“Znam da ništa ne znam” – rekao je mudri Sokrat pre skoro 2500 godina. I danas su oni najobrazovaniji, najsposobniji i najviše željni znanja spremni da se poistovete sa ovim stavom. A sve zahvaljujući svom sveobuhvatnom razumevanju sveta u kom živimo. Svesni koliko toga još ne znaju.

Nasuprot njima, postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoja znanja i sposobnosti. Uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su, zapravo, totalni laici. Osim što nisu u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost, nisu sposobni ni da prepoznaju tu kompetentnost kod drugih.

Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz škole, porodice, sa posla ili malih ekrana – prvi put je zvanično definisan i istražen 1999. godine. Tada su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger objavili rad u Žurnalu psihologije ličnosti i društva, te je po njima i dobio naziv Daning-Krugerov sindrom.

Pomenuti psiholozi su za ovaj rad dobili Ig Nobelovu nagradu (američka parodija na Nobelovu nagradu). Mnogi smatraju – zasluženo.

Osobe sa Daning-Krugerovim sindromom prepoznaju se najčešće po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sud i odluke na osnovu netačnih, nepotpunih ili nevažnih podataka i nisu spremni da prihvate kritiku, odnosno mišljenje onih drugih, uglavnom kompetentnijih.

Prema stručnoj definiciji, Daning-Krugerov sindrom se ogleda u kognitivnoj sklonosti u kojoj neobučene osobe bez dovoljno validnog znanja donose neadekvatne odluke i netačne zaključke. Ono što sindrom čini sindromom jeste što nekompetentnost onemogućava ovim osobama metakognitivnu sposobnost da shvate greške. Iliti, nije bolest sve što boli. Neobučene osobe imaju iluziju superiornosti, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. Sa druge strane, oni puni znanja su skloni da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od iluzije inferiornosti. Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Zvuči poznato?

I mada deluje paradoksalno, znanja koja steknemo u životu mogu da oslabe naše samopouzdanje, a neznanje da ga ojača.

I, kakve sad veze ova dva Amerikanca i njihova studija imaju sa Srbijom?

“Moja specijalnost u socijalnoj psihologiji je izučavanje načina na koji ljudi donose odluke koje su ponekad od životne važnosti za njih” kaže Daning. “Otkrio sam da ljudi sa ovim sindromom ne samo što govore izuzetno pozitivno o sebi i svojim sposobnostima, već u to zaista duboko veruju. To je i suština ove opservacije: ako ste nekompetentni vi i ne možete znati da ste nekompetentni.” Malo lakše?

Kad su ljudi nekompetentni u znanjima koja usvajaju da bi postigli uspeh i zadovoljstvo, oni imaju dvostruki teret. Ne samo da donose nepravilne zaključke i prave pogrešne izbore, već im njihova nekompetentnost oduzima sposobnost da budu svesni toga.

Umesto toga, oni su ostavljeni u pogrešnoj impresiji da sve rade kako treba.
Studije Daning-Krugerovog sindroma fokusirane su uglavnom na američki socijalni milje. Iz ove i drugih sličnih studija jasno je da Amerikanci (bar većina njih) ako ne uvek, onda bar ponekad imaju tendenciju da povećaju sopstvenu vrednost, smatrajući da će tako brže, bolje i jače napredovati. A šta je Srbijom? Mora da je u pitanju čista koincidencija.

10 stvari koje samouvereni ljudi rade drugačije

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here