Na poslednjoj javnoj prezentaciji Nacrta Generalnog urbanističkog plana Novi Sad 2030 sala amfiteatra novosadskog Spensa bila je puna zainteresovanih građana. Mogli su se primetiti i stranački kadrovi umetnuti da bi ceo događaj poprimio utisak heterogene atmosfere u kojoj su mišljenja različita.
To nije bio slučaj. Preko stotinu građana izrazilo je nezadovoljstvo nacrtom plana Grada, postavljalo pitanja i jasno se suprotstavilo urbanistima, koji su sudeći po reakcijama, primedbe doživeli lično. Dojam je da je pritisak sa kojim su morali da se suoče i progutaju kao “gorku pilulu” bio prevelik i da su zaboravili da prezentacije ne služe da bi ih građani hvalili, već da kroz razgovor i dijalog zrelo i ozbiljno prihvate i uvaže primedbe – i možda pronađu bolja zajednička rešenja.
Ni to se nije dogodilo. Direktor “Urbanizma” Dušan Miladinović nije izašao u susret građanima, aktivistima i ogranizacijama pa tako na samom početku nije dozvolio da se pitanja postavljaju posle svake tematske celine, već nakon izlaganja cele prezentacije i obraćanja 10-ak urbanista.
Odbijen je i zahtev građana da se treća javna prezentacija održi u popodnevnim satima, a nekolicina prisutnih uzela je slobodan dan na poslu ne bi li prisustvovali predstavljanju GUP-a. Nestrpljivi ljudi su čekali preduga izlaganja da bi dobili priliku da pitaju ono što ih suštinski zanima, dok su urbanisti uglavnom čitali svoje radove sa pripremljenih referata koji su opšteg karaktera.
Incident pomoćnice direktora “Urbanizma”
Na sve navedeno, došlo je i do vređanja građana, čak i incidenta, kada je prva pomoćnica direktora Urbanizma dr Biljana Vrbaški izvadila iz “naftalina” arhive unapred pripremljenu dokumentaciju rada Novosađanke, nekadašnje koleginice u ovom preduzeću ne bi li je diskreditovala.
Vrbaški je na krajnje neprimeren način pokušala da pokaže prisutnima ko se bori za ozelenjavanje, ali je vreme i mesto potpuno promašila, kao i suštinu. Novosađanka se već dugi niz godina bori za zaštitu i širenje zelenih površina, humane stanogradnje i stanovanja i iza sebe ima mnogo projekata.
– Nas dve smo zajedno počele da radimo, bile smo koleginice 3 godine. Samo što kanda njoj smeta što sam ja tad digla glas, ostala bez posla u “Urbanizmu” jer sam branila i tada zelene površine pa sam otišla u privatnike. Isprojektovala hiljade projekata, i po njihovom zahtevu.
I sad njoj smeta što sam ja projektovala, ona nije. Izvoli, siđi sa javne funkcije, budi privatnik, imaj firmu, plaćaj dažbine. Zaradi svoj dinar. Ne, oni sede, plata, bolovanje, sve – prokomentarisala je Novosađanka za Luftiku.
Gradsko jezgro investitorima na tacni
Naravno, kao i na prve dve prezentacije, najviše reakcija, pitanja i pažnje bilo je usmereno na uređenje priobalja Dunava, prvenstveno prostora Kameničke ade, Šodroša i Ribarca. Aktivista, književnik i istoričar umetnosti Nebojša Novi Milenković pogodio je pravo u metu kada je za planirani nasip na Kameničkoj adi upitao da li bi projekat Novi Sad na vodi bio ostvariv ukoliko nasipa ne bi bilo.
Direktor “Urbanizma” je pre pitanja rekao građanima da se predstave imenom i prezimenom i kažu šta su po struci, što se može protumačiti jedino kao osećaj straha od pitanja i sa kim mora da priča. Na to je ukazao i Milenković, koji je seo za sto urbanista i započeo dijalog sa njima, prevashodno direktorom.
– Znate šta, ja sam prošli put vrlo jasno rekao gde pripadam (SNS), a ovde mnogi sakrivaju ko ih plaća i ko ih održava iz stranih fondova – rekao je direktor Miladinović na opšte negodovanje prisutnih.
