Sledeće godine popis stanovništva: Traži se novi podatak o muškarcima

Novi, redovni Popis stanovništva trebalo bi da se realizuje sledeće godine u aprilu, ali s obzirom na pandemiju koronavirusa, još uvek nisu poznati detalji o načinu i njegovoj formi, javljaju Novosti.

Na šta ćemo sve morati da odgovorimo?

U odnosu na prethodni, koji je urađen 2011. godine, u narednom popisu nas očekuju dve važne novosti koje se odnose na  muškarce, ali i tranrodne osobe.

Muškarci će, naime, morati da izjasne o fertilitetu – ukupnom broju dece, i bračne i vanbračne. Do sada su to činile samo žene.

Transrodne osobe će imati slobodu da se izjasne o polu, bez obzira na to kako se zvanično vode u dokumentima, odnosno da li su pravno i formalno promenile pol i ime.

Sadržaj Popisa već je definisan Zakonom o popisu, koji je usvojen u februaru.

Prema njemu, o građanima se prikupljaju lični podaci: ime i prezime, ime roditelja, pol, datum rođenja, jedinstven matični broj, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece i njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada i način putovanja na posao.

Na pitanje o nacionalnosti i veroispovesti, građani ako ne žele, ne moraju da odgovore.

Pored ovoga, prikupljaće se podaci i o domaćinstvima i stanovima.

To su  adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički i porodični sastav, osnov po kom porodica koristi stan i da li se članovi bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom.

Upisuju se i adresa i vrsta stambenog prostora u kome neko živi, površina, oblik svojine, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenata koje se koristi za grejanje, sprat na kom se stan nalazi, podaci o zgradi u kojoj je.

O odsutnim članovima prikupljaju se podaci o razlozima i dužini odsustva, mestu boravka, učestalosti vraćanja, dok se o privremeno prisutnima uzimaju informacije o razlogu i dužini prisustva, mestu stalnog stanovanja i učestalosti odlazaka tamo.

Koliko se slika stanovništva promenila u prethodnoj deceniji?

Prethodni popis sproveden je u oktobru 2011. godine. Srbija je tada imala 7.186.862 stanovnika, broj domaćinstava iznosio je 2.487.886, a broj nastanjenih stanova 2.423.208.

U zemlji je bilo 48,69 odsto muškaraca i 51,31 odsto žena. Prosek godina bio je 42,2, a starijih od 65 je bilo oko 17 odsto.

Očekivanja Republičkog zavoda za statistiku nisu optimistična.

– Svakako očekujemo smanjenje ukupnog broja stanovnika u odnosu na prethodni popis, 2011. godine, dalje pražnjenje ruralnih područja, porast prosečne starosti stanovništva i naročito porast udela starih u ukupnom stanovništvu. Prema procenama, sredinom 2019. godine imali smo 6.945.235 stanovnika (pri čemu u procene nisu uključene spoljne/međunarodne migracije), prosečna starost iznosila je 43,3 godine, a svaki peti stanovnik je imao 65 ili više godina – rekla je za Novosti Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva RZZS.

Kako će izgledati popis u vreme pandemije?

Popisi su se zbog mogućih zloupotreba i tačnosti podataka do sada obavljali lično – u stanovima i kućama građana. Međutim, pravo je pitanja na koji način i u kojoj formi će on biti sproveden na proleće, u vreme kada nije realno očekivati gašenje pandemije koronavirusa.

– Redovno pratimo epidemiološku situaciju, procenjujemo rizike i razrađujemo različite strategije za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. Između ostalog, razmatramo i sve prednosti i nedostatke, kako onlajn popisivanja, tako i drugih metoda prikupljanja podataka u vanrednim okolnostima – izjavila je Đorđević iz RZZS.

Ipak, ideja o onlajn popisivanju i nije realna za Srbiju, državu u kojoj veći deo stanovništva čine stariji građani i čije stanovništvo ne koristi masivno kompjuter.

– Nije realno očekivati da se sami popišemo onlajn kao što to rade Estonci. Mi smo daleko od toga. Mislim da nije veliki problem da se popis obavi uživo i da popisivači, ako bude potrebe, ulaze sa maskama u stanove. A ako ne bude moguće, realnije je da ga odložimo na godinu ili dve, što se već dešavalo – kaže demograf Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja.