Porodica Vulović sa Golije pravi je dokaz da za pravu ljubav ne postoje prepreke. Olivera je pre šesnaest godina srela Jovana, zaljubila se i bez razmišljanja pitomu ravnicu zamenila prelepom, ali i prilično surovom planinom.
Rodila je šestoro dece koji odrastaju u zagrljaju netaknute prirode.
– Mi smo se upoznali u ponedeljak i maltene smo se tad i uzeli. A prvi put smo se videli. Kad sam došla, bilo je: ‘Vau!’ I, eto, ostala sam – otkrila je Olivera Vulović kako se obrela na planini, prenosi Infoliga.
Kaže da decu izdržava od poljoprivrede, iako je zahtevno obezbediti potrebe čak šestoro dece.
– Hvala bogu, svi živi i zdravi. Suprug radi privatno. Imamo i naše maline – kaže majka i supruga.
Objašnjava i kako se zaljubila u Goliju, te kako već 16 godina ne posećuje ravnicu odakle je došla. Sa rodbinom se, objašnjava, čuje telefonom.
Zadovoljni i ušuškani u toplini porodičnog doma, daleko od interneta i mobilnih telefona, ova deca žive neko sasvim drugačije detinjstvo. Igračke nemaju i ne pate puno zbog toga jer uz pomoć dečije mašte stižu gde požele.
– Ja imam sve što imaju i moji drugari – kaže jedan od šestoro dece Vulovića, Marko:
– Igramo se, učimo i izlazimo napolje. Ne nedostaje mi da budem u gradu.
Za volanom jednog automobila pod ručnom objašnjava šta zamišlja.
– Okrećem tako volan i kao da dodajem gas. Zamišljam da putujem negde i da radim u šumi. Voleo bih da budem advokat. Nisam naučio šta rade advokati, ali možda budem imao priliku kad porastem.
Deca nemaju puno, ali ono što im je dostupno, dele na ravne časti.
– Uvek je zanimljivo. Jedno hoće ovo, drugo ono, pa beba kad plače, uzme je seka ili bata. Meni su oni najveća radost – nasmejana je majka Olivera.
Hrabri brat i sestra probijaju se na konjima kroz sneg na Goliji da meštanima dostave hranu
Dodaj komentar