Kada je 16. decembra preminuo naš proslavljeni fudbaler Siniša Mihajlović nakon duge borbe sa leukemijom veći deo sveta ućutao se i pomolio za jednog od najboljih levica koju je ova igra ikada imala.
Nažalost, kako je odlazeća godina sa sobom nosila samo najbolje, odlučila se da sebi prigrabi još jednog veličanstvenog fudbalera, možda i najvećeg u istoriji.
Juče nas je, tek zagazivši u 83. godinu života, napustio otac fudbala Edson Arantes do Nasimento, brazilski mađioničar sa fudbalskom loptom svetu poznatiji kao Pele.
View this post on Instagram
Za moju generaciju Pele je bio nasmejani deda koji je nadgledao šta to na zelenom igralištu rade njegovi naslednici. U neko drugo vreme, bez interneta i sa tek početkom razvoja televizijskih programa, popularizovao je ovu igru kao niko pre njega.
Mnogo je klinaca širom sveta prvi put potrčalo za loptom uzvikujući „Pele“.
Utabao je put Ronaldu, Rivaldu, Ronaldinju i do danas, po mnogima nedostojnom nasledniku Nejmaru.
Do juče, Pele je bio živa inspiracija. Danas je njegovo ime već postalo mit koji će ostati dok bude fudbala, dok bude čovečanstva.
Tri puta prvak sveta (1958, 1962, 1970) sa svojom reprezentacijom. To nikome nije pošlo za rukom i do danas je rekorder. Odanost, prizemnost i jednostavnost bile su njegove najveće vrline, tvrde svi koji su imali prilike da se susretnu sa ovim fudbalskim mesijom.
U karijeri je igrao samo za svoj Santos, da bi na samom kraju otišao u Sjedinjene Države, u klub Njujork Kosmos, kako bi popularizovao i prezentovao magiju fudbala, odnosno sokera ondašnjoj omladini, tradicionalno zaluđenoj bejzbolom, američkim fudbalom i košarkom.
„Skalinada“ i rakija
Zanimljivu anegdotu o Peleu, njegovoj jednostavnosti i veseloj prirodi ispričao je nekadašnji hrvatski fudbaler Jadranko Topić koji je imao tu čast i privilegiju da igra za Njujork Kosmos zajedno sa njegovim veličanstvom Peleom. Zajedno sa njima, svlačionicu je delio i naš Vito Dimitrijević iz Surdulice, nekadašnji fudbaler Radničkog iz Niša, ‘Reala sa Nišavu’, čovek izvenrednog fudbalskog umeća i predivnog glasa.
– U klubu je igrao i Vito Dimitrijević iz Surdulice, bivši igrač niškog Radničkog. Imao je glas da je to bila divota. Ja bih mu držao melodiju, a on bi pevao kao slavuj. I tako smo jednom u klupskom autobusu nas dvojica počeli da pevušimo ‘Skalinadu’. Ubrzo nam se priključio i Pele, rukama je počeo da lupa po staklu u ritmu našeg pevušenja. A ubrzo je i cela ekipa počela da pevuši u ritmu. Od tog trenutka ‘Skalinada’ je postala himna Kosmosa. Pevala se u svlačionici, autobusu, ali i puštala s razglasa na stadionu. Pele ju je na kraju znao napamet, pjevušio je ‘Tu se penje, tu se pada, to je sudba, to je nada, skalinada’ – prisetio se Jadranko Topić u razgovoru za Dnevno.hr.
„Skalinadu“ je baš tih godina otpevao Oliver Dragojević na tekst neprevaziđenog Zdenka Runjića, a osim Jugoslovena lepotu te pesme prepoznao je i u njoj očigledno uživao majstor iz Brazila.
Topić je u istom intervjuu kazao kako Pele nikada nije pio niti pušio, ali nije odoleo da se priseti kako su mu jednom prilikom krišom sipali rakiju.
– Jednom sam mu, varajući ga da je koktel, ulio ove naše rakije, a on je skoro poludeo! Njemu druženje s narodom nije bilo problem. Nije bio umišljen kao neke današnje zvezde, nego je ostajao skroman i jednostavan. A to, verujte, nije bilo lako jer je bio popularan kao da je mesija ili, u najmanju ruku, papa – ispričao je Topić.
Poseta Šumaricama i naklon žrtvama nacizma
Poznata je priča o gostovanju brazilskog Santosa u Kragujevcu, gde su Pele i drugovi došli na prijateljski meč protiv lokalnog Radničkog 1969. godine.
Novine su bile pune sjajnih naslova, a sudeći prema izveštaju sa utakmice „malo je nedostajalo pa da dvostruki klupski prvak sveta pretrpi prvi poraz na turneji u Jugoslaviji“.
Utakmica je odigrana pred 6.000 gledalaca u Kragujevcu, a „slavni Pele je spasao čast Sanstosu i izjednačio rezultat u poslednjem minutu igre“, pisalo je u jednom novinskom članku tih dana. Utakmica je završena sa fantastičnih 4:4.
Pred meč, igrači Santosa čuli su priču o masakru u Šumaricama te su momentalno zatražili da posete spomen-park i poklone se žrtvama nacističkog terora iz oktobra 1941.
Veliki Pele time je pokazao da fudbal i bilo koja zabavna igra nije veća od života, od dečje patnje i želje za slobodom jednog naroda. Lako su se Brazilci poistovetili sa tom činjenicom koju danas mnogi olako i svesno zaboravljaju.
Oproštajni meč
Koliko je Jugoslavija bila cenjena u svetskim okvirima, pokazuje još jedan podatak.
Nekada klinac iz siromašnog kvarta Sao Paola, a kasnije prvi fudbaler koji je dodirnuo Isusovu popularnost odlučio je da baš daleka Jugoslavija bude najbliža srcu, da njeni fudbaleri budu gosti u Rio de Žaneiru i uveličaju njegov oproštaj od reprezentacije Brazila na originalnoj Marakani.
Podatak da je između 140.000 i 160.000 ljudi došlo da poslednji put gleda Pelea u žutom dresu dovoljno govori koliko su ga voleli sunarodnici. Vole ga i danas. Voleće ga uvek.
Jugoslavija je bila dostojni protivnik Brazilu potvrdivši svetsku klasu predvođena jednim od najboljih fudbalera tog doba Draganom Džajićem.
Nakon poslednjeg sudijskog zvižduka na semaforu je pisalo 2:2. Strelci za Brazil bili su Rivelinjo i Žerson dok su za „evropske Brazilce“ golove postigli upravo Dragan Džajić i Jurica Jerković.
U 80. minutu utakmice Pele je optrčao poslednji krug pod svodovima Marakane. Plakao je ceo Brazil te 1971. godine. U suzama ispraća 2022. i dočekuje 2023. godinu.
Otišao je Maradona, a sada mu se pridružio i Pele na rajskom igralištu gde svi jednoga dana dolazimo da ispunimo tribine do poslednjeg mesta, kako bi u beskonačnosti uživali u potezima zbog kojih smo se još u najranijem detinjstvu do ušiju zaljubili u ovu magičnu igru.
Počivaj u miru legendo iz Brazila. Vole te tvoji Srbi, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Slovenci i Bosanci. Vole te tvoji Jugosloveni.
Nebo se ponovo otvorilo: Dan kada je otišao Siniša Mihajlović
Dodaj komentar