Već neko vreme pokušavam sebi da objasnim zašto se kao diplomirani novinar u zemlji Srbiji osećam kao da ovde ne pripadam, kao da treba da sam na nekom drugom mestu, u nekom drugom univerzumu, na nekoj drugoj planeti.
I mogu samo da kažem jedno:
– Barbara, hvala ti!
Hvala ti što si me podsetila da si samo jedna od mnogih koji nam “blate” profesiju.
Hvala ti što si me podsetila da je definicija novinara u Srbiji da izveštava neistinito, pristrasno i naravno u cilju javnog i opšteg obmanjivanja javnosti.
Hvala ti što si me podsetila da je kadar na TV ekranu važniji od morala i neke tamo novinarske etike.
Podsetite se kako je izgledalo skandalozno uključenje Barbare Životić
Svakodnevna situacija na kiosku u Srbiji:
– Dobar dan, izvolite?
– Jedan Informer, ako može?
– Nema, žao mi je, prodali smo 10-ti primerak još jutros u 7h.
#NIŠTALIČNO
Čemu služi novinar u Srbiji?
S obzirom na činjenicu da sam generacija koja je imala svega 5 godina i uživala u srećnom porodičnom životu u vreme 5. oktobra, ne smatram se kompetentnom da se osvrnem unazad i napravim poređenje TAD i SAD, ali dajem sebi za pravo samo da kažem ono što mislim.
Novinar u Srbiji = Jednostavno ne izgleda dobro.
Pustite da vam ova rečenica malo duže odstoji u glavi i zapitajte se, drage kolege “novinari”.
Pitam se i koliko je zaista vredno biti novinar u mojoj zemlji, i zašto sve više čujem ono već uobičajeno “Ako volim Srbiju, otići ću iz nje.”
Zašto je tako, ako nam je stopa nezaposlenosti nikada manja i sve smo bliži blagostanju jedne države?
Pitam se i zbog čega onda protesti “nekolicine” naroda i zašto negde u vazduhu osećam nezadovoljstvo?
Pitam se i ono što me iskreno najviše zanima, pa čemu po vama, majku mu, treba novinar da služi u jednoj državi?
Recite mi, jer su mene na fakultetu očigledno “pogrešno” naučili.
Javni interes u Srbiji u oblasti javnog informisanja:
1) “Podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanje pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničnog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost, kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi”.
2) “Unapredjivanje medijskog i novinarskog profesionalizma”.
Čekajte gde smo zapeli,
kod unapređivanja novinarskog profesionalizma?
Slobodnog razvoja ličnosti ili, pak, kod razvoja onog kulturnog i umetničkog života?
Zadruga
Kad je već na googlu najpretraživaniji pojam u Srbiji “Zadruga” hajde da ga i ja iskoristim u nadi da će više vas, negde usput dok pretražuje da li će Luna rasturiti još jedan brak ili će neka nova Kija napisati knjigu, naleteti i na ovaj potpuno nebitan tekst za građanstvo.
Šta pomisliti o novinarstvu u Srbiji kada nam na googlu pobeđuje “Zadruga”.
Pa gde mi to živimo ?
– Znate gde?
– Pa baš tu. U Zadruzi.
Imamo i imaginarijum i velikog šefa i botove i fabrike, nedostaje nam samo gondola i drvo mudrosti.
Da li vredi biti novinar u Srbiji?
Naravno da je lakše reći “Pas je pojeo domaći,” nego ga zaista i uraditi.
Ali, DOKLE, DO KAD?
Zanima me samo do kada će nama pas jesti domaće zadatke jer je, eto, Bože moj, tako uvek bilo lakše i bezbolnije.
Mi novinari u Srbiji koji sanjamo
Demotivisani smo. Uplašeni smo. Ljuti smo.
Postavljamo vam pitanje.
Da li škole u Srbiji daju deci sve što im treba?
Da li zdravstvo pruža adekvatno lečenje svojim državljanima?
Da li postoje inspekcije inspektora?
Iako su zadrugarski “novinari” u većini, smatram da je na ova i još mnoga pitanja važno dati odgovor, ako ništa drugo bar iz one moralne obaveze sa početka.
Bar zbog onog u cilja da se zaštite i razviju ljudska prava.
Jer mi, jelte, živimo u demokratskoj državi.
Kao mlad diplomirani novinar verujem da je pobeda u volji i upornosti.
Još niste uspeli da mi srušite Sneška, iako vam jako dobro ide.
Znam da nemamo dovoljno finansijskih sredstava za kvalitetno novinarstvo u Srbiji, znam i da nemamo adekvatnu podršku.
– OK.
– Novac nemamo, podršku nemamo, ali malo mozga još uvek imamo, zar ne?
– Pitanje je samo šta biraš.
Da poentiram za kraj , iskoritiću onu Kesićevu frazu:
“Prijatno i sram vas bilo”.
#NIŠTALIČNO
Sukob dve Srbije je stao u 1 telefonski razgovor Zorana Kesića i novinarke Studija B
Pravih, istraživačkih novinara i angažovanih, malo imamo, ako uopšte. Ali svako je odgovoran za sebe. Umesto pljuvanja većine, koja je takva kakva jeste u svakoj profesiji ovde, pojedinac treba da odgovara za sebe i svoj rad.