Takozvano palo stopalo samo po sebi nije dijagnoza, već posledica niza različitih bolesti, koje bi mogle da ukažu na postojanje nekog ozbiljnijeg problema sa nervnim sistemom.
Osobe koje pate od palog stopala nisu u stanju da ga kontrolišu, otežano pomeraju i podižu noge. U nekim slučajevima osobe koje pate od palog stopala uopšte ih i ne podižu, što daje utisak takozvanog “petlovog hoda”, piše Vanja Milenković za portal Stil.
Uzrok problema
Pacijenta sa palim stopalom obavezno mora da pregleda neurolog kako bi se postavila dijagnoza bolesti koja je dovela do ovog problema.
Prisustvo bolova, nekih drugih ispada ili postojanje još neke udružene bolesti mogu da nam pomognu u lociranju porekla ovog problema od čega zavisi način lečenja pacijenta ali i njegova prognoza.
Vrlo često pad stopala prati bol u lumbalnom delu leđa sa širenjem niz obolelu nogu, što po pravilu ide u pravcu “išijasa” i diskusa lumbalnog dela kičme, kojeg treba operisati.
Terapija
Ozbiljniji degenerativni procesi na koštanom kičmenom kanalu takođe mogu dovesti do pada stopala, kada nam je od pomoći medikamentna i fizikalna terapija.
Povrede pripadajućeg peronealnog nerva mogu biti razlog za pad stopala, kada ekstenzivnost i priroda povrede utiču na način lečenja i prognozu palog stopala.
Pad stopala viđamo i kod različitih polineuropatija odnosno zapaljenskih bolesti perifernih živaca, kao na primer kod dijabetičara, što se savremenim lečenjem obično u znatnoj meri povlači.
S druge strane, neurotoksičnost pojedinih lekova (u sklopu hemoterapije npr.) može dovesti do pada stopala, što se isključivanjem tog leka i simptomatskim lečenjem uspešno rešava.
Kod urođenih polineuropatija, kod pada stopala može od pomoći da bude imobilizacija ortopedskim pomagalom ali i hirurgija.
Razlog za uzbunu
Međutim, pad stopala nije isključivo vezan za periferne nerve već se viđa i kao centralni ispad, odnosno može biti posledica oboljenja mozga i kičmene moždine.
Kao takav, retko se viđa izolovano, a mnogo češće je udružen sa nekim drugim ispadom: sa slabostima još nekog dela ekstremiteta, sa ispadima senzibiliteta, smetnjama sa mokrenjem i stolicom.
Tako, palo stopalo može biti ispad u okviru multiple skleroze, tumora, zapaljenskih i ishemijskih bolesti mozga i kičmene moždine.
Lečenje i prognoza palog stopala nastalog na ovaj način zavise od prirode i veličine oboljenja koje stoji u njegovoj osnovi. Nije retkost da pad stopala zaostane kao posledica pomenutih bolesti kada je pacijentima od velike pomoći ortopedska pomagala.
Ozbiljno shvatiti problem
Palo stopalo može biti simptom i nekih ređih bolesti koje zahvataju kako periferne nerve tako i centralni nervni sistem, kao što je to amiotofična lateralna skleroza, gde je prognoza na žalost loša jer se radi o degenerativnom oboljenju bez do danas poznatog definitivnog izlečenja.
Dakle, palo stopalo treba shvatiti kao simptom određenjene bolesti i lečiti ga u skladu sa prirodom te bolesti.
Dečiji neurolog upozorava: Roditelji, sami stvarate autizam kod dece!
Dodaj komentar