Trenutak kada se penješ pokretnim stepenicama sa koferom u ruci, mašući onima zbog kojih ti je žao što odlaziš, verovatno može da opiše samo onaj ko je zapravo zapalio odavde. I tu nema preterane filozofije, ili ideš ili ne pričaš o tome kako si, ili bi mogao ali nisi. Međutim, kako objasniti zašto si otišao kada te ovde toliko vole?
Novinar Vladimir Skočajić Skoča se nedavno preselio u Ameriku, u svojoj 40. godini. Pre nekoliko dana desila mu se zanimljiva situacija. Naime, jedan Amerikanac ga je pitao zašto je otišao iz Srbije.
„Pre neki dan me pita jedan Amer, koji je upoznat sa mojim radijskim emisijama, zašto sam otišao iz Srbije kada me tamo toliko ljudi voli. Onaj ekonomski deo je bilo lakše objasniti. Ali onaj koji uključuje opsesivnu identifikaciju sa uspehom/neuspehom sportista, sa time ko za koga navija i kako to, pobogu, može kada su oni nama ovo ili ono pa ih još dočekuju ovakvi i onakvi gistro pevači, sa nacionalističkim tiradama o pokojnim muzičarima (onima što su pevali o pticama koje lete iznad mora) u koji se olako upliću priče o puškama, bombama i pišanju u usta, taj deo „mi“ i „oni“, tu glupavu reč „narod“ i šta je ona sve napravila i još uvek pravi, to je bilo teže objasniti. I njemu i sebi. Ali svaki put kada na netu spazim te retardirane diskusije, podsetim se zašto fizički nisam tamo gde me mnogo ljudi voli i gde me je keva sticajem okolnosti rodila.
Sticajem okolnosti. Sticajem okolnosti. Sticajem okolnosti. I još jednom, sticajem okolnosti. A što se ljubavi tiče, ako je prava i iskrena, njoj ne mogu ništa ni tri okeana. Za ljubav je nevažno gde smo fizički, dok god radimo stvari kako treba. Ali kanda je mnogo lakše raditi stvari kako treba u okruženju gde se različitost slavi, umesto tamo gde se od nje plaši, pa se iz fioka vade istorija i kapitalizam. Tako da molim vas, batalite me tih priča o njima i nama. Sada i zauvek.“
PROČITAJ I:
Dodaj komentar