Nebojša Milenković je ukazao i na nasip na Kameničkoj za koji kaže da omogućava izgradnju Novog Sada na vodi te je rekao da će investicije biti javne a profit privatan. Nasuprot njemu, urbanisti su rekli da je nasip u planu zbog izgradnje veslačke staze, a u blizini će se nalaziti i javna plaža.
– Da li će Novi Sad biti grad koji diše ili grad koji će biti u grču. To što predstavljate crvenilom u centru grada jeste nastavak urbanističke devastacije. Činjenica je da se ovim GUP-om uže gradsko jezgro praktično isporučuje na tacni investitorima i Novi Sad po meri građana ili prestonice kulture postaje prestonica jedne urbanističke klike koja vidi samo profit – istakao je Nebojša.
Milenković je upitao zašto su uopšte sazvane javne sednice a direktor je odgovorio da je razlog da se građani upoznaju sa GUP-om:
– Znači Vi ste pozvali građane ovde da dođu a onda te iste građane vređate. I Vi i gospodin gradonačelnik koji ne prisustvuje ovim sednicama ali komentariše sve što mi ovde pričamo. Ovaj urbanistički plan donosi se u prkos građanima i u stalnim svađama sa građanima. Ako ne možete da ih saslušate onda ste nedostojni funkcije koju obavljate – naveo je on i dodao da proces razgovora sa građanima ne postoji.
Novosađanka Ines Radović, arhitektica, možda je i najbolje opisala suštinu ovakvih odluka nadležnih. Pogledajte.
“Plaža nije plaža ako se ne plaća ulaz”
Zapravo, kad god bi neko od građana otišao korak dalje, zagrebao površinu i rekao nešto što se ne sviđa urbanistima, odgovori bi išli naširoko i završavali na tome da su oni odradili svoj deo posla i da to nije u nadležnosti GUP-a te se pozivali na druge institucije – a osoba koja je pitala je ‘ispucala’ svoj set pitanja.
Naposletku, građani koji su došli pokazali su da ne žele grad skrojen po meri investitora i predatorskog kapitala, pustog betonskog pejzaža i naplaćivanje na plaži koja se planira a za koju je rečeno da će biti javna. Dok su neki dobacivali pa plaća se i na Štrandu, direktor Dušan Miladinović je rekao da plaža nije plaža ako se ne plaća ulaz. Dobro ste pročitali.
Ipak, direktor Dušan Miladinović je u razgovoru za Luftiku istakao da će primedbe svih građana koje stignu na adresu “Urbanizma” do 5. februara, kada se završava javni uvid, biti pažljivo pregledane.
– Najviše prigovora jeste od građana u različitim udruženjima, znači organizovano. Suštinski se odnose uvek na iste stvari, jer su odavno u GUP-u, kao što je most (tzv Kineski most) koji je tu već ucrtan 50 godina. Ne vidim zašto bi on uopšte bio tema.
Sve primedbe koje stignu pismeno mi ćemo sagledati. Različite struke u okviru zaposlenih; saobraćajci, arhitekte, pejzažne arhitekte i tako dalje. Onda se donosi odluka o prihvatanju, neprihvatanju, delimičnom prihvatanju – rekao je Dušan Miladinović.
Na pitanje konsultovanja građana iz određenih delova grada (starosedelaca) u vidu saveta mesnih zajednica direktor Miladinović je kazao da se savetuje isključivo sa strukom:
– Prvo struka radi, i ja živim tu od ’89. godine. Prema tome, ne vidim zašto bih konsultovao nekoga ko nije iz struke. Mi možemo i hoćemo da primimo primedbu, sugestiju i da je razmotrimo kakva je. Ali kad bismo mi po svim delovima grada išli da ih pitamo ko šta želi to bi bio kolaž svega i svačega i to onda ne bi moglo da se uobliči u jedan stručan dokument.
Dakle, građani, javna preduzeća, sve što dođe na upravu u Školskoj 3, mi gledamo, klasifikujemo, dajemo odgovor svakom – zaključio je Dušan Miladinović za Luftiku.
Dodaj komentar