Kompanija LHR, kao podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, bila je angažovana na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra.
Međutim, ono što je njena specifičnost u ovom slučaju jeste da je 100 odsto u vlasništvu deteta. Deteta od tek 11 godina, piše Forbes Srbija.
Cigarete ne smeju da kupuju. Nije im dozvoljeno ni da u korpu stave alkohol, pa ni onaj nešto manje žestok. Maloletni građani Srbije, s druge strane, sasvim regularno mogu da budu vlasnici biznisa. I jesu. Prema podacima Agencije za privredne registre, maloletnici trenutno poseduju ili imaju udeo u 171 aktivnom preduzeću u Srbiji.
Među preduzetnicima ih nema. Zakon je nešto striktniji kada je reč o sposobnosti koja je neophodna za ovaj status.
„S obzirom na to da je odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima, između ostalog, propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice, maloletno lice ne može biti preduzetnik“, pojasnili su za Forbes Srbija u APR.
Istovremeno su ukazali da u skladu sa odredbom člana 13. istog zakona, maloletno lice može biti osnivač društva, ali ne jedini. Ne može biti osnivač jednočlanog društva.
U dubini podataka registra privrednih društava u Srbiji tako se može naići na firme čiji vlasnici ili suvlasnici imaju svega 10 godina. Advokatica Valentina Stanković iz Advokatske kancelarije Momčilović objašnjava za Forbes Srbija u kojim je to situacijama moguće.
Kako kaže, Zakon o privrednim društvima ne predviđa eksplicitno položaj maloletnika u njima. S druge strane, Porodični zakon propisuje da se poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom. Ta sposobnost je neophodna za preduzimanje pravnih poslova kao što su osnivanje privrednog društva.
„Dakle, maloletnik ne može da osnuje privredno društvo. Takođe je i za upravljanje privrednim društvom potrebna poslovna sposobnost, te maloletnik ne može da bude ni direktor. To se odnosi na voljno osnivanje privrednog društva. S druge strane, dešavaju se situacije da privredno društvo nasledi maloletnik. Bilo zakonskim nasleđivanjem ili testamentom, a sve u skladu sa osnivačkim aktom. Nasleđem može da dođe do situacije da maloletnik postane vlasnik privrednog društva“, pojašnjava Stanković.
U praksi tako maloletnik može da bude vlasnik celokupnog jednočlanog privrednog društva. A može da bude i vlasnik određenog procenta. On zapravo kao deo imovine, uz sve drugo što poseduje, ima i firmu ili udeo u njoj.
Ali, nije u istoj situaciji kao stasali vlasnici. On tom firmom ne može da upravlja.
Scenario po kome maloletni građani Srbije mogu da budu vlasnici kompanija nameće nekoliko pitanja. Prvo je – ko zapravo upravlja tim preduzećima.
„Udelom u firmi će upravljati u tom slučaju zakonski zastupnik u ime maloletnika, a uz neophodnu saglasnost Centra za socijalni rad. Ovo je sa aspekta vlasništva u firmi. Kada je reč o upravljanju firmom u funkciji direktora, to maloletnik ne može da bude. Osim izuzetka sa 16 godina“, odgovara Stanković.
Zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj potpisuje ugovore i dokumenta. Posebno interesantan deo je i ko je odgovoran u slučaju spora.
„Tuženi bi bio maloletnik, a njega bi zastupao zakonski zastupnik, koji pak može da angažuje advokata. Opet odgovor na ovo pitanje zavisi od konkretne tužbe te odgovor može i da se razlikuje“, kaže Stanković.
Ceo tekst čitajte na Forbes Srbija.
Dodaj komentar