Senka Bajić je aktuelna evropska, a od pre dva dana i svetska prvakinja u planinskom skejtbordingu. Pored bavljenja ovim ekstremnim sportom radi i kao personalni trener, a sem svakodnevnih sportskih obaveza studentkinja je i doktorskih studija na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka.
Otuda ne čudi to što svoj način života i tempo kojim radi zove vojničkim, niti što se svakodnevno presvuče barem pet puta.
Sa Senkom smo pričale o stilu oblačenja, načinu života, strahovima i naočarima – jednim od njenih zaštitnih znakova.
Luftika portal pre nepune dve godine već je radio intervju sa talentovanom Novosađankom. O čemu smo tada razgovarali sa Senkom pogledajte OVDE!
Čime se baviš?
Bavim se mauntinbordingom i snoubordingom. Takođe sam personalni trener i student doktorskih studija na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Kako sve stižeš?
Teško… Sve je stvar dobre organizacije i sređene liste prioriteta. Nema neke filozofije, ali da trčim na sve strane, to je istina.
Kako bi opisala svoj stil?
Uh, pa stil bih svakako vezala za ovakav vojnički način života, odnosno sportski stil, prošaran sa visokim štiklama i haljinama.
Da li se i kako tvoj stil menjao tokom godina? Kako si se oblačila kao tinejdžerka?
Jao, jeste i to mnogo. Mada ceo život furam taj neki svoj fazon, od reperke, skejterke i pankerke do evo danas nekog ko voli da obuče suknju. Da mi je neko rekao u srednjoj školi da ću oblačiti haljine, ne bih mu verovala. Ali ostala sam verna trenerici, i nikada je neću izdati, obećavam!
U čemu se osećaš najopuštenije?
Pa svakako da je to trenerica, jer se najduže poznajemo. Ali volim da obučem i farmerke sa nekom majicom koja nije previše šarena.
Šta najviše mrziš da obučeš, a ponekad moraš?
Rekla bih da su to košulja i sako. Nemam neko posebno osećanje prema njima, ali više volim da imam neku majicu uz telo ili bez rukava. Takođe, majice sa kratkim rukavima izbegavam.
Koji ti je omiljeni ram za naočare koji poseduješ?
Kako sam promoter za Oakley i neko ko ima samo najlepše reči o tako velikom brendu, svakako da mi u favorite spadaju moje nove Oakley Grounded naočare. Crno-sive su, tako da mogu da ih kombinujem uz svaki stil oblačenja, ali i na treninzima.
Da li sportovi kojima se baviš imaju uticaja na način na koji se svakodnevno oblačiš?
Imaju uticaj samo zbog toga što u toku dana moram da se presvučem najmanje pet puta, i polako počinjem da živim u kolima, ali inače ne. Svaka od aktivnosti u toku dana zahteva drugačiju garderobu, pa iz tog razloga nosim od trenerice, preko cipela na štiklu, do oklopa i kacige. Definitivno, transformers.
Da li se odeća koju nosiš kao asistenkinja na fakultetu razlikuje od tvog uobičajenog izbora odeće?
Ne razlikuje se mnogo, uglavnom su to farmerice i majica sa dugačkim rukavima, ili košulja bez rukava. Kada je malo hladnije, uglavnom oblačim haljine u kombinaciji sa čizmama.
Da li voliš/nosiš nakit?
Retko kada nosim nakit. Uglavnom imam sat i to je to. I naravno oči! (Smeh)
Da li više voliš snoubording ili planinski skejtbord?
Joj, teško pitanje. Snoubording je prva ljubav, ali u poslednje vreme se mnogo više takmičim u planinskom skejtbordu, pa sam samim tim mnogo više na toj dasci. Ali zaista ih podjednako volim!
Da li si ikada, tokom bavljenja ekstremnim sportom, osetila bilo kakvu vrstu neprijateljstva zbog toga što si devojka?
Bilo je tu svačega, ali nekako pokušaš da ne obraćaš pažnju na kamenje kojim pokušavaju da te gađaju, već od njih praviš kule. Svuda ima hejta ali to je sastavni deo kada se razlikuješ.
Osećaš li nekada strah i zbog čega?
Eventualno kada idem da vadim krv, ali i to prevazilazim polako (smeh).
Da li ljudima i dalje moraš da odgovaraš na pitanja tipa “kako se snalazi jedna devojka u ekstremnom sportu” i slično?
Navikla sam na takvu vrstu pitanja. U Srbiji je malo čudno kada se neko bavim sportom koji nije tipičan za ovo podneblje, a još interesantnije bude kada si žensko. Polako prolaze i ti dani, sve je više devojaka koje se bave raznim vrstama ekstremnih sportova. I to ne treba da bude čudno. Žene odakle ja dolazim su ratnice, heroine, kako u duši, tako i u životu i na terenu. Ne smemo to da zaboravimo.
Koliko često u toku godine imaš takmičenja u planinskom bordingu i gde?
U toku sezone imam nekoliko bitnih takmičenja za koja se spremam uglavnom cele godine. Upravo sam se vratila sa Evropskog prvenstva u Sloveniji i čeka me Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Posle dolazi trka kod nas, u Srbiji, i verovatno trka u Poljskoj. Moguće da će između biti nekoliko trka.
Šta najviše voliš u drugim zemljama kada putuješ?
Volim prirodu, volim da vidim kako se uređuju razne zelene povšine u gradovima, a najviše volim da posećujem fudbalske stadione i sportske terene.
Imaš li slobodnog vremena i kako ga provodiš?
Imam malo slobodnog vremena, ali svaki slobodan momenat provodim sa najboljim prijateljima.
Navedi nam neke od titula koje si vremenom osvajala, i imaš li najdražu?
Ne mogu da kažem da imam najdražu titulu, jer su mi sve podjednako bitne. Od balkanskih i evropskih titula, do onih gde nisam baš zadovoljna plasmanom (dve bronze i dva srebra sa svetskih prvenstava), ali mi i to pomaže da rastem i svaki dan budem još bolja.
Dodaj komentar