Brže, jače, bolje posečen stogodišnji drvored bođoša u Odžacima

Svako ko je makar jednom u životu prošao kroz Odžake zapazio je neverovatnu lepotu glavne ulice u ovom malom gradu u Bačkoj. Impozantni drvored bođoša.

Danas stogodišnjih stabala nema, a ni objašnjenja zbog čega su bođoši pre par dana posečeni.

Prošle godine, sličan drvored je posečen u paralelnoj ulici u Odžacima zbog rekonstrukcije, a posađena su neka druga stabla.

Prema pisanju stranice Baština bez zaštite, duž glavne ulice u Odžacima pružale su se aleje razgranatih bođoša, vrste čiji prirodni areal se rasprostire u Severnoj Americi, od Kvebeka do Severne Karoline, Alabame i Kanzasa.

Visoka i razgranata krošnja deluje dekorativno, pa je upravo bođoš bio neizostavni ukras Odžaka.

Isti je slučaj i u nekim drugim gradovima Bačke, ali i poznatim arboretumima širom sveta. Jesen je otkrivala najlepši kolorit urbanog pejzaža pod zasadima ovih drvoreda, u kome se smenjuju brojne nijanse zelene i žute, od jedne do druge grane.

Stogodišnja stabla bođoša u Odžacima, pored dekorativne funkcije, predstavljala su i podstrek u razvijanju ekološkog urbanizma. Na granama nekih stabala u glavnoj ulici nalazilo se i važno stanište sove utine.

Tako je bilo sve do pre nekoliko dana kada je ceo drvored posečen.

Aleja bođoša u Odžacima je imala 100 godina. Na jednoj fotografiji iz kasnih dvadesetih 20. veka vide se mlada stabla, ista ta na postavljenim fotografijama u ovoj objavi. Nedavno je zbog adaptacije posečen drvored i u ulici paralelnoj sa ovom. Bođoš nije posađen opet, već neka druga vrsta. U lokalnoj samoupravi ne prepoznaju da je to deo tradicije i vizuelnog identiteta.

Autor knjige „Odžaci – baština na dlanu“ profesor Vladimir Stojanović setno priznaje da je čekao šta je sledeće što će nestati sa njegove liste objekata baštine.

“Aleja stogodišnjih bođoša više ne postoji. Naime, ispred zgrade nekada poslovnog objekta koji se preuređuje u hotel posečena su ova divna stabla. Odluka o seči je sasvim ispravna. Turistima kroz prozore hotela treba ponuditi realan pogled na ogoljeni primitivizam, a ne na kulise jedne romantične iluzije” napisao je profesor Stojanović.