Lavina horor iskustava iz porodilišta: Rodila mrtvo dete u krevetu, celu noć čekala da neko dođe

Šta se dešava u srpskim porodilištima, pa i onima koja važe za najprestižnija? Kako se tretiraju trudnice i porodilje? Da li je mito zaista jedini siguran način da žena dostojanstveno donese novi život na svet?

Ispovest Milice Filipović, koju su u petom mesecu trudnoće poslali da se sama porodi u wc-u porodilišta, pokrenula je lavinu priča drugih žena, koje su svoja iskustva dugo potiskivale.

Ova pitanja možda je trebalo postaviti i mnogo ranije, a odgovor više ne može da čeka. Posle stravične ispovesti Milice Filipović koja je u petom mesecu trudnoće u GAK „Narodni Front“ poslata da se porodi u wc-u sa sve „guskom“ i koja je potom 10 minuta stajala sa mrtvom bebom u hodniku uzalud dozivajući sestru, javile su se i druge žene sa sličnim iskustvima.

Dakle, ovo nije izuzetak. I zato više ne smemo da žmurimo. Ovo je postala naša stvarnost:

– Ova žena nije prva kojoj se ovo desilo, nažalost. Meni se takođe tamo desio horor da se ni danas, posle pet godina, ne usuđujem da rodim. Imala sam spontani pobačaj usred noći, ogromne bolove, a dežurna doktorka je urlala na mene jer su je zbog mene probudili. Ponašala se prema meni kao prema nižem biću, strahovala sam za svoj život – napisala je Telegrafu jedna žena, a potom dodala najstrašniji deo:

Rodila je mrtvu bebu na krevetu do mog i celu noć je čekala da neko dođe.

– Žena koja je bila sa mnom u sobi je sama porodila mrtvu bebu, tu na krevetu pored mene, tu istu noć. Niko nije došao. Tek ujutru. Celu noć je plakala. Druga se porodila u šestom mesecu u wc-u i beba je upala u wc šolju. Užas jedan, horor film. Nakon toga svega sam htela krivično da gonim i bolnicu i doktorku, ali zbog sopstvenog mira i traume koju sam preživela nisam bila u stanju – završila je ova porodilja svoje potresno prisećanje.

Druga je prošla slično kao Milica. Uporno su odbijali da je s mrtvom bebom u stomaku pošalju u porođajnu salu. Stavili su joj mušemu na krevet, u sobi gde je ležala sa drugim trudnim ženama, čije su bebe bile žive i koje je trebalo da posmatraju tako potresan trenutak. Ovako ide njena priča:

Postavili su mi mušemu da rodim mrtvu bebu pred drugim trudnicama.

– Meni se slična situacija dogodila 2019. godine u Frontu. Pobačaj u 22.nedelji trudnoće. Rekli su mi da tek kada se izbaci plod, ženu vode u porođajnu salu. Stavili su mi mušemu… Da ne govorim da sam bila na odeljenju gde su trudnice održavale trudnoću sa još tri žene u sobi. Od svake sestre ili doktorke koju sam videla trazila sam da me odvedu u porodilište. Mene je takva panika uhvatila kad je sve krenulo da sam rekla da idem peške stepenicama ako me ne odvedu – piše nam ova porodilja.

Potom su je, dodaje, odveli u salu na njeno uporno insistiranje. Dva sata nakon pobačaja, kaže ona na kraju, je imala jako krvarenje koje je videla žena koja čisti i pozvala lekare koji su nakon toga uradili reviziju.

I za žene koje sve ovo „samo“ posmatraju ostaje doživotna trauma. Gledanje u beživotno telašce koje ima nekoliko stotina grama i bolni jecaji majke koja ga je želela najviše na svetu.

„Šta kukaš, a kad si znala da radiš one stvari, bilo ti je lepo“

– Prisustvovala sam spontanom pobačaju jedne divne žene koja je godinama pokušavala da dobije drugo dete. Takođe se desilo u Frontu, takođe nigde nikog nije bilo od sestara. Ja sam trčala po hodnicima i glasno dozivala sestre ili bilo koga, jer je žena ležala sa mnom u sobi i bukvalno na krevetu je izgubila bebu, isto u petom mesecu – priča ova čitateljka.

Bilo je i onih koje su priznale da su imale vezu, ali da su i pored toga imale jako loš tretman. To pamte čak i 17 godina kasnije.

– Porodila sam se davne 2005. godine u Frontu. Iskustvo užasno, iako sam “ imala“ vezu. Ostavljena na milost i nemilost u boksu 8 sati da se porađam sama. Sem čistacice koja mi je rekla „šta kukaš, a kad si znala da radiš one stvari, bilo ti je lepo“, niko se nije pojavljivao. Kukala sam na sav glas, dozivala satima jer mi je beba poodavno krenula. I zaglavila se u karlici. Slučajno je neko prošao od sestara i video da sam polu mrtva… Utrčali su… Trka, frka, panika, dranje da će mi dete umreti. Hvala dragom Bogu, rodila sam devojčicu. Užasno iskustvo – napisala je ova mama, ali bar priču sa srećnim krajem.

Niko ne spori da je posao lekara izuzetno težak i stresan. Da treba da imaju veće plate. Da zaslužuju bolji status u društvu.

Ništa od toga, ipak, ne opravdava ovakav odnos prema trudnicama, porodiljama i majkama.

Odgovore „Narodnog Fronta“ povodom slučaja Milice Filipović Telegraf.rs čeka od četvrtka prošle nedelje.