuje.
Umesto da se uda mlada ili postane zakleta devica, Valerijana se odselila iz porodičnog doma u 16. godini da bi studirala pozorišnu režiju i fotografiju u glavnom gradu Albanije, Tirani.
– U Tirani devojke i žene imaju više prednosti i emancipovanije su. Dok je na selu, čak i danas, situacija i dalje katastrofalna, kaže ona.
Iako ne postoje tačne cifre, procenjuje se da je u severnoj Albaniji i na Kosovu preostalo svega još 12 burneša.
Od pada komunizma devedesetih, Albanija je prošla kroz društvene promene koje su donele veća prava ženama.
Valerijana smatra da je pozitivno što izumire tradicija burneša.
– Danas mi devojke ne moramo da se borimo za to da postanemo muškarci, kaže ona.
– Mi moramo da se borimo za jednaka prava, ali ne tako što ćemo postati muškarci, zaključuje.
Izvor: BBC na srpskom
Dodaj komentar