Balkan je u velikom problemu. I to znamo svi koji živimo na njemu.
Dve situacije koje su se dogodile u svege nekoliko dana postale su viralne, a svi u regionu su bar na momenat, u neverici, otvorili vilicu. A, priznaćete, Balkance nije baš lako šokirati…
Prvo, zbog ljubavi, jedna Bošnjakinja je pretrela ozbiljne batine. Razlog – volela je Srbina.
Drugo, mališan koji je ostao bez svojih kupina jer su neke sirovine mislile da je kul oteti uličnom prodavcu voća i ono malo što ima samo da bi se nasmejali i zabavili.
Prvi slučaj se odigrao u Francuskoj, drugi u Bosni. Ako se još uvek pitate šta ove dve stvari imaju zajedničko, vreme je da vam otkrijemo, temperamentm odnosno, onaj neljudski deo Balkanskog gena.
Davno sam naučio da ljude delim na dobre i loše, a ne na Boru, Ramiza, Roka il Mitka. Naučio sam i da pištujem tuđ rad, jer sam i sam bio taj klinac koji prodaje. Ok, nisam prodavao pored puta, već na pijaci u društvu babe, ali te višnje, boraniju, grašak, krompir ili purkače, sam brao ili vadio, zavisno o čemu se radilo.
Dakle, sem vode, te plodove je prao i moj znoj, baš kao što je znoj malog Zuhdije Alića prao te kupine čijom je prodajom pomagao porodicu.
Taj momak, maloletni dečak je spoznao svu surovost života i ljudi, a nije se još ni ispilio kako treba, jer em su mu roditelji bez stalnih primanja, em mu je majka često po lekarima, em mu tamo neki bilmezi kradu to malo kupina što prodaje.
U gotovo istom danu kada smo čuli njegovu priču, još jedna vest je učinila da ćutim i gledam ispred sebe u neku nepostojeću tačku.
Devojka stara 17 godina, pobegla je da živi kod mladića starog dvadeset godina. Ona je muslimanske verosipovesti, on pravoslavac. Ona iz Bosne, on iz Srbije. Oboje žive u Fransuskoj u gradu Bezansonu.
Iako bi ovakva priča možda mogla da poprai sliku koja skoro trideset godina lamentira nad Balkanom, desilo se nešto poražavajuće.
Rodbina devojčice je došla kod mladića u stan i prebila devojku. Kada im polomljeno rebro, ostale brojne povrede i podlivi nisu bili dovoljni, ošišali su je do glave.
To je lično učinio njen otac, koji je uz svoju ženu, a detetovu majku, kao i uz pomoć ujaka i ujne devojčice, mučki urnisao njeno telo udarcima samo zato što je volela Srbina hrišćanina.
Ono što me brine jeste činjenica da je 2020. godina, da smo u 21. veku. Korona virus nam je pokazao da smo svi isti. Isto to su učinile i poplave u dva navrata poslednjih godina.
Zemljotres u Zagrebu i Albaniji, pokazao je da ima ljudi koji su spremni da pruže ruku i da nastave dalje. Znam, nije lako, teško je, ali mora se.
Kad počenemo da cenimo to neko dete koje na plus 50 na otvorenom prodaje voće, tu neku ljubav između Jovana i Senade, kada nam granice ponovo budu samo linije u atlasu a ne strateško mesto postavljanja krvnih zrnaca, možda nam bude bolje.
Možda postanemo ljudi kojima težimo da budemo.
Ovo možda jeste Balkan, ali je zaista vreme da se bure baruta razbije, a barut prospe u septičku jamu. U suprotnom, čak i za 80 goddina, biće nam isto.
Gledaćemo se preko krštenica dok smišljamo kako detetu da ukrademo korpicu voća. Pa kad se najedemo, da ponovo udarimo jedan na drugoga.
Što bi rekao jedan anonimni pesnik o Balkanu:
„Za ovih naših trideset godina života jednom sam samo čuo istinu
sažeta u samo jednoj jedinoj reči
slučajno ili ne, na svakom poznatom nam jeziku
NEMAM se isto čita i piše,
i to NEMAM je jedna istina koju ćeš ovde čuti…“
Tekst preuzet sa: Noizz.rs
Dodaj komentar