Sada već svi znamo da je Beograd dobio svoje prve palme, šest komada, uvezeno iz Španije i posađeno na ulazu u Kalemegdan.
“Poslednjih godina smo svedoci promene klime, koja se polako menja od kontinentalne i postaje sličnija submediteranskoj. Zime u Beogradu su postale blage i bez ekstremno niskih temperatura. Zbog toga se otvorila mogućnost da „Zelenilo-Beograd“ po prvi put na javnu zelenu površinu zasadi palme”, navedeno je u objašnjenju ovog preduzeća.
“Otvorila se mogućnost…” pa Sunce ti poljubim ovo zvuči kao da su vekovima čekali da posade šest palmi koje bi, tako zvuči, trebalo da sada od banana države stvore neke Emirate.
Gledam fotografije epohalne sadnje i ne znam dal da se smejem ili da plačem. U Srbiji svaki potez odavno liči na parodiju, ili na onaj momenat kad neko izleti i kaže ti “Skrivena kameraaaaa!” i tebi lakne, jer jebote ono ne bi moglo da bude stvarno. Samo problem je što ovde niko ne izleće pred građane već decenijama, nigde ni naznake da se dešava neka skrivena kamera i da nas neko loži.
Ja sve nešto čekam da Vučić na RTS-u Dnevnik 2 kaže:
“Dragi građani (udah, izdah, dramaturška pauza, pogled sa strane, pa u kameru) sve ovo je bila… skrivenaaaa kameraaaaa!”
Pa, kao nastavi:
Zajebavali smo vas sa brojkama umrlih od korone, bili ste u pravu, umirali su od primarnih bolesti, ali mi smo to koristili da vas zaplašimo i zatvorimo u kuće jer nismo znali kako da se borimo!
Nismo vas izvukli iz vanrednog stanja radi izbora, niko nije bez maske igrao u prostorijama naprednjaka, Đurić ne postoji.
Nismo onomad kupili novogodišnju jelku koja bi mogla da prehrani pola Srbije.
Nismo sagradili pevajuću fontanu, to je bila samo dobra maketa.
Nije Vulin nikada bio ministar vojske i odbrane
Nema palmi, ložimo vas!
Nije policija nikoga tukla na klupi, snimak je fotomontaža!
…
Od ovog nema ništa. Eventualno neko ubijanje u pojam oko toga koliko su palme koštale i od koga su nabavljene. Osećam da će priča biti bajkovita, skoro pa poklonjene palme, čarobnih moći, niču na njihovim granama šerpice sa pasuljem za gladne, svaki peti dan bečka šnicla, pare za lečenje dece, nova garderobica za siromašnu decu, sveske, udžbenici za školu, nove patike, svaki lek koji zdravstveno ne pokriva, mnogo je to lekova, za svaku dijagnozu, niče bromazepam, kidaš bez recepta, niču vekne hleba, na stablu je slavina koju kad odvrneš teče mleko, ponedeljkom vino.
Kada zagrliš palmu odmah nestanu sve tegobe koje si zapatio živeći u Srbiji decenijama, rad štitne se unormali, pritisak 120/80, aritmije iščezle, šećer 5.6, depresija se transformiše u zadovoljstvo, želja da odeš i ne vratiš se nikad pretvara se u rodoljublje. Pljuvačku što si se spremao da zafrljačiš, progutaš.
Ne, nismo nezahvalni, čak mislim da majmuni i ne mogu da sade četinare, ali je tužno živeti u ovoj Zoni sumraka gde se naizmenično smenjuju vesti o tome koliko je novca kom detetu potrebno da bi preživelo i živelo, a neko je jedva dočekao “da klima postane slična submediteranskoj” pa da uglavi šest palmi već spreman kako da ih zaštiti od eventualnog minusa. Cela Srbija, bogu hvala, ujedinila se da pomogne deci, da pomogne Lani, dobri ljudi licitiraju, prodaju budzašto krevetac svog deteta, odelo sa krštenja, venčane cipelice, nasleđene satove, uplaćuju celodnevne pazare, organizuju bazare, prodaju šta god da stignu, a ovi se zajebavaju sa palmama iz Španije.
Nisam gunđalo, ne treba grad da se ruši, ali molim vas… palme??
Trebali su ih staviti na licitaciju, pa neka ih kupi neki mudonja što godinama zgrće pare na račun države, pa onda nek uplati u humanitarne svrhe.
Mada kad bolje razmislim… prljav je to novac. Možda bolje ne.
Saditi palme u sred Srbije dok 1.000 prioritetnijih (palme zapravo uopšte nisu prioritetne) stavki čeka bi bila odlična skrivena kamera, ali na nesreću svih nas… nije.
Ovo je realnost.
Dodaj komentar