Magazin

Kako u Srbiji zbog postavljenog pitanja postaneš prolupala kanturina i smećar

Umesto prve jutarnje kafe popila sam uvrede:

“Zlobni novinarčiću šta si umislila da radiš za New York times”

“Prolupala kanturino zlobna pokvarena”

“Ajde propali novinarčiću provozaj se”.

Sve ovo od istog čoveka, starijeg (od kog bi valjda trebalo mudrost i iskustvo da čujemo), i to samo zato što sam postavila pitanje ko je vlasnik “solarne, pametne klupe” postavljene u centru Čelareva, na javnoj površini, sa reklamnim prostorom od kog će novac da ubira vlasnik klupe. I da li ima dozvolu. I da li je bio konkurs.

Prosto ko pasulj.

Ili nije, čim sam zbog postavljanja jedne klupe u jednom malom mestu dobila ovakve uvrede.

Uz to, sa lažnog profila, napravljenog samo za ovu namenu napisano mi je: “Bolje ti je da budeš smećar, jer od tvog novinarstva nema ništa, ha ha ha”. Neka Milica se “okuražila” bez fotke, bez objava, bez bilo čega jer živi je neko drugi ko nema herca da se predstavi da me nazove smećarom i svoj smeh izrazi u tri vezana “ha”.

Ova uvreda je povezana sa mojim komentarom da već tri dana sa detetom skupljam tuđe smeće sa plaže jer većina ljudi očekuje da upravo to uradi neko drugi, za njima.

Uzgred, šta fali smećarima?

Meni je skroz okej da budem i smećar jer se obraz i ruke prljaju na drugačiji način. To već znamo.

Moj tata je bio vodoinstalter i često je ulazio u septičke jame i kanalizacije, pa ipak, obraz mu je bio čistiji od obraza mnoge “umivene gospode” u kožnim foteljama u koje su se uvalili ližući nekom zajednicu.

Ne mogu da zamislim mog tatu da nekome ko mu po godinama može biti ćerka na kulturno pitanje da odgovor:

Propala kanturino.

Ne mogu da zamislim ni da ima vremena da po fejsbuku kucka odgovore. On bi, recimo, pre zalivao bor pred kućom, vodio unučad na Dunav, plivao, sadio cveće, pričao sa mamom u baštici uz šoljicu kafe o velikim planovima kada dobije crkavicu penziju, jer nikad nije naučio biti “snalažljiv”.

Nisam ni ja.

Evo me, “novinarčić propali” koji sa diplomom političkih nauka nije uspeo da se uglavi u neko ministarstvo ili Opštinu ili ustanovu javnu, da budem još jedna viška na platnom spisku kojoj savetuju: Nemoj se ni pojavljivati na poslu, da ne bude sumnjivo. Platu ćeš dobijati.

Evo me “propala stara kanturina” koja u 40-oj planira preko jer nisam, pi*ka mi materina, shvatila da se suvišna pitanja ne postavljaju, da se nikakva pitanja ne postavljaju, da se ili prikloniš vladajućoj većini  ili budeš propao.

Evo me “smećar” sam, jer sam želela da naučim dete da nije u redu ostavljati smeće za sobom, jer sam htela da bude čisto tamo gde nam se deca igraju. To je zasmetalo fejk Milici pa je požurila da mi kaže da za bolje i nisam.

A lažna Milica ne kapira da sam ja i usrane šajbne prala da pomognem sebi i roditeljima, jer nisam shvatila kako se ovde bude “snalažljiv”.

I nije mi smetalo, jer možda naivno verujem da posao ne definiše čoveka do korice i da hiljadarka u rukama “smećara” ima istu vrednost kao hiljadarka u rukama recimo bankara. Obezvređena je samo kad je zarađena nepošteno, ali i tad nažalost “radi posao”.

Jednom mi je poznanik rekao da se “primirim” sa pljuvanjem vlasti jer su mu neki novosadski političari, opaki momci jel, rekli da utiče na mene i koriguje me.

Ta korekcija je zamišljena kao koska u “lajavu” vilicu. Da je začepi. E sad koska može biti posao na neodređeno, neka kinta, pretpostavljam, ili pretnja da će uraditi neku gadost. Uvek ide nekad gadost ako se ne prikloniš i nastaviš sa istinom i pitanjima.

Boli me sve ovo, i prolupale kanturine imaju srce, jer ova sredina nije dobra za moje dete, za decu, za nas jer se propagira okretanje glave na sve abnormalnosti uz onu savetodavnu: Nemoj, pusti, ne tiče te se, najebaćeš.

Kako me se ne tiče?

Sve me se tiče dok živim ovde. (Trebalo bi i svih nas da se tiče)

I što je neka Marija dobila posao koji Branka čeka već 11 godina, ali Branka nije u vlasti, a Marijica snalažljivica zna kako ide sa zapošljavanjima.

I što je neka mama izgubila dete jer je doktora mrzelo da obavi detaljan pregled.

I što je neko na javnoj površini sagradio nešto nelegalno, ili dobio dozvolu na mućke, ili namestio uslove konkursa, ili seksualano uznemiravao radnicu, ili nudio posao za malo vatačine,  nameštao radnike usred radnog dana da tapšu pred Sudom uz pretnju otkazom, neplaćeni prekovremeni sati, i zapušavanja usta svakom ko želi da nešto pita ili kaže svoje mišljenje.

Jer pitanja se ovde ne postavljaju, osim nameštena.

Ako postavite nenamešteno, onda će predsednik na konferenciji da malo ćuti i izvede neki patetični melodramatični performans.

Ili će da vas privode na saslušanje.

Ili markiraju kao “nepodobne”.

Ili zahtevaju hitnu “korekciju” ubacivanjem koske u vilicu.

Ili će vas nazvati tamo neko “propalim novinarčićem i prolupalom kanturinom zlobnom” i smećarem, vređajući time sve one radnike koji nisu umeli ili hteli da se “snalaze” na vladajući način.

Valjda im draže da se vozaju na kamionu i prazne kante u zoru, prljavog odela, čistog obraza, nego da u finom odelu, tvrdog obraza obavljaju prljave poslove, palacajući prljavim jezicima.

Nisi govnar kad imaš žuljeve od lopate, već kad roditelji zbog tvoje lenjosti dobijaju nove žuljeve

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

2.6K Shares
2.6K Shares
Share via
Copy link