Trauma od koje se roditelji nikada neće oporaviti, a koju država po svaku cenu pokušava da gurne pod tepih.
Memorijalno-edukativni centar u znak sećanja na nastradale u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u okolini Mladenovca bi trebalo da je institucija od nacionalnog značaja i odluku o njegovom postojanju i sadržaju treba da donese Vlada Srbije nakon stručne analize multidisciplinarnog tima, navodi se u Fejsbuk objavi Nine Kobiljski, majke ubijene Eme.
Ona je navela da ukoliko Vlada Srbije i multidisciplinarni tim, nakon analize zločina i problema koji su do zla doveli, zaključe da je sve u redu i da društvu osvešćenje i boljitak ne treba, i odluče na nacionalnom nivou da Memorijalno – edukativni centar ne treba da postoji, to će predstavljati stav društva i oni će poštovati tu odluku.
Nina Kobiljski navodi da čim se analizira koliko kvadrata treba mrtvoj, a koliko živoj deci, deluje da ne razumemo ni šta je Memorijalni centar, niti čemu treba da služi.
– Memorijalno-edukativni centar bi trebalo da bude potreba društva koje vapi za ozdravljenjem kroz radionice, edukacije i predavanja deci, mladima i porodicama. To svakako nije “ukleta soba” ili “kutak”. Naša ubijena deca su dobila prostor veličine 1x2m oivičen mermerom, i oni ovozemaljskih želja više nemaju – navodi Nina Kobiljski.
Dodaje da Memorijalni centar nije mesto “utehe” koje se podiže kako bi članovi porodica imali “utočište” za plakanje, jer članovima porodica nije potrebno zdanje kako bi se svoje dece sećali.
– Najviše bismo na svetu voleli da naša deca nisu dobila istorijsku ulogu prekretnice ka ozdravljenju ili možda nastavku posrnuća našeg društva – poručuje Nina Kobiljski.
Kako piše, do sada su se susretali sa zloupotrebama najlepših hrišćanskih postulata jer su pogubne odluke donošene pod okriljem kako “Život mora da pobedi smrt” i kako “Dobro mora da pobedi zlo”.
– Kako bi ‘Život pobedio smrt’, potrebno je da pobedi zajedništvo, kao što je nekada pobeđivalo u zbegovima, šatorima i svim nedaćama kroz istoriju našeg društva, što se ovde, poražavajuće konstatujemo, nije desilo. Kako bi ‘Dobro pobedilo zlo’, morali bismo nešto iz ovakve tragedije naučiti, promeniti i shvatiti da Memorijalno-edukativni centar treba da predstavlja pomen radi pouke i poruke društvu da je zlo koje se dogodilo neprihvatljivo i da nikada ne sme da se ponovi. Nažalost, ni to se nije desilo – napisala je majka ubijene Eme Kobiljski.
Ona navodi da je odluka da se školska nastava nastavi na istom mestu, na sedmodnevni pomen žrtvama, dovela je do podele dece i roditelja i činjenice da su oni kojima je pomoć i podrška bila najpotrebnija jednostavno izopšteni iz kolektiva, te su prestali da budu element skupa.
– Solidarnost sa braćom i sestrama poginulih, te sa onima koje je strah nadvladao, jednostavno nije postojala. Važno je bilo što pre „nastaviti dalje” i, ne daj Bože, analizirati kako smo do ovog zla stigli i da li smo mogli da ga sprečimo – poručuje Nina Kobiljski.
Dodaje da je nakon skoro pet meseci od ubistva dece buka još nesnosnija, kao i polarizacija i podele na svakom mogućem nivou, kao direktna posledica izbegavanja odgovornosti i nečinjenja.
– Polemisanje na ovu temu na lokalnom nivou trebalo bi da se prekine i škola bi, sa nastavnim kadrom, trebalo transparentno da bude informisana o svim aktivnostima koje se preduzimaju po pitanju dalje organizacije škole i memorijalnog centra. Naravno da škola, u kojoj će deca i nastavnici raditi u dostojanstvenim uslovima, treba da postoji, a da građevinska rešenja, ukoliko se na njima radi, mogu to da obezbede – poručila je Nina Kobiljski.
Izvor: Javni servis
Direktorka „Ribnikara“ podnela ostavku: Nije mogla da izdrži pritisak
Dodaj komentar