Magazin Srbija

Bez jednokratnih plastičnih kesa se može i mora, a ovaj trgovinski lanac to i dokazuje

plasticne kese

Plastične kese su praktično svuda oko nas, jer predstavljaju najčešću vrstu otpada, posebno u urbanim sredinama. Osim vizuelnog zagađenja, plastične kese predstavljaju i veliku opasnost po životnu sredinu i održivi razvoj.

Upravo zato, početkom ovog veka postaju sve glasniji stavovi o njihovom potpunom izbacivanju iz upotrebe, a prve korake u ovom smeru učinio je Bangladeš, još 2002. godine.

Brojne države su u međuvremenu uvele potpunu zabranu plastičnih kesa, a neke su se odlučile da donesu posebne odluke, po kojima će prodajni lanci posebno svaku prodatu kesu naplaćivati.

Jedini trgovinski lanac prehrane koji je u potpunosti izbacio jednokratne plastične kese za kupovinu u Srbiji

U Srbiji je ova odluka stupila na snagu 1. januara 2020. godine, kada su svi trgovinski lanci na teritoriji Beograda bili dužni da obustave upotrebu lakih plastičnih kesa na svojim prodajnim mestima. Zamenjene su jednokratnim biorazgradivim i papirnim kesama ili platnenim torbama, kao održivijim izborom. U Novom Sadu ova odluka je stupila na snagu od 1. januara prošle godine.

Međutim, do današnjeg dana, kompanija Lidl Srbija je ostala jedini trgovinski lanac prehrane, koji je u potpunosti izbacio iz upotrebe plastične kese za kupovinu u celoj Srbiji. Kao primer dobre ekološke prakse, ova kompanija svojim potrošačima nudi „zelene“ ekološke opcije, poput papirnih kesa, trajnih torbi i višekratnih vrećica za voće i povrće, koje su prvi uveli na domaće tržište.

Plastika se dobija iz nafte i njenih derivata

Kako bi se bolje upoznali sa ekološkim problemom i štetom koje plastične kese nanose životnoj sredini, popričali smo sa Aleksandrom Narevski, saradnicom Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene (CECC) i doktorandom na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka.

Kako Aleksandra naglašava, pre bilo kakve dalje priče o štetnosti plastičnih kesa, bitno je objasniti od čega ovi proizvodi nastaju.

– Plastika je otkrivena početkom 20. veka, kao revolucionarni materijal, koji je zbog pristupačnosti i lake primene vrlo brzo zamenio materijale poput stakla, drveta i metala ali je isto tako brzo postao jedan od glavnih izvora zagađenja životne sredine.

Naime, plastika se dobija iz nafte i naftnih derivata, a prilikom proizvodnje različitih plastičnih proizvoda dodaju se aditivi u cilju „poboljšanja“ njihovih karakteristika. Aditivi koji se najčešće koriste su bisfenol A (BPA) i plastifikatori (ftalati), a postoje brojne studije koje govore o štetnosti ovih sintetskih polimera na zdravlje ljudi i životnu sredinu – počinje Narevski priču za Luftiku.

Jednokratnost plastičnih kesa veliki problem

Ona naglašava da je osnovni problem kod upotrebe plastičnih kesa upravo to što se najčešće koriste jednokratno i to u svakodnevnoj kupovini namirnica, kao i da mali deo zapravo završava u sistemu sakupljanja otpada, tj. na deponiji kao krajnjoj destinaciji. Kako napominje, Srbija još uvek u procesu izgradnje adekvatnog sistema zaštite životne sredine, pa tako i sistema upravljanja otpadom.

– Mali deo ove vrste otpada završava u sistemu, a većina nažalost završava u životnoj sredini. Jednom kada se nađe u prirodi, plastika ne nestaje, već nastavlja da kruži. Svedoci smo da kese, kao i drugi otpad, često završavaju na ulicama, zapletu se u grane po drveću i tu ostanu zauvek ili (u retkim slučajevima) dok ih neko ne skloni – kaže Aleksandra.

Lidl kao primer dobre ekološke prakse

Upravo iz navedenih razloga, kompanija Lidl Srbija predstavlja jedinstven primer pozitivne ekološke prakse u Srbiji, jer pored potpunog izbacivanja plastičnih kesa za kupovinu, kojim svojim kupcima nudi održiv izbor, i na druge načine doprinosi odgovornim upravljanjem plastikom i očuvanju životne sredine.

Lidlova „REset plastic“ strategija, koju kompanija globalno sprovodi sa ciljem smanjenja upotrebe plastike, usmerena je na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, recikliranja i uklanjanja iz prirode, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.

Na internacionalnom nivou, cilj kompanije je da se do 2025. godine smanji upotreba plastike za 20% u ambalaži sopstvene robne marke, da 100% ambalaže za Lidl robnu marku u najvećoj meri može da se reciklira, da do kraja 2021. godine ukloni u potpunosti crnu plastiku iz sopstvene robne marke i da u plastičnoj ambalaži Lidl robne marke koriste u proseku 20% reciklata.

U skladu sa tim, još 2020. godine Lidl Srbija je uvela višekratne vrećice za voće i povrće u deo stalnog asortimana, ukinula jednokratnu plastiku iz svog asortimana (poput plastičnog escajga) i smanjila ambalažu Alesto brenda bez smanjenja zapremine proizvoda.

U toku prethodne godine, kompanija je ukinula plastične kese za kupovinu, ukinula plastične poklopce sa dela mlečnih proizvoda i time uštedela do 12t plastike na godišnjem nivou.

Takođe, kako prethodne godine, i ove godine kompanija je sprovela volonterske akcije čišćenja delova Srbije zajedno sa partnerima i time tokom maja zbrinula ukupno 14 tona otpada, od čega je oko 4 tone reciklirano. U svom asortimanu, kompanija neretko nudi svojim potrošačima i proizvode od reciklirane plastike.

Da zaključimo

Na kraju, važno je istaći da je moguće odgovorno upravljati plastikom, te njene negativne uticaje svesti na minimum. Put jeste dug i kompleksan, ali cilj opravdava sve napore, jer donosi veliku dobrobit za prirodu, čovečanstvo i generacije koje dolaze.

Srećom, postoje kompanije, poput Lidla, koje su pozitivan primer i odgovorno igraju svoju važnu ulogu. Lidl nije potcenio svoj veliki uticaj, pa je svojim delovanjem pokazao na koji način prehrambeni lanci mogu uticati na rešavanje jednog od ključnih ekoloških problema današnjice. 

Od danas besplatno punjenje električnih automobila u Lidlu u Novom Sadu (FOTO)

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

86 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap