Magazin Srbija

Najzanimljiviji zaboravljeni običaji za Badnji dan

Badnjim danom počinje božićno praznovanje. Slavi se dan uoči Božića i ujedno je poslednji i najstroži dan posta. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine, prenosi Glossy.

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta — badnjaku, svetom drvetu Slovena.

Na Badnji dan, prema verovanjima, ništa ne treba da se iznosi iz kuće, a obeduje se na slami.

Čim svane, loži se vatra i peče se pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. Na Badnji dan se posti, a uglavnom se jedu riba, pasulj, kupus i suvo voće.

Žene u kući mese božićne kolače, torte i pripremaju prigodnu trpezu za Božić.

Prema običajima, ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se polazak u šumu po badnjak, po koji idu muškarci iz porodice. Bira se obično mlad i prav cerić, a može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, uzima sekiru i seče badnjak.

Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći u tri snažna udarca. Ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada.

Kad se badnjak donese, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, a onda se unese u kuću. Kasnije se u večernjim satima pali na kućnom ognjištu, kao simbol toplote koja greje i zbližava ukućane.

Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa.

Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću. Prvo se celiva i maže medom, a nakon toga se pali i počinje “džaranje”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena, najčešće uz reči “koliko iskrica toliko srećica, koliko varnica toliko parica, zdravlja…”. To izgovara i položajnik koji ujutro na Božić prvi uđe u kuću domaćina i “džara” vatru.

Pečenica se unosi na ražnju. Uglavnom je dvojica nose, i jedan od njih prvo prelazi desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: “Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!”

Domaćica i drugi ženski članovi porodice posipaju pečenicu i domaćina zobi i pšenicom, odgovarajući: “Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!”

Prema verovanjima, na Badnje veče bi trebalo da praštate i mirite se, a na Badnji dan da vratite pozajmljeno.

Božićni običaji koje treba da ispoštujete, sve ostalo je praznoverje

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link