Snimak devojke u pijanom stanju, koja se naočigled okupljene mase na Beogradskom keju u Novom Sadu skinula i urinirala na sred šetališta izazvao je oprečne reakcije naših sugrađana.
– Da li je ovo novosadski?
Zapitao se onaj elitistički i pokondireni deo Novosađana.
– Pa šta, devojka se napila, dajte, moglo se svima desiti…
To je bila najčešća reakcija.
Bilo je i onih koji su šokirani videom samo šerovali post ili pisali „strašno“, „jezivo“. Oni su, čini se, bili u manjini.
To je ono što me je iznenadilo, možda i više od samog videa i situacije u kojoj se našla ta mlada devojka.
Ne mogu da je odbranim, ma koliko želela.
To nije u redu i nije za razumevanje.
– Jeste, da, sad je raščereči po medijima – reći će dušebrizniči.
Uloga medija ovde je da ovakvo ponašanje osudi. Nismo mi ti koji treba da joj opraštaju. To je zadatak za roditelje.
Pokaži razumevanje! To može čitalac, ne i medij.
Mediji ovo moraju da osude. Jasno i nedvosmisleno. Jer u suprotnom dajemo zaleno svetlo.
Razumete, uz još nekoliko sličnih tekstova, deca dobijaju signal – Pa šta?
Nije pa šta i jako je strašno.
To je odustvo vaspitanja, moralnosti, stida.
Zar takve generacije podižemo?
Koliko puta ste čuli – Ljudi se ponašaju kao da su sami na svetu?
Ili, koliko puta ste prisustvovali potpunoj apatiji mase?
U autobusu će neko maltretirati dete, baku, devojku, naočigled svih, koji ćute. Jer to nije njihova stvar.
Dok komšija batinja komšinicu, mi ćemo pojačati televizore? Jer, ko zna šta je tu posredi…
Takve modele ponašanja svi zdušno osuđujemo, a ovu devojku treba da razumemo?
Zašto? Zbog straha da će i našem detetu možda isto da se desi?
Licemerno.
Ovu devojku ni najmanje nije prodrmala misao: „Pa kako ću, koliko je ljudi ovde.“.
Ne. Ona je „sama na svetu“ i pijana. Pijana je jer misli da je to kul. Piša na keju jer misli da to nije „njihova stvar“ i jer je baš briga.
Imamo zombi generaciju, uronjenu u posrnuće, koja ne očekuje ni pažnju, ni pomoć, ni osudu drugih.
Svi tinedžeri koji čitaju ovo treba da znaju da ovo nije „pa šta“i da „baš me briga“ nije poželjna filozofija života.
Niste sami na svetu i nije baš da nije naša stvar ako pijani pišate na keju.
Verujem da je ovakvih situacija bilo još mnogo, ali da je neko iz mase pritekao u pomoć, a onaj što je hteo da snimi je ipak, na kraju, odustao od toga.
Želim da verujem da se devojka sa snimka sutradan postidela, naučila važnu lekciju (na teži način) i da nastavlja dalje uverena da to sebi više neće dopustiti.
Nadam se da će se društvo osvestiti i da neće tako lako nalaziti razumevanje za ovakve ispade naše dece koja stoje na ivici potpunog posrnuća.
Vaspitanje, moral, stid, samopoštovanje i empatija… Ne može to da izađe iz mode. To je osnova.
Sviđa mi se ona misao da smo ovu zemlju i prirodu samo pozajmili od naše dece. Nije to naše. To je njihovo i zato moramo da pazimo i vodimo računa u kakvom stanju ćemo im tu pozajmljenu stvar vratiti.
Tako bi trebalo da razmišljamo i o društvenoj odgovornosti, moralnim okvirima, opšte-prihvatljivom ponašanju i granicama, koje svidelo se to nekom ili ne, moraju da postoje.
Jeste, mi smo krivi zbog ove slike sa keja i nemojte to pravdati nekakvim razumevanjem da je to sve mladost i ludost. Jer je mnogo više od toga. To je slika nas i projekcija društva u kakvom će stasavati buduće generacije.
Pozajmili smo i pokvarili.
Dodaj komentar