Novi Sad je između dva svetska rata jedini imao mušku javnu kuću na ovim prostorima, tada i nikad više. Samo 150 godina pre toga grad je imao takve običaje i mesta koji su teško zamislivi današnjim Novosađanima.
Vešala su stajala na kraju grada u Temerinskoj ulici, a stub srama na trgu kod Vladičanskog dvora, dok je za odecanje glave novosadski dželat dobijao dodatnih 12 forinti.
Muška javna kuća
“Kuća sa muškom poslugom”, kako se zvala tridesetih godina prošlog veka, prva je i poslednja javna kuća za žene u Novom Sadu. Nalazila se u centru grada u blizini hotela “Vojvodina” i trajala je svega dve godine. Novosadskim damama su tada kao nikad pre i posle ugođaj gradske zabave upotpunjavala i obnažena muška tela. Muškarcima je ulaz bio zabranjen, sem ako nisu deo asortimana, odnosno “posluge”. Na žalbu tadašnjeg prote Uspenske crkve, šef gradske policije Rodoljub Malenčić zabranio je ovu mušku javnu kuću.
Ulice bordela i kafana
Noćni život Novog Sada bio je malo avangardniji od svoje okoline još tokom 19. veka. Masarikova, odnosno tada Šljukina ulica, obilovala je bordelima, a Železnička ulica je na vrhuncu svoje noćne slave imala čak 72 kafane i javne kuće. To bio najbliži put od Železničke stanice na mestu današnje Limanske pijace do centra grada, pa je i razumljivo što je ovakav biznis baš tu procvetao.
Prva javna kuća u Jevrejskoj ulici
Prvu javnu kuću, naravno za muškarce, otvorili su Jevreji još 1827. godine i zvala se “Kod zlatne devojke”. Nalazila se u Jevrejskoj ulici. Komandanti iz obližnjeg Petrovaradina znali su da im trebaju bordeli, ali ne i bolesni vojnici. Najbitnije je bilo sprečiti širenje zaraznih bolesti, pa je čitav posao morao biti legalizovan uz redovne zdravstvene kontrole “radnica”. U pojedinim momentima komadanti Tvrđave slali su čak i molbe da se otvori još javnih kuća u Novom Sadu. U dokumentima piše da su javne kuće držale većinom žene. Statut o prostituciji Novi Sad je dobio još 1893. godine.
Vešala u Temerinskoj ulici
Gubilište, odnosno vešala, na kojima su izvršavane smrtne kazne, sagrađena su još 1748. godine, na levoj strani Temerinskog puta, na jednoj uzvišici u blizini kapije za ulazak u grad. Kаd su se radovi na gubilištu završili, svečano je otvoreno uz okupljane gotovo čitavog Novog Sada. Sudijа je održao svečani govor, izvukаo mаč iz koricа i predаo dželаtu ključ od zgrаde.
Stub srama u centru grada
U centru Novog Sada, koji je tada inače ima dva centra jedan na mestu današnje Gradske kuće gde je i danas i drugi ispred Vladičanskog dvora, nekada je na mestu sadašnjeg spomenika Jovanu Jovanoviću Zmaju stajao stub srama. Stub je podignut 1749. godine i predat dželatu koji je batinao ljude po presudama tadašnjeg magistrata slobodnog kraljevskog grada. Običaj je bio da se zločincu vezanom za stub obesi oko vrata tabla na kojoj je opisan zločin koji je počinio. Nakon toga, najčešće, zločinac bi bio kažnjen batinanjem štapom ili bičem, ali takođe postojala je i kazna udaranja po tabanima.
Prvi novosadski dželat
U arhivama magistrata mogu se naći podaci kako je sve dželat ubijao zločince. Bilo je tu spaljivanja živih ljudi, lomljenja kostiju na točku do smrti ili pobijanja na kolac, zatim vešanja čoveka i posle toga spaljivanja te sečenja glava. Dželаt je sаm morao da nаbаvljа potrebne alatke za svoj posao, pa je zаbeleženo koliko je grad morao da refundira za nabavku lanaca za vešanje i točka za lomljenje kostiju 1748. godine Kаrlu Tišleru iz Petrovаrаdinа, prvom grаdskom dželаtu. Sаčuvаn je i podаtаk dа je dželаt zа pogubljenje osuđenikа, spаljivаnje, lomljenje nа točku ili nаbijаnje nа kolаc, dobijao 24 forinte po čoveku. Za sečenje glаve, vešаnje i šibаnje dobijao je dodаtnu dnevnicu od 12 forinti. Godišnje je zarađivao 120 forinti. Od dželаtа se tаkođe očekivаlo dа odvozi iz grаdа uginule životinje i zаkopаvа ih.
Dodaj komentar