Petrovaradinska tvrđava postala ruglo, hrpe smeća i zagađenje na svakom koraku (FOTO)

Volimo da se podičimo lepoticom koja vekovima bdi nad našim gradom, a koja je tu mnogo pre nego što je Novi Sad zaista postao grad, iz vremena dok se još uvek zvao Rajac selo, pa Rački grad, da bi kasnije dobio ime Petrovaradinski šanac i na kraju Neoplanta.

Radi se naravno, o Petrovaradinskoj tvrđavi, čija je izgradnja počela još davne 1692, a po njenom završetku, 1780. godine, postaje najsavremeniji fortifikacijski objekat čitave Austrougarske monarhije, poznat po imenu Gibraltar na Dunavu.

Danas je ponos i dika Novog Sada, svakako najznačajnija turistička atrakcija, koja onako velelepna i dominantna, predstavlja prvi objekat koji svaki posetioc prvo ugleda, čim se brod ukotvi u našu luku i koji, pored centra grada, obavezno želi da obiđe.

Neophodno je da se o ovakvom neprocenjivom arhitektonskom blagu vodi računa na pravi način, što je, nažalost, daleko od pravog stanja stvari.

U Đavu se nedovoljno ulaže, hrpe smeća su na svakom koraku

Osim što naša lepotica zaslužuje detaljno renoviranje i permanentu brigu, barem onakvu koje je Podgrađe konačno dobilo u poslednjih nekoliko godina, posle decenija zaborava i devastacije, veliki problem predstavlja nekultura posetilaca, ali i nedovoljna briga gradskih komunalnih preduzeća.

Naime, zaista je porazno prošetati se ovim prelepim baroknim zdanjem i videti da se na svakom koraku nalaze hrpe smeća. Prizor je u najmanju ruku odvratan, a pored toga što ružno izgleda, predstavlja izvor zaraze i privlači pacove i druge štetočine.

Tako se na prostoru koji je posetiocima Exita potnatiji kao mejn stejdž, a koji redovno služi kao neuređeni parking, jer tvrđava jednostavno ne može da primi količinu automobila kojima posetaoci svakodnevno dolaze, nalazi ogromna količina đubreta na mestu gde se nekada nalazio komunalni kontejner.

Da li oni koji su ga tu bacili „nisu videli“ da ga više nema, ili im se ta lokacija učinila kao dobra ideja za mini deponiju, ne znamo, ali prizor zaista sramotno izgleda.

Na drugim mestima, gde postoje improvizovane kante, tj. kese za smeće, one se nedovoljno retko prazne, pa se đubre preliva svuda. Ovakva slika je prisutna već nedeljama, pa i mesecima.

Nije reč o zabačenim delovima, već najposećenijim lokacijama

Čak i da želite da ga odložite na za to predviđena mesta, prosto nemate gde. Ovakve „mini deponije“ postoje svuda po „Đavi“, čak i na mestima koje turisti najviše posećuju, kod popularnog „pijanog“ sata.

Šta tek reći za cigle koje mesecima stoje razbacane po tvrđavi, na retkim mestima na kojima je koliko-toliko sanirana pešačka staza? Zašto do sada nisu pokupljene, ukoliko su radovi na tim lokacijama završeni, nego tako razbacane takođe predstavljaju svojevrsno ruglo?

Pored nebrige gradskih vlasti problem je i ponašanje nas samih

E moj Novi Sade, nije dovoljno na najlepši objekat koji ti je istorija ostavila u amanet, samo zakačiti baner na kojem piše „Evropska prestonica kulture“, da to ona zaista i bude. Treba se o njemu brinuti, obnavljati ga i lickati, tako da Đava zaista predstavlja naš ponos i diku.

Umesto novih komunalnih policajaca koji su se ostrvili na vlasnike pasa i one koje brinu o životinjama, kako bi se napunila gradska kasa, bolje bi bilo da je grad za početak postavio više kanti za smeće na našem najposećenijem kulturnom spomeniku i obezbedio da se one redovno prazne.

A i da se kazne oni koji odlažu smeće na mestima koje za to nije predviđeno, zašto da ne.

Ovakav odnos prema neprocenjivom kulturnom blagu, pored nemara gradskih čelnika, najbolje govori o nama samima i opštoj nekulturi i bahatosti koja je toliko raširena, da se pretvorila u uobičajen način ponašanja.

Na stranu to što će posetioci odneti sa sobom ružnu sliku iz našeg grada, vreme je da se dobro pogledamo u ogledalo, napravimo klik u glavi i drastično promenimo ponašanje, ukoliko nam nije postalo lepo da živimo na deponiji, dok pacovi trče pored naših nogu.

Dok se to ne desi, džaba se busamo u prsa, jer će Evropa i kultura će ostati samo imaginarni pojmovi daleko od pravog stanja stvari.