Sigurno vam nisu promakle fotografije Novog Sada fotografkinje Maje Tomić. Put do ovih fotograija je bio neobičan, a ona za Luftiku otkriva kao je spletom okolnosti zavolela fotografiju i počela da se bavi fotografisanjem.
Fotografski počeci
– Fotografijom se bavim od 2009. godine. Sve je počelo tako što sam otišla da za firmu fotografišem napredak građevinskih radova i tada fotografisala i prelep zalazak sunca na trasi Bulevara Evrope. Na letovanju te godine nisam ispustila aparat iz ruku i nisam propustila da fotografišem ni jedan zalazak sunca – kaže Maja.
Gledajući njene radove ćete se ponovo zaljubiti u Novi Sad, u Dunav, most Slobode, prirodu i zalaske sunca.
Priroda kao inspiracija
– Najviše me inspiriše priroda, a ljubav prema muzici sam pretočila u ljubav prema koncertnoj fotografiji. Novi Sad iz nekih drugih, manje poznatih uglova je moja velika inspiracija. Volim pogled na kule na Limanu iz Šodroškog vrbaka, pogled na most Slobode sa vidikovca iznad tunela, zalazak iznad grada sa Oficirca – objašnjava fotografkinja i dodaje da joj najteže bude kada vidi iza samog kadra na nekoj fotografiji nečiju ličnu priču, tešku životnu priču.
Njen neostvaren san je da fotografiše Tibet putujući biciklom, a dok ne ostvari ovu želju nastaviće da objektivom „hvata“ prizore koji je na trenutak ostave bez daha.
Od fotografa iz Srbije najviše ceni kolegu iz Novog Sada, Jan Vala.
– Volim emociju u njegovim fotografijama. Kao da u svakoj ostavi ogroman deo sebe – naglašava Maja.
Svaka njena fotografija je jedna nova priča i kao da zaista govori više od hiljadu reči. Zbog toga smo pitali fotografkinju Maju Tomić koja fotografija bi nju najbolje opisivala, a ona nam je pokazala sledeću zaniljivu fotografiju.
– Fotografija koja me opisuje je u prilogu. Nastala je u martu 2010. godine, ali je još uvek ta koja nosi čitavu priču. Fotografija galeba na ostacima mosta na baržama. Naziv je Galeb Džonatan Livingston.
Više fotografija pogledajte u galeriji
Dodaj komentar