Marina (35) i Dejan Ocokoljić (39) iz Ivanjice živeli su život kao i skoro svaka porodica u Srbiji – svakoga dana išli su na posao, ona u fabriku proizvodnje čarapa, a on na benzinsku pumpu na kojoj je radio, dok su njihove ćerke išle u školu ili se zabavljale kod bake i deke dok im roditelji ne stignu kući.
A onda, jednog dana, rešili su da prekinu sa noćnim smenama, odlascima na posao po kiši, snegu ili paklenim vrućinama i sa lošim uslovima, pa su presekli i pokrenuli sopstveni biznis, ne sanjajući da će pet godina kasnije biti jedini pekari u našoj zemlji koji proizvode zdravu varijantu hleba od 4 vrste brašna i to sa suvim voćem.
Ovaj fantastični tandem koji je, od te 2017. godine, mnogima u Ivanjici postao motivacija, a pretpostavljamo sada i šire, kažu za Nova.rs da se sve može kad se hoće, ali da u svakom poslu treba biti realan.
– U početku je bilo teško i psihički i fizički, bilo je dosta iskušenja, nailazili smo na puno problema, ali ne doživljavam to kao teret. Iako je bilo teško, nekako sam bila zadovoljna što smo se uopšte odlučili na taj korak da se upustimo u sopstveni biznis i da budemo, ono što kažu, sam svoj gazda. Čovek ako nešto želi, uspeće. Treba gledati ka budućnosti, u pravcu dobrog, a ne misliti kako nećete uspeti i kako ćete se obrukati. Koga to briga? Važno je da probate – ističe Marina.
Kako dalje priča, sve je počelo kada je rešila da smrša, a najbolji način za to je svakako zdrava i izbalansirana ishrana.
– Prijavila sam se za program izbalansirane ishrane i treninga gde je bilo osnovno zameniti hleb zdravijom varijantom. Već sam imala recepturu u porodici koju sam koristila i to je bio pokretač da se pokrenemo. Pravila sam ga zbog sebe, pa zbog cele porodice, a kada su žene koje su bile sa mnom na programu videle, tražile su da im prodajem i tako je sve počelo.
Dejan je imao višegodišnje iskustvo u radu sa testom, a kako kaže Marina, već nekoliko meseci pre njenog odlaska na program izbalansirane ishrane, pričao joj je kako bi bilo lepo da „naprave nešto dobro i inovativno, a što će im doneti dobru zaradu“.
– Tako da smo uklopili suprugovu želju i moje znanje i iskustvo i dobili smo to što smo želeli. Osmislila sam recepturu tako što sam puno mesila, svaki dan po nekoliko puta, isprobavala sam, testirala sve dok nisam došla do pravog recepta. Naši proizvodi su, inače, inovativni, niko ne radi slično, tako da mi je to najveće priznanje.
Ništa nikome nije palo sa neba, pa tako ni Ocokoljićima koji su, priseća se Marina, prvih nekoliko meseci živeli u strepnji i neizvesnosti hoće li uspeti.
– Radili smo par meseci, pa uštedimo, pa onda taj novac upotrebimo u nešto, pa zatim sledeća stavka na listi i tako smo išli laganim koracima. Da smo imali više sredstava, možda bismo bili smeliji. Mešutim, trebalo je kupiti apsolutno sve što nam je bilo neophodno, a nismo imali tih para, pa smo, sećam se, pekli hleb na električnom šporetu, kansije smo kupili pećnicu i ostalu prateću opremu.
Njihov radni dan počinje u pola pet ujutro, kada su već u svojoj maloj radionici, u prizemlju kuće.
– To nam toliko olakšava posao, da prosto ne poverujete! Nema više spremanja za odlazak na posao, pa vožnja ili čekanje autobusa, pada kiša, grmi, seva. Sve što proizvodimo, to je u našoj kući. Deca tada još spavaju, pa kad dođe vreme za školu, probudim ih i imaju vremena da se spreme, d aim poslužim doručak. Ma, sam svoj gazda, šta da vam više pričam – ponosno kaže ova domaćica i preduzetnica koja je, inače, dobila nagradu za uspeh.
Kaže da je posebno srećna jer je ušla u 100 uspešnih poslovnih žena i zadovoljna što su njihovi proizvodi prihvaćeni na tržištu, pa sad mogu da se pohvale da snabdevaju nekoliko prodavnica u Ivanjici, a imaju i mušterije koje poručuju hlebove ili projice za slave i druge proslave.
Marina je dve godine uporedo radila i u fabrici i u svojoj proizvodnji sve dok nije uvidela da je to-to.
– Radila sam punih 14 godina u fabrici, a kada sam videla da se ovaj naš mali posao razvija, da imamo jednu zarađenu platu, napustila sam fabriku. Sada mogu lakše da organizujm slobodno vreme, da se više posvetim deci. Uveče pravimo crne hlebove, slatke, a preko dana burek i testenine. Ujutru smo obavezni u proizvodnji, dok nam ostatak dana zavisi od same potražnje. Bogu hvala, ima dosta posla, radimo nekad i subotom i nedeljom, kad nešto mora, onda mora. Sada su gužve jer su počele slave, ali i post, pa se više kupuje ovaj slatki hleb, recimo.
A taj slatki hleb je prava atrakcija u Ivanjici.
– Imamo hleb sa suvim voćem, sa orasima, lešnikom, brusnicom, čokoladom. Prilagođavamo se različitim zahtevima tržišta. Slatki hleb sa suvim voćem je i dobitnik zlatne medelje na Novosadskom sajmu, on je jedan od naših omiljenih i najtraženijih proizvod, a isto je od zdrave varijante brašna, bez šećera. Ljudima je zanimljiv jer je odličan za neko druženje, uz delikates, za meze, popularne su te daske sa suhomesnatim proizvodima, za proslave, švedske stolove.
A u svemu im pomažu i dve devojčice koje rado vole da mese sa svojim roditeljima.
– Više su mesile dok su bile mlađe, ali pomažu kada treba da se proizvodi spakuju u kese, da se vakumiraju i slično. Svakako, bez njih ništa ovo ne bi ni imalo smisla – ističe ona.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar