Ove reči potpuno pogrešno koristimo, a čak i lingvisti greše

Pogrešnom upotrebom reči s godinama smo uspeli da im potpuno promenimo značenje, a u tu zamku često upadaju i sami lingvisti. Ogroman broj stranih reči takođe se odomaćio u našem jeziku, a neverovatno deluje činjenica da se svakodnevno upotrebljavani pojmovi često sasvim pogrešno koriste.

Izraze sujetan, dubiozan, sankcija ili ultimativan najčešče pogrešno koristimo, objašnjava za portal Mondo lingvista Vlado Đukanović.

U svetu ekonomije godinama se upotrebljava termin dubiozan, ali u sasvim pogrešnom značenju.

– Primer koji se decenijama koristi, a pravo značenje te reči je zapravo nesiguran, sumnjiv ili neizvestan. Svojom asocijacijom sa dubinom, vremenom su ljudi počeli da ga upotrebljavaju u kontekstu kada je neko produbljen, što je pogrešno – započinje Đukanović.

Znate li šta je sankcija?

Često u govoru možemo da čujemo reč sankcionisati, ali na iznenađenje mnogih, očigledno je ovaj pojam upotrebljavan u pogrešnom smislu.

– Najveće iznenađenje može biti reč sankcionisati što znači potvrditi ili odobriti, međutim puno ljudi ovaj pojam meša sa suprotnim značenjem kazniti, a to je greška – pojašnjava lingvista.

Sujetan i euforičan

Pre nego što nekome kažete da je euforičan ili sujetan dva puta razmislite o pravom značenju tih reči.

– Ta reč zapravo govori o stanju bolesnika koji se oseća prijatno. Potpuno je pogrešno da se koristi kada je neko uzbuđen. Isto tako, ukoliko nekome želimo da kažemo da je sujetan, prvo što ćemo pomisliti je da se osoba vređa pri kritikovanju, ali to je greška. Sujetna osoba je ona koja se diči nečim što ne poseduje – kaže Đukanović.

Ultimativan

Čak i filmovi imaju veliki uticaj na ljude i upotrebu jezika, pa se tako dešava da upotrebljavamo reči i pojmove na osnovu asocijacija tokom prevoda.

– Jedna od najpopularnijih izraza koji je preuzet iz američkih filmova je reč ultimativan koji ima pravo značenje kao zadnje ili poslednje. Međutim u stalnom govoru je dobio pogrešan smisao, objašnjenje da je nešto bolje, da veće ne postoji, što je greška – dodaje Đukanović.

Ignorant

Zahvaljujući internetu, računarima i pametnim telefonima sve više upotrebljavamo reči iz engleskog jezika, a i njih koristimo često u pogrešnom značenju.

– Primer je reč ignorant, koja se u pogrešnom kontekstu koristi za osobu koja ignoriše. Međutim, pravo značenje je neznalica. Dešava se i da stručnjaci za jezik koji bi trebalo da znaju pravo značenje počinju da koriste reč pogrešno – navodi lingvista.

Prizeman čovek i alternativa

Često upotrebljavamo reč prizeman kada govorimo o nečijoj skromnosti , normalnosti i pristojnosti. To je, prema rečima Đukanovića, još jedan primer sasvim pogrešne upotrebe reči.

– Greška koja može da se provuče u govoru je upotreba reči alternativa u značenju kao mogućnost ili opcija. Pravo značenje reči je izbor između dve mogućnosti ili opcija. Takođe reč prizeman možemo da čujemo u kontekstu da je neko skroman što je pogrešno. U pravom smislu te reči prizeman znači prost, nemoralan čovek – ukazuje on.

Online rečnici ne postoje

U srpskom jeziku postoje rečnici koji objašnjavaju prava značenja reči. Problem je brza modernizacija i sve češća upotreba interneta na kome ima mnogo pogrešnih objašnjenja.

– Rečnici postoje, ali ljudi nemaju naviku da ih koriste. Veliki problem predstavlja to što elektronska izdanja rečnika ne postoje na internetu, recimo svetski rečnik poput Oksfordskog. Najpoznatiji rečnik Matice srpske nema svoju elektronsku formu. Zanimljivo je da postoje mogućnosti da elektronski rečnik dobije svoj domen, ali na tome niko ne radi – zaključuje lingvista Vlado Đukanović.