“Dvojac bez kormilara”, Ivan i Gordana, bračni par su koji je odlučio da obilaskom Vojvodine biciklima pomogne maloj Mili Žeželj (4) za njen prvi samostalni korak, piše Telegraf.
Odluka da humanost bude osnovni motiv njihove vožnje bicikala kroz Vojvodinu došla je, kažu, potpuno spontano, kao ljudska potreba da osim sebe usreće i još nekoga.
Inače smo biciklisti
– Nije nam teško palo, jer mi inače često vozimo bicikle i volimo da kampujemo, u stvari da spavamo u hotelima visoke kategorije sa hiljadu zvezda, a kada su se u kompletan plan uključila i naša deca, to nam je dodatno dalo podstreka kao potvrda da je naša odluka prava – kaže Gordana.
Kako su takva putovanja često veliki izazov, Gordana i Ivan kažu da se, uprkos tome, nikada nije pomišljalo na odustajanje. Oni dodaju da se problemi uvek pojavljuju, ali da su često tehničke prirode kao što su pucanje gume, pogrešan put, gubitak telefona i da su naizgled najteži jer zahtevaju momentalno rešavanje, ali kada ih reše, slatko im se nasmeju.
– Drugu vrstu problema predstavlja umor, nedostatak fizičke snage, intenzitet saobraćaja, kvalitet puteva i lični strahovi proistekli iz svega toga. Njih rešavamo na taj način što kada nam je teško, zamislimo malu Milu kako nam maše stojeći pored puta na svojim nožicama ili kako uporedo sa nama vozi svoj bicikl, i od odustajanja nema ništa – kažu Gordana i Ivan.
Svi su nas podržali
Ističu da je najlepši deo njihovog putovanja, reakcija okoline. Deca, roditelji, prijatelji, rodbina, komšije i kolege su na različite načine uključeni u tu njihovu akciju, kažu Ivan i Gordana.
– Nema dana, da od nekoga od njih ne dobijemo poruke podrške. Jutro pred polazak zatekli smo gomilu poruka lične prirode od naše dece ispisane na stikerima i zalepljene svuda po našim biciklima – dodaju.
Kako kažu, u pamćenju će im ostati zauvek kada su jednog dana od dugogodišnjeg prijatelja dobili poruku “Male su to majice, za ta vaša velika srca”, ali i komentar sa društvenih mreža na kojoj je jedna mlada mama napisala da će kad poraste biti Goca.
– Na samom putu ljudi nam sviraju iz kola, pokazuju telefone kao znak da su poslali SMS, slikaju se sa nama, bake koje sretnemo uz put objašnjavaju unucima šta mi to radimo, nude nas hranom, pićem, voćem, pozivaju na prenoćište. Ostajemo dirnuti njihovom pažnjom – kaže Gordana.
Nadaju se da će svojim primerom i druge podstaći da se oprobaju i na ovaj način koji je iako zahtevan, vrlo zanimljiv, pomognu nekome kome je to potrebno.
Probajte, usudite se!
– Imamo poruku za sve njih: Probajte! Ostvarite svoje snove, usudite se i učinite to – rekli su.
Kako kažu, predivna je spoznaja da su nekome makar na trenutak pomogli da njegova svakodnevnica bude manje siva, a njegova borba izvesnija.
Njihova ideja je da ovim putovanjem najviše dobije mala Mila, ali ono što su oni dobili, kako kažu, potpuno nenadano pravo je čudo koje se meri posebnim jedinicama nepoznatim savremenim mernim sistemima.
Ivan i Gordana dodaju da su stekli mnogo novih prijatelja, produbili već postojeće odnose, učvrstili stara prijateljstva, obišli bliske rođake i doživeli najlepše razglednice i najlepše ukuse Vojvodine.
Milina porodica, kaže taj humani par, u početku nije znala za njihov plan.
– Fondacija ih je obavestila o tome, nakon čega su nam se ubrzo javili, ushićeni i oduševljeni sa samo jednim pitanjem, šta nam je potrebno – kaže Gordana.
Mila se sada nalazi na tronedeljnim terapijama i sa njima su, kako kažu, u kontaktu telefonom
Mila će samostalno hodati ali uz terapije
– Milina mama Nataša nam je rekla da je Mila dobro, da je napredak očigledan i veliki i da su u toku terapije sa logopedima, fizioterapeutima, defektolozima, kao i terapija jahanjem… Prognoze ukazuju na to da će Mila samostalno hodati, i da su svi izgledi da će ići u redovnu školu, ali da je neophodno da se sa terapijama nastavi u kontinuitetu još dve ili tri godine, kao i da porodicu čeka još puno truda i rada – rekla je Gordana.
Prema podacima sa sajta Fondacije, za Milino lečenje ukupno je potrebno oko šest miliona dinara (5.990.773,00), a do sada je prikupljeno 2.765.131,03 dinara (ili 47 odsto od ukupno potrebnog iznosa).
Godišnje Miline terapije koštaju oko 2,5 miliona dinara, što je do sada (tri godine) Milina porodica finansirala iz sopstvenih sredstava. Da bi terapija dala najbolje rezultate neophodno je nastaviti sa njima.
Izvor: Telegraf
Učenici umesto poklona uplatili novac u humanitarne svrhe i raspametili učiteljicu
Dodaj komentar